КИСИНЏЕРОВА ТЕОРЕМА: МОЋ ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ РЕЧИ

ЗЕЧЕВИЗИЈА

Шта је тачно рекао Хенри Кисинџер у телевизијској емисији познатог њујоршког водитеља Чарлија Роуза још 2010. године, и због чега се ова изјава непрестано понавља као једна од најтачнијих оцена о Босни икада изречених

У овом тренутку ми морао да разјаснимо свој циљ. Ми се понашамо као да покушавамо да натерамо Србе да се врате у митску Босну која никада у историји није постојала. Не постоји босански језик. Не постоји босанска култура. Босна је административна јединица која садржи Хрвате, муслимане и Србе, вештачки стварана као поддео Југославије коју су западне земље глупо признале као државу 1991. године. Да сте погледали историју Срба, (видели бисте) да су се они 600 година борили да не буду под доминацијом муслимана. И зашто би Сједињене Америчке Државе требало да промене сопствени принцип самоопредељења и да их бомбардују? Зашто их наши медији називају „сепаратистички Срби“? Од чега се то они одвајају и да ли је то нешто икада постојало? Тако да верујем да би требало створити муслиманску државу или признати муслиманску државу, а допустити другим националностима да се осамостале или да се присаједине Хрватској или Србији зависно од ситуације и да се не мешамо у то, у балкански рат, који се не може завршити чак и ако ми победимо. Ми не можемо тамо остати у трајној окупацији. Немци су захтевали 17 дивизија да надзиру Србију у прошлом рату, а ми немамо стомака за тако нешто, нити би требало да га имамо – рекао је Хенри Кисинџер у телевизијској емисији познатог њујоршког водитеља Чарлија Роуза још 2010. године, али се ова изјава непрестано понавља као једна од најтачнијих оцена о Босни икада изречених. У ствари, ово је најбоље што је неко од политичара великог формата – а амерички државни секретар и добитник Нобелове награде за мир је то заиста био! – икада рекао о Босни и Србима. Тако сажето, а истинито дефинисати „босански лонац“ још никоме није пошло за руком. Зато се ова изјава с правом назива Кисинџеровом теоремом. Невоља је само у томе што ту реалност знају и уважавају сви осим оних који о Босни одлучују у Белој кући, Пентагону и Стејт департменту. Као пример моћи телевизијске речи непрестано се цитира и на Капитолу, али америчка политика упорно одбија да послуша свог великана, измишљајући све само не оно што је Кисинџер дефинисао у наведених двестотинак речи.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 

 

 


Један коментар

  1. Tоплица

    Данас са Николом Маловићем и Вама, браво за Печат !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.