ЦРНА ГОРА У СТАЊУ АПАРТХЕЈДА

РАЗГОВАРАЛА – НЕВЕНКА СТОЈЧЕВИЋ

ВЕСНА БРАТИЋ

Тренутна ситуација у Црној Гори највише одговара онима који су зарад очувања сопствених привилегија и власти посејали семе раздора и мржње, каже у интервјуу за „Печат“ проф. др Весна Братић, министарка просвете, науке, културе и спорта у актуелној влади Црне Горе

Влада премијера Здравка Кривокапића и даље ради у пуном капацитету. Нажалост, због споја комунизма и либерализма, али и невероватне гимнастике којом су победници на изборима постали губитници, експертска влада није успела да оствари зацртане циљеве. Наиме, потпредседник Владе Дритан Абазовић, једини политичар којем је било „допуштено“ да уђе у Владу и поверено му координисање безбедносним службама, а који је на челу најмањег коалиционог субјекта од три која чине парламентарну већину потврђену историјском победом од 30. августа 2020, 4. фебруара ове године је „оборио“ 42. Владу Црне Горе, прву демократску у последњих 30, а неки би рекли и 75 година. Након тога је предложио модел тзв. мањинске владе коју Устав не препознаје, тврдећи како се бори против режима ДПС-а и сателита – рекла је на почетку разговора за „Печат“ министарка просвете, науке, културе и спорта у актуелној влади Црне Горе, проф. др Весна Братић, која је у Владу Здравка Кривокапића ушла као нестраначка личност и експерт и чије неспорне резултате у четири управне области узалуд покушавају да умање црногорски шовинисти због њеног утемељења у српској традицији и култури.

Иако сте у владу ушли као нестраначка личност, током мандата стекли сте и неспоран политички капацитет. Kако из те позиције видите садашњу ситуацију у Црној Гори?

У геополитичком смислу Црна Гора је данас у заиста сложеном тренутку и веома изазовном окружењу. С једне стране постоји она традиционална Црна Гора, историјски и културолошки утемељена на завету Светог Петра Цетињског, на православном хришћанском духу, што је и показала за време литија након доношења срамног Закона о слободи вероисповести. Литије су сведочиле о свесловенској и православној везаности нашег народа са властитим историјским бићем. С друге стране, постоји политичка реалност која се огледа у жељи већине грађана Црне Горе да постанемо интегрални део ЕУ и цивилизацијских вредности које она баштини. Те вредности, како је говорио блаженопочивши митрополит Амфилохије, старије су и вредније од онога што нам се презентује. Таква дуалност, а често и нека врста политичке „когнитивне дисонанце“ често збуњује не само обичног човека већ и политичку елиту која је на дневном нивоу „принуђена“ да се одређује о стратешким питањима, што може да има последице које ми, сада, нисмо у стању да перципирамо. То даје простора за контроверзна тумачења и могућу манипулацију и дневнополитичке злоупотребе.

[restrict]  

Мислим да се пред грађане мора изаћи са јасном идејом и политичком визијом и коалицијама које би нас, на поштеној основи, увеле у мирније политичке воде. У сваку нову власт, уколико је то могуће, треба укључити мањинске народе, али ниједна нова власт не сме да буде без политичких представника Срба, као што се то дешавало у последњих двадесетак година у којима није било лако бити Србин у Црној Гори. Могло се, наравно, али тако што ћете бити део опције која не баштини ништа српско, или, још боље, баштини антисрпско. Дакле, може се бити Србин, али никако на јавној функцији.

Тренутна ситуација одговара највише онима који су зарад очувања сопствених привилегија и власти посејали семе раздора и мржње. Верујем да у Црној Гори има довољно одговорности и политичке мудрости да не одемо у поноре сукоба какви се ових дана дешавају на истоку Европе у сукобу два народа истог корена.

Један од приоритетних циљева владе у одласку био је обрачун с криминалом и корупцијом владајуће елите. Шта је главна препрека остварењу тог циља?

Обрачун с криминалом и корупцијом владајуће елите постављен је као приоритетни циљ не само ове владе већ то треба да буде приоритет свим друштвима. У Црној Гори криминал и корупција били су преферирани начин решавања свих питања деценијама уназад. Ту лошу навику је нужно искоренити систематично и трајно. Период од годину дана је исувише кратак да би се ове навике с толиким трајањем искорениле. Међутим, ова влада је започела с тим процесом, и то подношењем кривичних пријава, где је чак и овај ресор поднео више кривичних пријава против два министра, и више директора, а биће их још. Оног тренутка када је политичка елита схватила да ће платити за своја непочинства, уз помоћ својих старих помагача, ми смо постали „одлазећа Влада“. Али без обзира на овакав расплет, можемо им обећати да, док смо ту, нећемо стати, већ настављамо своју борбу против криминала и свих видова непочинства. Опет, говорим у великој мери у име ресора којим руководим, а за остало ћете, надам се, имати прилике да разговарате са координатором безбедносних служби / потпредседником 42. Владе и мандатаром 43.

У јавности се појављује много порука мржње и чак захтева да вам се одузме црногорско држављанство. Где су корени те неизрециве и невероватне нетрпељивости?

У Црној Гори постоји једна дубоко укорењена политичка структура која уназад три деценије свако традиционално поимање црногорског бића доводи у директну везу са тзв. српским светом и аутоматски пали сва звона у одбрану идентитета и државности Црне Горе од ове измишљене опасности. Тако је и моје експертско и политичко ангажовање доведено у питање. 

На груб и примитиван начин од ових тајкунских и профитерских структура, уплашених за своју будућност, одмах сам окарактерисана као носилац националистичких и деструктивних идеја. Kао национална Српкиња нисам била пожељна за министарку таквих стратешких ресора као што су просвета, наука и култура. Сви смо дубоко свесни да су те структуре управо кроз ове области покушавале и успевале годинама да врше модификацију црногорског националног бића – традиционалне вредности су се урушавале, а на њихово место долазиле нове, „лепше и старије“. 

Из свега тога извлачим закључак да реч мржња коју сте поменули у питању није сасвим адекватна преовлађујућем осећању које отуђене политичке структуре креирају према мени, већ сам склона веровању да се ради о патолошком страху. 
Свему упркос, ви сте са својим тимом остварили неспорне и завидне резултате у ресорима које покривате. На основу чега вас онда оптужују да „негирате Црну Гору и урушавате црногорску државност“?

Истина је да смо свим отвореним питањима у оквиру Министарства приступили искрено и без задршке. Кренули смо у темељне и структурне реформе у једном заиста затвореном систему који је деценијама на перфидан начин и негативном селекцијом извршио систематску деградацију научног и просветног живота, могу слободно рећи неку врсту културоцида над историјским наслеђем националних заједница у Црној Гори. Како другачије да схватим вишегодишњу опструкцију на свим нивоима, како друштвеним, тако и образовним, него као увезени пројекат растакања јединства црногорске историје. Противим се било каквој врсти вештачког националног инжењеринга који врши дискриминацију по било којој основи и према било ком народу који вековима живи на овим просторима. Моја мисија од уласка у Владу била је и јесте да се обнови и очува сва национална разноликост која је уједно и највеће богатство наше државе. Никада нисам негирала државност Црне Горе, а апсурдност једне такве поставке потврђује чињеница да сам члан Владе Црне Горе, али и непостојање аргумената за такве тврдње. Признајем да је моје, на неки начин, игнорисање тих злурадих конструкција довело до њиховог учесталог појављивања у медијима, али моје васпитање и образовање ми не дозвољавају да се на том нивоу бавим таквим измишљотинама. Трудим се да као представник великог система поштујем осећања свих грађана Црне Горе, али нисам сигурна да то исто чине и творци оваквих „оптужница“.

Ако је највећи грех у Црној Гори бити Србин, на којим демократским принципима поштоваоци западних вредности у власти заснивају своје потенцијално чланство у ЕУ?

Подсетићемо вас да је ова влада настала као одраз изборне воље грађана Црне Горе. Да је на крилима промена, чији је носилац била Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве с блаженопочившим митрополитом Амфилохијем на челу, јасно исказала жељу да се процесу европских интеграција приступи темељно и на основу декларисаних вредности које су основ савремене Европе, а то су заштита људских права и верских слобода.

Очигледно је присуство дуплих стандарда, који се огледају у дискриминацији грађана Црне Горе који су национално Срби и дела Црногораца који чувају историјске везе и културу, а слободно могу рећи и језик, довело до свеопштег незадовољства које је кулминирало оног историјског датума 30. августа 2020. године и коначно одлучило да потражи другачије политичко решење.

Свакако, ово је порука и нашим европским партнерима да сами процеси интеграција морају бити вођени уз уважавање и поштовање друштвене и политичке реалности Црне Горе. Бојим се да поједини тзв. поштоваоци западних вредности су најмање то, а великим делом манипулатори народном вољом и „трговци“ националним осећањима дела наших грађана.

Како Срби у Црној Гори могу да очувају свој идентитет ако се из школских програма избацују ствараоци свевремених вредности попут Десанке Максимовић, Меше Селимовића и Алексе Шантића, па чак и Петра II Петровића Његоша?

Идентитет Срба у Црној Гори грађен је и чуван вековима, а свакако један од темеља му је и непресушно народно благо оличено у једној од, у светским размерама, најбогатијих усмених књижевности. Све што је у Срба настало у новије време своје исходиште налази у богатој ризници народних предања, мудрости, песама, прича итд. То је својеврсна база из које се развијала лепа књижевност, и не само она него и остале уметности.

Пред нама је данас, дакле, изазов који је стајао и пред нашим прецима – опстати и не дозволити да нам се отме оно на чему почивамо, да се угуши наша „вјечна зубља вјечне помрчине“. 

Стати на пут покушајима прекрајања наше свести и прошлости, наше историје и традиције, задатак је с којим се суочавају данашња поколења нашег народа. Учинити све да се наши аутори врате у систем јавног школства, обезбедити да наша деца кроз изучавање наше историје и традиције развију свест о својој славној прошлости, ни у једном тренутку не спорећи другима право да то исто чине у односу на свој народ. Због тога се наставни програми морају променити, макар у оном делу који се односи на књижевност и историју. Зарад истине и квалитета, не остваривања било какве националне агенде Весне Братић. Те планове и програме сами наставници могу мењати до неких 20 одсто, тако да ћете, без обзира на „искључивање“ неких аутора, у истом одељењу чути да један од два ученика каже да му је омиљени писац ауторка „Харија Потера“, а други да је то аутор „Магарећих година“ и „Јежеве кућице“. Свакако, за свеобухватну реформу наставе неопходно је много више времена и она би, осим ревизије „канона“ у настави предмета црногорски-српски, босански, хрватски језик, требало да обухвати и друге наставне области због неохрабрујућих резултата на стандардизованим тестовима општег знања.

Да ли су и друге националне мањине, попут српске, претња модерној, европској држави Црној Гори?

Сматрам да ниједна национална заједница не може бити претња европским процесима, напротив, мислим да свака национална заједница својим културним и историјским наслеђем може дати огроман допринос и бити темељ савремене црногорске државе, тако и српска национална заједница својим наслеђем треба и мора бити угаони камен развоја, а не претња. Онај ко Србе доживљава као претњу данас, јуче је таквом претњом сматрао друге, сутра може треће. Треба се чувати таквих агенди јер смо сведоци да се у последње три деценије „непријатељ“ модификовао према тренутним „потребама“ и зависно од нивоа и интензитета манипулације који би се тим етикетирањем могао постићи. Тога у Црној Гори више никад не сме да буде. Надам се и да неће.

Најављивани попис становништва Влада, изгледа, намерно и свесно не расписује. Коме не одговара да се утврди постојећа национална структура и да ли ће она, уопште, бити предмет пописа?

Постоји одређени број политичких структура које сматрају да би одржавање пописа у овом тренутку продубило ионако сложене међунационалне односе у Црној Гори. Иза свега се крије опасна намера однарођених структура бивше власти да онемогуће демократске процесе у Црној Гори, који ће дефинитивно довести до слободно изражене воље грађана кроз дуго најављивано сређивање бирачких спискова.

Такође, слободно изјашњавање грађана на попису без политичких притисака и уцењивања сужава маневарски простор за манипулативне радње и коруптивне активности. Пописом и слободним изборима трајно би се урушила моћ оних који тридесет година држе Црну Гору као таоца.

Ако ме питате да ли подржавам најављени попис становништва, мој одговор је ДА. Нажалост, не могу дати јасан одговор са становишта члана Владе о томе зашто попис није одржан будући да то није део мог ресора и експертизе. Претпостављам да се ради о политичком притиску с разних адреса.
Уколико по завршетку мандата у Влади одлучите да се политички ангажујете, којој ћете опцији бити најближи?

Још сам члан 42. Владе Црне Горе која је на почетку свог мандата обећала грађанима да ће бити влада експерата и да се ниједан министар неће страначки ангажовати. Настојаћу да то обећање одржим.

У политици намеравам да останем, а коначну одлуку донећу оног дана кад више не будем на месту министра просвете, науке, културе и спорта у 42. Влади. Свакако ћу ослушкивати глас народа, поштујући горенаведене вредности и принципе и уважавајући оне политичке структуре које су најближе мојим светоназорима. Потребна нам је одговорна, правична политика која се неће заснивати на страху и креирању непријатеља. Неки у Црној Гори желе да нас увере да партије с националним предзнаком српски то не могу, а све остале националне партије могу. Креира се медијска клима да Срби умеју да буду само десничари, националисти, или, недајбоже, шовинисти и непријатељи државе. Десничарско, а богами и шовинистичко, у Црној Гори не гаје партије с националним предзнаком већ оне с посве другим предзнацима. Истина је, међутим, да у тим партијама социјализма и демократије нема ни у траговима.

[/restrict]