СВЕТИОНИК – ОСЈЕЋАЈ ОРГАНСКОГ ПРЕЗИРА

Глобалну стварност канда могу да поднесу само јаки карактери, стварни јунаци. Живимо у временима када се сви дрогирају: жутом штампом, телевизијама са националном фреквенцијом, марихуаном, пивом, вином и ракијом. Виши стимуланси предвиђени су да буду конзумирани од стране више класе. Од кокаина до адренохрома

Обично не гледам видео-клипове са узнемиравајућим садржајем. Али један ипак јесам одгледао, прије неколико година. На том се снимку види како су неки Руси поступили са млађим мушкарцем и његовом партнерком који су дјеци продавали дрогу. Овога су поломили бејзбол палицом до мјере да су му изазвали неуролошке кратке спојеве, јер се наставио да трза крвав у снијегу, док су од ишамаране његове на кољенима партнерке, као ипак жене, тражили да се јавно, у објектив мобилног телефона, извини Мајчици Русији. И дилерка се извинила, Мајчици Русији, што је тровала њену дјецу. Текст који слиједи изазван је пак геополитичким узнемиравајућим сценама.

Пазимо…

Неколико година пред бомбардовање наше земље (1999) купио сам код букуниста на Платоу Историју Сједињених Америчких Држава. Хтио сам да сазнам што више о начину на који је скројена та творевина, никла око првих досељеничких насеља којима су да преживе помогли Индијанци, а које су све бројнији колонисти временом потаманили тако што су над њима извршили геноцид.

Првобитних се тринаест колонија под управом енглеске круне пунило душама с религијског коца и конопца, махом протестантским верзијама тумачења библијске истине, у почетку омеђених вијенцем Апалачких планина, неком врстом природне међе на истоку, да би – прешавши је, и угледавши бескрајну плодност равнице кроз коју тече огромни Мисисипи – кренули на запад, убијеђени да су досљедни потомци праоца Аврама, да су за себе пронашли нову земљу обећану.

 [restrict]

На путу до Калифорније у којој ће у другој половини 19. вијека завладати златна грозница као опака болест, поубијали су на милионе бафала, на милионе Индијанаца, а море црнаца доведених преко мора држали су све вријеме као робове, све до рата Сјевера и Југа (1861–1865), када су црнце ослободили, per la finta.

По тумачењу друга Маркса, вишак производних вриједности омогућио је стварање и интелектуалних а не само материјалних сувишака, у виду остварења на пољу умјетности, из чега све данашње United Snakes држе да су изузетна нација.

Било је питање историјског тренутка када ће та изузетна нација, по коду зачетом 1620. године, наставити експанзију, неко вријеме заустављену Тихим океаном, богатећи се док је Европа крварила у Првом свјетском рату, нарочито у Другом свјетском.

Када је прије 402 године брод „Мејфлауер“ пун вјерских избјеглица, тзв. пилгрима илити ходочасника, пристао на обалу Нове Енглеске, дебото нико не би преживио да им нису помогли Индијанци, тако што су им донијели храну. И данас се сјећање на тај тренутак обиљежава као Дан захвалности – код дошавших, а као Дан жалости – код америчких домородаца. Годинама уједињени Индијанци Нове Енглеске током Дана жалости говоре о геноциду, отетој земљи и понижавајућем статусу. О чему се мало зна, јер је Дан захвалности медијима знимљивији од Дана жалости.

Историја Сједињених Америчких Држава може се изучавати и као историја патње нанесене свима из којих је током пет вјекова цијеђен живот да би 0,666% људи данас посједовало планету Земљу. Вјерујем да су милиони плакали од среће када су, упловљавајући бродом у њујоршку луку, угледали Кип слободе. Та је статуа, постављена 1886, постала хералдички симбол земље имиграната, који су листом властиту слободу конвертовали убрзо за новац.

Вријеме је текло, и историја се богатила бешчашћем, да би 1999. године правни поредак крепао у Уједињеним нацијама, јер су на правди Бога земље Запада бомбардовале СР Југославију, тј. Србију и Црну Гору.

На својој смо кожи током 78 дана бруталне агресије осјетили како боли лаж када је чују уши, како пече лаж када је виде очи, и како умире срце уроњено у сумпор Новог свјетског поретка. Њемачки теоретичар Слотердајк казао је у књизи „Тетовирани живот“ како је једнако могуће установити тренутак настанка нпр. постмодернизма као и трен властитог зачећа! Поједностављено, ми тек с временским одмаком можемо да видимо јасно што се догодило у преломним тачкама прошлости. Ако је правда умрла 1999. на начин да се то види urbi et orbi, онда, када су се то много раније стекли услови да се ово зло збуде? Сигурно не 1492. када је Колумбо открио Америку.

Прије ће бити 1054. када се узохолио Рим, до мјере да данас папа сипа јереси како пакла нема, и да је бити геј – океј.

Као кугла змија које се преплићу ради парења, тако се и Запад данас пари са врагом. Јавно, гдје год стигне, и пред дјецом. Шта да узмем за примјер…? Замислимо тек једног (не два – колико их обично иде у пакету), трансексуалца који нападно накарминисан, одјевен као курва, феминизираним покретима а мушким гласом, дјеци у вртићу чита приче. Сад помножимо број такових читача и схватимо да се ради о покрету на чијем је челу осуђени педофил, а чији су програм (неко би упитао: Па, како је то могуће!) усвојили многи вртићи на Западу. Срећа па тога нема код нас. Упс, да није оно баш „Креативни центар“ објавио књигу која подучава како малишанима из вртића педагошки објаснити да је океј ако се заљубиш у другара?

Сједињене Америчке Државе су у овом тренутку опасније него икад. До појаве фетивог Бајдена мислили смо да је само Реган био и глумац и предсједник. А заправо су били иза Регана сви, кад и ранији они предсједници, осим убијеног Кенедија, који је мислио да заиста предсједник може бити предсједник.

Да ће бити будућности у складу са старом нормалношћу, Бајденови би гафови ушли у антологију државничких ступидности, али је нова нормалност до те мјере суверена да свијет шокирано посматра Бајдена који губи мисао, брка имена и називе, рукује се са невидљивим саговорницима, те јавно казује како нема појма чега се тичу документа која потписује, те да се Путин усудио, срам га било, да нападне Русију.

Иза кулиса не постоји. Док Камала Харис као трбухозборац шапуће Бајдену не помијерајући усне – Украјина – амерички предсједник за говорницом казује како му срце пати за Ираном. Бајден изгледа стварно, звучи стварно, а не постоји више, стварно. Запосједнут је.

Многи европски партнери, почев од Макрона, преко разних милитантних мушкараца у хаљини и штиклама или пак мушкобањастих жена које су декларисане хомосексуалке – устали су на Русију. Ово је хаос!, гласи реплика дрогираног матичара у лику Микија Манојловића, када овај, држећи под мишкама црну мачку и белог мачора, треба да у чамцу на Дунаву вјенча оно Кустуричино двоје заљубљених.

Глобалну стварност канда могу да поднесу само јаки карактери, стварни јунаци. Живимо у временима када се сви дрогирају: жутом штампом, телевизијама са националном фреквенцијом, марихуаном, пивом, вином и ракијом. Виши стимуланси предвиђени су да буду конзумирани од стране више класе. Од кокаина до адренохрома.

Руска интервенција у Украјини открила је да рат између дехристијанизованог Запада и православног Истока никад неће престати. Сада је то јасно као дан.

Трећина се западних демона узвитлала када се догодило оно што нико није очекивао. Да ће Русија ударити превентивно, додајући свијету мало свога вергла.

Очекивања су казивала да ће Русија ћутати као п, што се није збило, јер је Русија, de iure, прекршила међународне споразуме тиме што је напала земљу чију је сувереност раније признала, али у условима крепанога међународног права, да ли је дручкије могла да одбрани саму себе у футуру првом?

Казао сам да је данас Запад са УСА на челу опаснији него икад. Не зато што је јак. Него зато што је демонизован.

Удружене Западне Земље – пишимо Америци, Британији, Западној Европи и Аустралији – име великим почетним словима – толико су бијесне да су изгубиле разум, па чак и руским расним мачкама кад и њиховим власницима забрањују да се појаве на свјетским такмичењима. Руским инвалидима бране да се такмиче на спортским надметањима. Ако ово није дно, како ли дно изгледа? Актуелном рекету број један Русу Медведеву не дају да се такмичи под руском заставом. Кустурица је фасовао, можда ће и Михалков. Швајцарска која је, милка једна, током нама знане историје све вријеме била неутрална до мјере да су и сефови нациста опстајали нетакнути, ових је дана, гле!, одустала од свога препознатљивог кода, дигла је руке од неутралности и заплијенила рачуне руских улагача. Запад наставља стару ужанцу: да властиту дјецу храни туђом зарадом, и да их учи како је нормално да и они чине исто кад одрасту. Јер постоје народи, посебно словенски, који су… заправо ресурс.

Шта је минулих дана урадила срамна колонијална честица Црна Гора? Русима је блокирала приватне рачуне. Црна Гора, која живот, а тиме и историју, дугује Русији – Русији је нашла да забије по трећи пут нож у леђа.

Србија је у Уједињеним нацијама гласала за осуду руске војне акције у Украјини. Сад још само избори да прођу. Па да, након увођења санкција Бјелорусији – чији нас је предсједник Лукашенко током бомбардовања 1999. задужио и обавезао доносећи помоћ лично – лакше уведе санкције Русији.

Ово су дани у којима осјећам органски презир према неправди.

При детекцији борбе сатаниста против хришћана будимо, на крају, ипак опрезни… Уколико Путин јасно не каже да је против к-19 сценарија (при чему је добрано закаснио), да је против QR кодова, електронских докумената и електронског новца… која је, с руком на срцу, разлика између њега и западних партнера?

 [/restrict]