МОЈ КОМШИЈА ТЕРОРИСТА

Да ли акција хапшења вехабије из Београда упућује на закључак да је БиХ успела да извезе свој „кадар“, те гради ли се у Србији мрежа Исила с успаваним ћелијама?

Смотра Зелених беретки организована у седам највећих муслиманских градова у БиХ, случајно или не, претходила је одлуци политичког Сарајева да своје „псе рата“ искаљене у борбама на страним ратиштима пошаље на украјински фронт.

У сусрет догађајима, спољно-обавештајна служба РФ је још половином фебруара упозорила да се у борбена дејства, на страни украјинске власти, мобилишу исламски екстремисти. Наришкин је био прецизан – реч је о Албанији, Босни и Херцеговини и окупираном Косову. Када је исто упозорење поновио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, Сарајево је демантовало. Заиста није истина, сложили су се Шефик Џаферовић, Бисера Турковић и Жељко Комшић.

[restrict]

БАЗА МУЏАХЕДИНА И ИСЛАМИСТА Но није ли кроз деловање терористичких организација, повратника са сиријског ратишта, као и кроз изјаве муслиманских званичника из Сарајева, Босна већ умешала своје прсте у украјински рат, на страни, подразумева се, идеолошке браће.

Да је тема важна, показала је и најава посете шефа руске обавјештајне службе Николаја Патрушева Београду. Патрушев је 1999. године наслиједио Владимира Путина на челу руске обавјештајне службе, има чин генерала армије и звање хероја Руске Федерације. Довољан разлог да западна пропаганда пусти своје пипке. Посјета је отказана.

То да је нефункционална држава БиХ јединствена база исламиста, вехабија, муџахедина и терориста с огромним потенцијалом за мобилно деловање и џихад ратовање у туђој земљи чињеница је потврђена у Сирији, Ираку и Авганистану.

Иако није ријеч о хомогеној маси већ о групама којима управљају и координишу америчка и британска обавјештајна заједница, опомиње чињеница да број радикалних бораца спремних на учешће у ратним сукобима различитог интензитета и на различитим локацијама, у Албанији, БиХ (муслимански дио), на Косову и у Македонији, прелази неколико десетина хиљада терориста. Кључни елемент подршке овим снагама у БиХ налази се у отуђеним паралелним политичким системима и структурама које је породица Изетбеговић стварала уз помоћ СДА и Муслиманског братства, са чим су, без сваке сумње, били упознати и западни центри моћи.

 

КОСОВО–САНЏАК–БЕОГРАД Највећи успјех на пољу обавјештајних дејстава остварен је исламским продором у Србију: прво на Косово, затим у Санџак, те на крају и у Београд.

Овом операцијом руководили су челници вехабијског покрета из упоришта Маоча Горња: Јусуф Барчић (30. 3. 2007. ликвидиран, у лажној саобраћајној несрећи), Нусрет Имамовић (Ал Каидин командант у Сирији терористичке формације „Саудијска мрежа Ел Меали“ у Идлибу) и Неџад Кучевић (Неџад Балкан или Ебу Мухамед, држављанин Аустрије и БиХ).

Као бивши кик-боксер, Кучевић је основао и приватни и радикални џемат, лоциран у седмом округу Беча, у месџиду „Сахаб“. У неком тренутку разилази се прво са Исламском заједницом БиХ, а затим и с дотадашњим ауторитетом јорданског шејха Ебу Мухамеда ел Макдисија и преузима правац шејха Ебу Мерјем, поријеклом из Кувајта.

Своја увјерења је обзнанио у књизи „Тријумф вјеровјесничког монотеизма – над da’wom ширка и национализма“. Његова активност је заустављена у операцији „Палмира“, коју је извела аустријска савезна управа за заштиту уставног поретка. Означен је као екстремиста, ухапшен 2017, а затим пред судом у Грацу 2019, заједно с групом босанских вехабија, осуђен на вишегодишњу казну затвора.

Посејано у Бечу и Маочи, ово семе зла никло је и у Србији.

 

ИЗ МАГРЕБА ЗА ЕВРОПУ  Врбовање Горана Павловића, таксисте из Београда рођеног у Босути код Аранђеловца, за Маочу, за Неџада Балкана и сарајевске исламисте била је потврда да се упорним радом и са мало новца и од Србина може направити Абдулах. Абдулах је желео да оправда поверење. Под његовим надзором у ислам прелазе Бобан Симеуновић, Максим Божић (абу Велид), Милутин Сретеновић (абу Убејдах), Винка Стојановић (Абдурахман).

За показану лојалност, Горан је награђен местом у Идлибу и чином команданта у војној јединици Ел Нусре познатије под називом „Бејт Балкан“.

Када су 18. фебруара безбједносне агенције у Србији ухапсиле младог вехабију Игора Деспотовића у Београду, због сумње да је учинио кривично дјело јавног подстицања на извршење терористичких дијела, у његовим контактима пронађен је број Абдулаха (Горана Павловића).

Деспотовић је већ био познат службама безбедности као лице које је планирало извођење терористичког напада – гажење камионом пешака у Кнез Михаиловој улици. Због планиране акције, али и везе с Исламском државом, први пут је ухапшен 2017. године.

 

КО ЈЕ ОДШКРИНУО ВРАТА? Током претреса, у његовом стану, у лаптопу и мобилном телефону, откривени су детаљни нацрти и планови напада по шеми виђеној у Ници (Дан пада Бастиље, 2016; 84 мртвих, 200 повређених), у Берлину (Божић, 2016; 12 мртвих и 100 повређених) и у Барселони (2017; 13 мртвих и више од стотину повређених).

Тужилаштво за организовани криминал је тада отворило истрагу против шефа београдских вехабија Павловића и вођа ИСИЛ-а из Санџака: Абида Подбићанина, Рејхана и Сеада Плојовића, Тефика Мујовића, Изудина Црновршанина и Ферата Касумовића. У априлу 2018. суд у Београду изрекао је пресуду коју ће наредне године потврдити и Апелациони суд. Пресуде Подбићанину (Ебу Сејфија), Павловићу и Рејхану Плојовићу изречене су у одсуству. Непотврђена информација упућује да је Подбићанин погинуо на сиријском ратишту.

Јавност у Србији преспавала је изрицање пресуде терористима из комшилука. Да није, можда би могла да размисли у којој су вези конвертитство и исламизам и не понови грешку непоправљивих Европљана који су негујући космополитизам одшкринули врата тероризму.

[/restrict]