УДАР НА ВЕЗЕ БАЊАЛУКЕ И БЕОГРАДА

Бошњацима и њиховим западним пријатељима смета сарадња између Србије и Републике Српске па зато настоје да искористе приврженост руководства из Београда „европском путу“ како би га приволели да притиска челнике мањег ентитета БиХ или се потпуно дистанцира од подршке Милораду Додику и РС

Да не престају притисци на Републику Српску, али и њену матицу који, између осталог, имају за циљ кидање веза између Бањалуке и Београда, показао је и захтев једног броја земаља чланица Европске уније да „неподобни“ Милорад Додик не буде позван на прославу Дана државности Србије у Орашцу. Пошто је државни врх Србије одбио да испуни овај дрски ултиматум, амбасадори тих чланица „европске породице“ на Сретење су демонстративно бојкотовали свечано обележавање годишњице подизања Првог српског устанка. Али се зато у малом шумадијском селу у коме је 1804. донета одлука о покретању ослободилачке борбе против Отоманске империје 15. фебруара 2022. појавио Милорад Додик.

[restrict]

ЗАЈЕДНИЧКИ ПРАЗНИК Додик је поручио да се „у Републици Српској Дан државности Србије доживљава као заједнички празник“, али и подсетио да се у време Карађорђевог устанка „народ на простору данашње Републике Српске такође почео да бори за слободу против тираније“. Нагласивши да Срби „данас имају две српске државе, Српску и Србију“, при чему је ова друга „гарант опстанка српском народу“, државник из Лакташа је апеловао на матицу да „мора разумети патње, страдања, очекивања, снове које имамо ми изван Србије“.

Није нимало случајно што је у завршници говора у Орашцу констатовао како се политика страних (западних) сила чије дипломате долазе на Балкан није променила у односу на нека ранија времена. Баш као ни њихов игнорантски однос према аргументима Срба.

„Они не желе да чују аргументе са наше стране. Срби нису народ који се купује донацијама из Брисела, Срби су народ који има црвене линије своје националне слободе“, закључио је обраћање више него јасном поруком за српске, али и оне друге заинтересоване факторе.

 

ТРАГАЊЕ ЗА ПУКОТИНОМ Не треба сумњати како су Додиков долазак у Орашац, а вероватно још више речи које је изговорио на прослави Дана државности Србије, изазвали незадовољство како Бошњака, тако и њихових моћних „пријатеља“. Зато не изненађује што су се потрудили да пронађу пукотине у односима између руководстава две српске државе и, наравно, да их протумаче у складу с властитим жељама.

Тако је одсуство председника Србије Александра Вучића с прославе у Орашцу, као и одгађање раније најављене заједничке седнице влада Србије и Републике Српске (те великог сабора Србије и РС који је требало да буде одржан 27. јануара) било довољан индикатор сарајевском порталу klix.ba да оцени како се „ништа не дешава случајно“. Те да постави питање „да ли Вучић на овај начин шаље поруку западним партнерима да је спреман да се дистанцира од Додика како не би жртвовао добре односе са државама Европске уније“.

Без обзира на то што је први човек Србије више пута нагласио да у актуелној босанскохерцеговачкој кризи Београд „неће уводити санкције никоме из руководства Републике Српске“, бошњачке политичке и медијске структуре, баш као и њихови западни заштитници, и даље верују да ће Вучић ускладити политику према Бањалуци с њиховим интересима. Тачније, да ће, због останка Србије „на путу ка Европској унији“ и избегавања конфронтација с Берлином и Вашингтоном, вршити притисак на Додика да одустане од плана враћања отетих дејтонских уставних надлежности, или, ако то не донесе резултате, „заледити“ подршку њему и Републици Српској. То би оставило прву српску државу западно од Дрине готово потпуно изоловану, односно ослабило би позицију Москве која би у новонасталим околностима могла да дигне руке од подршке мањем ентитету дејтонске творевине.

 

ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ У том контексту треба посматрати и оцену британског изасланика за Западни Балкан Стјуарта Пича (у интервјуу Би-Би-Сију) да „Србија у БиХ има конструктивну улогу“, те да „не види Београд као препреку стабилној Босни и Херцеговини“.

Наравно да политика Србије (за разлику од оне коју спроводе кључне западне државе) није препрека стабилности некадашње централне југословенске републике, али је проблем у томе што је овај високи пензионисани обавештајни официр, трансформисан у дипломату Уједињеног Краљевства, саопштио ту истиниту чињеницу са циљем да кроз јавно презентовање разлика између „проблематичне Бањалуке“ и „кооперативног Београда“ створи јаз између матице и РС. Односно да охрабри Србију да због „европских перспектива“ спроводи курс дистанцирања од интереса Републике Српске.

Овакав покушај завађања две српске државе је заправо само наставак политике коју су представници такозване међународне заједнице – додуше, у сасвим другачијим међународним околностима – спроводили током рата у БиХ. Тада су, користећи жељу Слободана Милошевића да скине страшне санкције уведене ондашњој СРЈ у Савету безбедности УН, вршили притисак на председника Србије да „уразуми ратоборно руководство са Пала“. Што је на крају довело до тога да Србија у августу 1994. подвргне санкцијама (блокада на Дрини) „непослушну“ РС.

Од тог времена се однос снага у свету знатно променио, али су антисрпски циљеви кључних земаља колективног Запада остали исти. Иако су позиције, као и приоритети Београда и Бањалуке, у много чему различити, верујемо да је руководство Србије свесно чињенице да би евентуално гашење Српске (баш као и њено свођење на празну љуштуру) нанело огромну и непоправљиву штету националним интересима саме Србије. Те да ће због тога, без обзира на повремена тактичка одступања, наставити да пружа чврсту подршку првој српској држави западно од Дрине.

 

ПРОЈЕКАТ ЕВРОПСКОГ КАЖЊАВАЊА А да заговорници изградње „грађанске Босне“ неће одустати од својих планова, потврдило је и експресно реаговање Савета за спровођење мира у БиХ (ПИК) на усвајање Нацрта закона о Високом судском и тужилачком савету РС у Народној скупштини Републике Српске.

Управни одбор ПИК-а је, после састанка на коме није учествовао представник Русије, издао претеће саопштење да, у сарадњи с високим представником (нелегитимним Кристијаном Шмитом), неће дозволити да било ко подрива ВСТС БиХ, али и позвао мањи ентитет да „одустане од ових неуставних потеза који повећају простор за корупцију“.

После овако изречене лажи оних који законе донесене у складу с Дејтонским уставом БиХ називају „неуставним потезима“, огласила се, наравно и Москва, кроз саопштење амбасаде Руске Федерације у Сарајеву. Уз констатацију да саопштење ПИК-а „није ништа друго до још једна вежба застрашујуће реторике која тешко може некога застрашити“, те подсећање да Савет безбедности УН није одобрио кандидатуру Кристијана Шмита за високог представника, Русија је поручила како ће „сву одговорност за дестабилизцију ситуације у БиХ и подривање дејтонског система сносити наводни тумачи Мировног споразума“.

 У координисане активности против РС укључио се и Европски парламент који је, усвајајући амандман свог одбора за спољне послове, позвао Европски савет да уведе санкције српском члану Председништва БиХ и његовим сарадницима. И парламентарци из Стразбура су као разлоге за кажњавање руководства из Бањалуке навели већ познате грехе – „коруптивну активност, континуирану дестабилизацију земље и подривање суверенитета и територијалног интегритета БиХ“. При чему, чини нам се, уопште није важно да ли су 504 посланика који су подржали анатемисање Додика и његових сарадника заиста упознати са стварним захтевима руководства РС за поштовање Дејтонског устава или су их, једноставно, свесно игнорисали у складу с интересима њихових странака и земаља.

Одлуку о евентуалним санкцијама у виду забране путовања и замрзавања имовине, како се најављује, требало би да донесу званичници Европске уније на састанку у Бриселу. Уколико због блокаде Мађарске пропадне пројекат европског кажњавања непослушних челника РС, Немачка ће највероватније с истомишљеницима кренути у самосталну акцију.

Мада су санкције Европске уније за сада под великим знаком питања, Мирко Шаровић је наговештај њиховог увођења искористио да закључи како смо „сви постали таоци неодговорне и погубне политике СНСД-а“, те позвао Додика да „ако заиста мисли добро свом народу, оде са власти“. Лидер СДС-а је такође – иако из Брисела, бар за сада, нема никаквих знакова да се планира колективно санкционисање РС – изразио страховање да ће мере „европске породице“ довести до губитка инвестиција, забране путовања и изолације Републике Српске.

 Једини начин да се избегне овај мрачни сценарио је, наравно, што бржа промена власти у Бањалуци. На чему марљиво ради амерички специјални изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар, који је пред Поткомитетом за спољне послове Сената нагласио како у сарадњи са опозицијом из РС „настоји да онемогући Додика да нанесе још више штете“. Ескобар је додуше објаснио како „Додик, са којим је тешко радити, није једини који прави проблеме у БиХ“, те изразио резерву према коришћењу „бонских овлашћења“ која су, по њему, „последње средство које би требало да употреби високи представник“. Од њега смо још могли да сазнамо и да највећи проблем дејтонске творевине „није етнонационализам него корупција“, међутим, не би требало гајити било какве илузије о томе ко је за Вашингтон највећа препрека реализацији онога што овај функционер Стејт департмента назива „америчким планом за БиХ“.

[/restrict]