UDAR NA VEZE BANJALUKE I BEOGRADA

Bošnjacima i njihovim zapadnim prijateljima smeta saradnja između Srbije i Republike Srpske pa zato nastoje da iskoriste privrženost rukovodstva iz Beograda „evropskom putu“ kako bi ga privoleli da pritiska čelnike manjeg entiteta BiH ili se potpuno distancira od podrške Miloradu Dodiku i RS

Da ne prestaju pritisci na Republiku Srpsku, ali i njenu maticu koji, između ostalog, imaju za cilj kidanje veza između Banjaluke i Beograda, pokazao je i zahtev jednog broja zemalja članica Evropske unije da „nepodobni“ Milorad Dodik ne bude pozvan na proslavu Dana državnosti Srbije u Orašcu. Pošto je državni vrh Srbije odbio da ispuni ovaj drski ultimatum, ambasadori tih članica „evropske porodice“ na Sretenje su demonstrativno bojkotovali svečano obeležavanje godišnjice podizanja Prvog srpskog ustanka. Ali se zato u malom šumadijskom selu u kome je 1804. doneta odluka o pokretanju oslobodilačke borbe protiv Otomanske imperije 15. februara 2022. pojavio Milorad Dodik. [restrict]

ZAJEDNIČKI PRAZNIK Dodik je poručio da se „u Republici Srpskoj Dan državnosti Srbije doživljava kao zajednički praznik“, ali i podsetio da se u vreme Karađorđevog ustanka „narod na prostoru današnje Republike Srpske takođe počeo da bori za slobodu protiv tiranije“. Naglasivši da Srbi „danas imaju dve srpske države, Srpsku i Srbiju“, pri čemu je ova druga „garant opstanka srpskom narodu“, državnik iz Laktaša je apelovao na maticu da „mora razumeti patnje, stradanja, očekivanja, snove koje imamo mi izvan Srbije“.

Nije nimalo slučajno što je u završnici govora u Orašcu konstatovao kako se politika stranih (zapadnih) sila čije diplomate dolaze na Balkan nije promenila u odnosu na neka ranija vremena. Baš kao ni njihov ignorantski odnos prema argumentima Srba.

„Oni ne žele da čuju argumente sa naše strane. Srbi nisu narod koji se kupuje donacijama iz Brisela, Srbi su narod koji ima crvene linije svoje nacionalne slobode“, zaključio je obraćanje više nego jasnom porukom za srpske, ali i one druge zainteresovane faktore.

 

TRAGANJE ZA PUKOTINOM Ne treba sumnjati kako su Dodikov dolazak u Orašac, a verovatno još više reči koje je izgovorio na proslavi Dana državnosti Srbije, izazvali nezadovoljstvo kako Bošnjaka, tako i njihovih moćnih „prijatelja“. Zato ne iznenađuje što su se potrudili da pronađu pukotine u odnosima između rukovodstava dve srpske države i, naravno, da ih protumače u skladu s vlastitim željama.

Tako je odsustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića s proslave u Orašcu, kao i odgađanje ranije najavljene zajedničke sednice vlada Srbije i Republike Srpske (te velikog sabora Srbije i RS koji je trebalo da bude održan 27. januara) bilo dovoljan indikator sarajevskom portalu klix.ba da oceni kako se „ništa ne dešava slučajno“. Te da postavi pitanje „da li Vučić na ovaj način šalje poruku zapadnim partnerima da je spreman da se distancira od Dodika kako ne bi žrtvovao dobre odnose sa državama Evropske unije“.

Bez obzira na to što je prvi čovek Srbije više puta naglasio da u aktuelnoj bosanskohercegovačkoj krizi Beograd „neće uvoditi sankcije nikome iz rukovodstva Republike Srpske“, bošnjačke političke i medijske strukture, baš kao i njihovi zapadni zaštitnici, i dalje veruju da će Vučić uskladiti politiku prema Banjaluci s njihovim interesima. Tačnije, da će, zbog ostanka Srbije „na putu ka Evropskoj uniji“ i izbegavanja konfrontacija s Berlinom i Vašingtonom, vršiti pritisak na Dodika da odustane od plana vraćanja otetih dejtonskih ustavnih nadležnosti, ili, ako to ne donese rezultate, „zalediti“ podršku njemu i Republici Srpskoj. To bi ostavilo prvu srpsku državu zapadno od Drine gotovo potpuno izolovanu, odnosno oslabilo bi poziciju Moskve koja bi u novonastalim okolnostima mogla da digne ruke od podrške manjem entitetu dejtonske tvorevine.

 

ZAVADI PA VLADAJ U tom kontekstu treba posmatrati i ocenu britanskog izaslanika za Zapadni Balkan Stjuarta Piča (u intervjuu Bi-Bi-Siju) da „Srbija u BiH ima konstruktivnu ulogu“, te da „ne vidi Beograd kao prepreku stabilnoj Bosni i Hercegovini“.

Naravno da politika Srbije (za razliku od one koju sprovode ključne zapadne države) nije prepreka stabilnosti nekadašnje centralne jugoslovenske republike, ali je problem u tome što je ovaj visoki penzionisani obaveštajni oficir, transformisan u diplomatu Ujedinjenog Kraljevstva, saopštio tu istinitu činjenicu sa ciljem da kroz javno prezentovanje razlika između „problematične Banjaluke“ i „kooperativnog Beograda“ stvori jaz između matice i RS. Odnosno da ohrabri Srbiju da zbog „evropskih perspektiva“ sprovodi kurs distanciranja od interesa Republike Srpske.

Ovakav pokušaj zavađanja dve srpske države je zapravo samo nastavak politike koju su predstavnici takozvane međunarodne zajednice – doduše, u sasvim drugačijim međunarodnim okolnostima – sprovodili tokom rata u BiH. Tada su, koristeći želju Slobodana Miloševića da skine strašne sankcije uvedene ondašnjoj SRJ u Savetu bezbednosti UN, vršili pritisak na predsednika Srbije da „urazumi ratoborno rukovodstvo sa Pala“. Što je na kraju dovelo do toga da Srbija u avgustu 1994. podvrgne sankcijama (blokada na Drini) „neposlušnu“ RS.

Od tog vremena se odnos snaga u svetu znatno promenio, ali su antisrpski ciljevi ključnih zemalja kolektivnog Zapada ostali isti. Iako su pozicije, kao i prioriteti Beograda i Banjaluke, u mnogo čemu različiti, verujemo da je rukovodstvo Srbije svesno činjenice da bi eventualno gašenje Srpske (baš kao i njeno svođenje na praznu ljušturu) nanelo ogromnu i nepopravljivu štetu nacionalnim interesima same Srbije. Te da će zbog toga, bez obzira na povremena taktička odstupanja, nastaviti da pruža čvrstu podršku prvoj srpskoj državi zapadno od Drine.

 

PROJEKAT EVROPSKOG KAŽNJAVANJA A da zagovornici izgradnje „građanske Bosne“ neće odustati od svojih planova, potvrdilo je i ekspresno reagovanje Saveta za sprovođenje mira u BiH (PIK) na usvajanje Nacrta zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu RS u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Upravni odbor PIK-a je, posle sastanka na kome nije učestvovao predstavnik Rusije, izdao preteće saopštenje da, u saradnji s visokim predstavnikom (nelegitimnim Kristijanom Šmitom), neće dozvoliti da bilo ko podriva VSTS BiH, ali i pozvao manji entitet da „odustane od ovih neustavnih poteza koji povećaju prostor za korupciju“.

Posle ovako izrečene laži onih koji zakone donesene u skladu s Dejtonskim ustavom BiH nazivaju „neustavnim potezima“, oglasila se, naravno i Moskva, kroz saopštenje ambasade Ruske Federacije u Sarajevu. Uz konstataciju da saopštenje PIK-a „nije ništa drugo do još jedna vežba zastrašujuće retorike koja teško može nekoga zastrašiti“, te podsećanje da Savet bezbednosti UN nije odobrio kandidaturu Kristijana Šmita za visokog predstavnika, Rusija je poručila kako će „svu odgovornost za destabilizciju situacije u BiH i podrivanje dejtonskog sistema snositi navodni tumači Mirovnog sporazuma“.

 U koordinisane aktivnosti protiv RS uključio se i Evropski parlament koji je, usvajajući amandman svog odbora za spoljne poslove, pozvao Evropski savet da uvede sankcije srpskom članu Predsedništva BiH i njegovim saradnicima. I parlamentarci iz Strazbura su kao razloge za kažnjavanje rukovodstva iz Banjaluke naveli već poznate grehe – „koruptivnu aktivnost, kontinuiranu destabilizaciju zemlje i podrivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH“. Pri čemu, čini nam se, uopšte nije važno da li su 504 poslanika koji su podržali anatemisanje Dodika i njegovih saradnika zaista upoznati sa stvarnim zahtevima rukovodstva RS za poštovanje Dejtonskog ustava ili su ih, jednostavno, svesno ignorisali u skladu s interesima njihovih stranaka i zemalja.

Odluku o eventualnim sankcijama u vidu zabrane putovanja i zamrzavanja imovine, kako se najavljuje, trebalo bi da donesu zvaničnici Evropske unije na sastanku u Briselu. Ukoliko zbog blokade Mađarske propadne projekat evropskog kažnjavanja neposlušnih čelnika RS, Nemačka će najverovatnije s istomišljenicima krenuti u samostalnu akciju.

Mada su sankcije Evropske unije za sada pod velikim znakom pitanja, Mirko Šarović je nagoveštaj njihovog uvođenja iskoristio da zaključi kako smo „svi postali taoci neodgovorne i pogubne politike SNSD-a“, te pozvao Dodika da „ako zaista misli dobro svom narodu, ode sa vlasti“. Lider SDS-a je takođe – iako iz Brisela, bar za sada, nema nikakvih znakova da se planira kolektivno sankcionisanje RS – izrazio strahovanje da će mere „evropske porodice“ dovesti do gubitka investicija, zabrane putovanja i izolacije Republike Srpske.

 Jedini način da se izbegne ovaj mračni scenario je, naravno, što brža promena vlasti u Banjaluci. Na čemu marljivo radi američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je pred Potkomitetom za spoljne poslove Senata naglasio kako u saradnji sa opozicijom iz RS „nastoji da onemogući Dodika da nanese još više štete“. Eskobar je doduše objasnio kako „Dodik, sa kojim je teško raditi, nije jedini koji pravi probleme u BiH“, te izrazio rezervu prema korišćenju „bonskih ovlašćenja“ koja su, po njemu, „poslednje sredstvo koje bi trebalo da upotrebi visoki predstavnik“. Od njega smo još mogli da saznamo i da najveći problem dejtonske tvorevine „nije etnonacionalizam nego korupcija“, međutim, ne bi trebalo gajiti bilo kakve iluzije o tome ko je za Vašington najveća prepreka realizaciji onoga što ovaj funkcioner Stejt departmenta naziva „američkim planom za BiH“.

[/restrict]