Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Народна скупштина РС усвојила је закључак о повратку представника Српске у институције БиХ. То, међутим, не значи да је Бањалука одустала од инсистирања на укидању Инцковог декрета и процеса враћања уставних надлежности
Од осталих, укупно 12 закључака изгласаних у граду на Врбасу, треба издвојити онај којим је од посланика Српске у Парламентарној скупштини БиХ затражено да предложе усвајање закона о „злоупотреби појма геноцид“. Чиме би – наравно под претпоставком да Бошњаци не блокирају овај предлог, што је у овом тренутку у најмању руку неизвесно – јавно вређање Срба и Републике Српске (али и осталих народа дејтонске творевине, те саме БиХ) било третирано као кривично дело, па би тако оне који називају наш народ „геноцидним“, а РС „геноцидном творевином“, чекала затворска казна прописана законом. [restrict]
КАПИТУЛАЦИЈА ПОД ПРИТИСКОМ Није, наравно, изненађење што су одлуку Народне скупштине о повратку представника Српске у заједничке органе БиХ (мада су у њима у протеклом периоду, у складу са заштитом интереса РС, повремено активно радили) неки, а у првом реду представници „конструктивне опозиције“, оценили као „капитулацију под притиском“ и „одустајање од датих обећања“. При чему је некадашњи члан Председништва БиХ и бивши лидер ПДП-а Младен Иванић отишао толико далеко да је поручио како се Додик „подвијена репа враћа у институције Босне и Херцеговине“.
Појавиле су се и процене да је руководство из Бањалуке убацивањем у игру предложеног закона о „злоупотреби појма геноцид“ заправо дигло руке од инсистирања на укидању „Инцковог закона“ о забрани негирања наводног геноцида у Сребреници.
Од таквих закључака, чини нам се, вреди издвојити критику коју је на адресу Додика и његових сарадника упутио професор Уставног права Милан Благојевић.
Овај угледни правни стручњак, иначе некадашњи члан Сената Републике Српске, сматра да се закључцима усвојеним од стране Народне скупштине РС „обмањује српски народ“ и „испуњавају наредбе Александра Вучића“. За Благојевића је „бацање прашине у очи“ то што се „иде у процедуру са предлогом забране злоупотребе геноцида иако није остварен ни у јулу прошле године обећани основни циљ о укидању приватног Инцковог закона“.
УСПОРАВАЊЕ ТЕМПА Мада је време најбољи судија исправности нечијих претходних процена и потеза, верујемо да су Додик и његови сарадници – свакако због сугестија председника Србије, али и властитих процена праве ратне атмосфере створене у Сарајеву, а подржане од заинтересованих западних сила – донели одлуку о тактичком повлачењу на нове положаје. При чему, међутим, немају намеру да одустану од прокламованих циљева, већ само успоре темпо њихове реализације.
У прилог томе, чини се, говори и оцена српског члана Председништва БиХ изнета у полемици с Благојевићем. Оспоривши његове већ спомињане тврдње, државник из Лакташа ју је закључио констатацијом да „професор дели наше политичке циљеве у чијем средишту је увек Република Српска, с тим да стратегије до тог циља због различитих професија којима припадамо нису увек исте“.
Уосталом, није нимало случајно Додик – одговарајући за скупштинском говорницом на нападе челника опозиције који су га оптуживали да је због његове политике „Република Српска постала глобални случај“ (тврдња Мирка Шаровића), као и да нема намеру да враћа одузете уставне надлежности Бањалуци – објаснио својим опонентима како се „у политици не може све постићи одједном, јер је то процес у коме се ваља борити“.
Али је и најавио да неће бити одустајања од враћања надлежности, па је тако Народна скупштина РС 8. фебруара усвојила Закон о Високом судском и тужилачком савету Републике Српске који ће бројати 11 чланова. Овај закон (због потребе обезбеђивања кадровских, техничких и материјалних услова) почеће да се примењује тек годину дана након усвајања, што су представници прозападне опозиције покушали да искористе као аргумент за пласирање тврдње како је у питању „предизборни маркетиншки трик владајућег блока“, односно да „закон никада неће заживети у пракси“.
НЕПРЕМОСТИВИ ЈАЗ Владајућа коалиција из Бањалуке ће наставити да инсистира на укидању Инцковог декрета иако је – као што смо већ писали – мало вероватно да ће он у скоријој будућности бити укинут одлуком Парламента БиХ или поништен од стране релевантних међународних институција.
Баш као што је тешко очекивати да ће још један позив из Српске на разговоре о будућности БиХ (упућен кроз форму закључка НС РС) наићи на позитивну реакцију бошњачке стране. Која и даље верује да ће, уз помоћ моћних страних пријатеља, али и коришћењем нејединства у мањем ентитету, сломити отпор противника унитаризације Босне.
Протекло заседање Народне скупштине РС још једном је потврдило постојање непремостивог јаза између два политичка блока. Посланици најјачих опозиционих странака СДС-а и ПДП-а су по већ устаљеној пракси – након што су њихови лидери с говорнице критиковали Додика и његову коалицију – напустили скупштинску салу, одбивши да гласају о понуђеним закључцима. Да се разликују од власти „доказали“ су два дана касније, бојкотом седнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ којој су, у складу с одлуком Скупштине РС, присуствовали представници СНСД-а и његових партнера. Шаровић је овај поступак опозиционих посланика образложио „конфузним закључцима донесеним на последњој седници Народне скупштине РС“, те најавио да ће странке из овог блока ускоро донети заједничку одлуку о (не)учествовању у раду Парламента БиХ.
ЧОВИЋЕВО УПОЗОРЕЊЕ Позив из Бањалуке лидерима највећих бошњачких и хрватских странака да пред посланицима Народне скупштине РС изнесу своје виђење ситуације у заједничкој држави Бакир Изетбеговић је одбио са образложењем да је он „члан колегијума Дома народа Парламентарне скупштине БиХ на којој се већ дискутовало о тој теми“. Али не и Драган Човић, који је посланике парламента Српске упознао са својим виђењем неуспелих хрватско-бошњачких преговора о реформи изборног закона БиХ (вођених у Сарајеву и Неуму уз „добре услуге“ америчких и европских посредника), као и проналажењем решења за кризу дејтонске творевине.
Лидер Хрватске демократске заједнице је, истичући да би „отварање питања устава било ризично за све односе у БиХ“, упозорио посланике Народне скупштине РС како је покушајима реформе изборног закона започео „ремонт“ дејтонског устава.
„Дошло се до Дејтона 2, али можда ви то не видите некад“, поручио је Човић, те објаснио на шта циљају планери унитаризације БиХ предлажући промене при избору чланова Председништва БиХ.
„Идеја о брисању етничког префикса тобоже се односи само на Хрвате, али се не односи само на Хрвате већ и све друге народе. Такође, врло снажно се увео у игру и четврти народ, као ’остали’. То је увођење грађанске државе, што никада не можемо прихватити.“
Обраћање првог човека хрватског народа посланицима Народне скупштине РС – које је, иначе окончано речима: „Чувајте Републику Српску, на томе вам сви могу завидети“ – изазвало је негативне реакције, не само опозиције мањег ентитета и бошњачког Сарајева већ и оних политичких снага у Хрватској које се противе било каквој сарадњи са Србима.
Између осталих и некадашње премијерке „лијепе њихове“ Јадранке Косор, која је на свом твитеру написала да би Човић „на наредним изборима могао бити српски кандидат за члана Председништва БиХ“.
Од тога је, ипак, важније питање какве би могле бити последице неуспеха бошњачко-хрватских преговора о реформи изборног закона БиХ. Уколико у последњем тренутку не дође до компромисног решења под притиском међународних медијатора, врло је могуће да ће хрватске партије бојкотовати овогодишње опште изборе у БиХ. Који би, на чему инсистирају и представници западног дела тзв. међународне заједнице, требало да се одрже према важећем изборном закону, што значи да ће Бошњаци на њима својим гласовима поново изабрати Жељка Комшића или неког другог Хрвата босанске политичке оријентације…
Због тога су се појавиле информације о могућем оживљавању упокојене „Херцег Босне“, али би за Мостар проблем могао бити то што ће такав пројекат наићи на противљење и Сарајева, и готово извесно официјелног Загреба, првенствено због негативног става великих савезника Хрватске. Јер они, без обзира на негативна искуства Хрвата у Федерацији БиХ, не желе даље лабављење неуспеле дејтонске творевине, него обнављање покиданих веза између поштовалаца „љиљана“ и „шаховнице“ како би се обновила њихова коалиција против неподобне Републике Српске.
