Taktičko povlačenje

Narodna skupština RS usvojila je zaključak o povratku predstavnika Srpske u institucije BiH. To, međutim, ne znači da je Banjaluka odustala od insistiranja na ukidanju Inckovog dekreta i procesa vraćanja ustavnih nadležnosti

Narodna skupština Republike Srpske je na posebnoj sednici 1. februara u Banjaluci konstatovala da „nisu prestali razlozi zbog kojih je usvojila zaključke na 20. posebnoj sednici, održanoj 30. jula prošle godine“. Ali je istovremeno glasovima 50 poslanika vladajuće koalicije dala zeleno svetlo predstavnicima manjeg entiteta da ubuduće „prisustvuju sednicama Parlamentarne skupštine BiH, Predsedništva Bosne i Hercegovine i Saveta ministara, ali na način da u odlučivanju uvažavaju stavove i odluke Narodne skupštine RS, Vlade i predsednika Republike“.
Od ostalih, ukupno 12 zaključaka izglasanih u gradu na Vrbasu, treba izdvojiti onaj kojim je od poslanika Srpske u Parlamentarnoj skupštini BiH zatraženo da predlože usvajanje zakona o „zloupotrebi pojma genocid“. Čime bi – naravno pod pretpostavkom da Bošnjaci ne blokiraju ovaj predlog, što je u ovom trenutku u najmanju ruku neizvesno – javno vređanje Srba i Republike Srpske (ali i ostalih naroda dejtonske tvorevine, te same BiH) bilo tretirano kao krivično delo, pa bi tako one koji nazivaju naš narod „genocidnim“, a RS „genocidnom tvorevinom“, čekala zatvorska kazna propisana zakonom. [restrict]

KAPITULACIJA POD PRITISKOM Nije, naravno, iznenađenje što su odluku Narodne skupštine o povratku predstavnika Srpske u zajedničke organe BiH (mada su u njima u proteklom periodu, u skladu sa zaštitom interesa RS, povremeno aktivno radili) neki, a u prvom redu predstavnici „konstruktivne opozicije“, ocenili kao „kapitulaciju pod pritiskom“ i „odustajanje od datih obećanja“. Pri čemu je nekadašnji član Predsedništva BiH i bivši lider PDP-a Mladen Ivanić otišao toliko daleko da je poručio kako se Dodik „podvijena repa vraća u institucije Bosne i Hercegovine“.
Pojavile su se i procene da je rukovodstvo iz Banjaluke ubacivanjem u igru predloženog zakona o „zloupotrebi pojma genocid“ zapravo diglo ruke od insistiranja na ukidanju „Inckovog zakona“ o zabrani negiranja navodnog genocida u Srebrenici.
Od takvih zaključaka, čini nam se, vredi izdvojiti kritiku koju je na adresu Dodika i njegovih saradnika uputio profesor Ustavnog prava Milan Blagojević.
Ovaj ugledni pravni stručnjak, inače nekadašnji član Senata Republike Srpske, smatra da se zaključcima usvojenim od strane Narodne skupštine RS „obmanjuje srpski narod“ i „ispunjavaju naredbe Aleksandra Vučića“. Za Blagojevića je „bacanje prašine u oči“ to što se „ide u proceduru sa predlogom zabrane zloupotrebe genocida iako nije ostvaren ni u julu prošle godine obećani osnovni cilj o ukidanju privatnog Inckovog zakona“.

USPORAVANJE TEMPA Mada je vreme najbolji sudija ispravnosti nečijih prethodnih procena i poteza, verujemo da su Dodik i njegovi saradnici – svakako zbog sugestija predsednika Srbije, ali i vlastitih procena prave ratne atmosfere stvorene u Sarajevu, a podržane od zainteresovanih zapadnih sila – doneli odluku o taktičkom povlačenju na nove položaje. Pri čemu, međutim, nemaju nameru da odustanu od proklamovanih ciljeva, već samo uspore tempo njihove realizacije.
U prilog tome, čini se, govori i ocena srpskog člana Predsedništva BiH izneta u polemici s Blagojevićem. Osporivši njegove već spominjane tvrdnje, državnik iz Laktaša ju je zaključio konstatacijom da „profesor deli naše političke ciljeve u čijem središtu je uvek Republika Srpska, s tim da strategije do tog cilja zbog različitih profesija kojima pripadamo nisu uvek iste“.
Uostalom, nije nimalo slučajno Dodik – odgovarajući za skupštinskom govornicom na napade čelnika opozicije koji su ga optuživali da je zbog njegove politike „Republika Srpska postala globalni slučaj“ (tvrdnja Mirka Šarovića), kao i da nema nameru da vraća oduzete ustavne nadležnosti Banjaluci – objasnio svojim oponentima kako se „u politici ne može sve postići odjednom, jer je to proces u kome se valja boriti“.
Ali je i najavio da neće biti odustajanja od vraćanja nadležnosti, pa je tako Narodna skupština RS 8. februara usvojila Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske koji će brojati 11 članova. Ovaj zakon (zbog potrebe obezbeđivanja kadrovskih, tehničkih i materijalnih uslova) počeće da se primenjuje tek godinu dana nakon usvajanja, što su predstavnici prozapadne opozicije pokušali da iskoriste kao argument za plasiranje tvrdnje kako je u pitanju „predizborni marketinški trik vladajućeg bloka“, odnosno da „zakon nikada neće zaživeti u praksi“.

NEPREMOSTIVI JAZ Vladajuća koalicija iz Banjaluke će nastaviti da insistira na ukidanju Inckovog dekreta iako je – kao što smo već pisali – malo verovatno da će on u skorijoj budućnosti biti ukinut odlukom Parlamenta BiH ili poništen od strane relevantnih međunarodnih institucija.
Baš kao što je teško očekivati da će još jedan poziv iz Srpske na razgovore o budućnosti BiH (upućen kroz formu zaključka NS RS) naići na pozitivnu reakciju bošnjačke strane. Koja i dalje veruje da će, uz pomoć moćnih stranih prijatelja, ali i korišćenjem nejedinstva u manjem entitetu, slomiti otpor protivnika unitarizacije Bosne.
Proteklo zasedanje Narodne skupštine RS još jednom je potvrdilo postojanje nepremostivog jaza između dva politička bloka. Poslanici najjačih opozicionih stranaka SDS-a i PDP-a su po već ustaljenoj praksi – nakon što su njihovi lideri s govornice kritikovali Dodika i njegovu koaliciju – napustili skupštinsku salu, odbivši da glasaju o ponuđenim zaključcima. Da se razlikuju od vlasti „dokazali“ su dva dana kasnije, bojkotom sednice Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH kojoj su, u skladu s odlukom Skupštine RS, prisustvovali predstavnici SNSD-a i njegovih partnera. Šarović je ovaj postupak opozicionih poslanika obrazložio „konfuznim zaključcima donesenim na poslednjoj sednici Narodne skupštine RS“, te najavio da će stranke iz ovog bloka uskoro doneti zajedničku odluku o (ne)učestvovanju u radu Parlamenta BiH.

ČOVIĆEVO UPOZORENJE Poziv iz Banjaluke liderima najvećih bošnjačkih i hrvatskih stranaka da pred poslanicima Narodne skupštine RS iznesu svoje viđenje situacije u zajedničkoj državi Bakir Izetbegović je odbio sa obrazloženjem da je on „član kolegijuma Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH na kojoj se već diskutovalo o toj temi“. Ali ne i Dragan Čović, koji je poslanike parlamenta Srpske upoznao sa svojim viđenjem neuspelih hrvatsko-bošnjačkih pregovora o reformi izbornog zakona BiH (vođenih u Sarajevu i Neumu uz „dobre usluge“ američkih i evropskih posrednika), kao i pronalaženjem rešenja za krizu dejtonske tvorevine.
Lider Hrvatske demokratske zajednice je, ističući da bi „otvaranje pitanja ustava bilo rizično za sve odnose u BiH“, upozorio poslanike Narodne skupštine RS kako je pokušajima reforme izbornog zakona započeo „remont“ dejtonskog ustava.
„Došlo se do Dejtona 2, ali možda vi to ne vidite nekad“, poručio je Čović, te objasnio na šta ciljaju planeri unitarizacije BiH predlažući promene pri izboru članova Predsedništva BiH.
„Ideja o brisanju etničkog prefiksa tobože se odnosi samo na Hrvate, ali se ne odnosi samo na Hrvate već i sve druge narode. Takođe, vrlo snažno se uveo u igru i četvrti narod, kao ’ostali’. To je uvođenje građanske države, što nikada ne možemo prihvatiti.“
Obraćanje prvog čoveka hrvatskog naroda poslanicima Narodne skupštine RS – koje je, inače okončano rečima: „Čuvajte Republiku Srpsku, na tome vam svi mogu zavideti“ – izazvalo je negativne reakcije, ne samo opozicije manjeg entiteta i bošnjačkog Sarajeva već i onih političkih snaga u Hrvatskoj koje se protive bilo kakvoj saradnji sa Srbima.
Između ostalih i nekadašnje premijerke „lijepe njihove“ Jadranke Kosor, koja je na svom tviteru napisala da bi Čović „na narednim izborima mogao biti srpski kandidat za člana Predsedništva BiH“.
Od toga je, ipak, važnije pitanje kakve bi mogle biti posledice neuspeha bošnjačko-hrvatskih pregovora o reformi izbornog zakona BiH. Ukoliko u poslednjem trenutku ne dođe do kompromisnog rešenja pod pritiskom međunarodnih medijatora, vrlo je moguće da će hrvatske partije bojkotovati ovogodišnje opšte izbore u BiH. Koji bi, na čemu insistiraju i predstavnici zapadnog dela tzv. međunarodne zajednice, trebalo da se održe prema važećem izbornom zakonu, što znači da će Bošnjaci na njima svojim glasovima ponovo izabrati Željka Komšića ili nekog drugog Hrvata bosanske političke orijentacije…
Zbog toga su se pojavile informacije o mogućem oživljavanju upokojene „Herceg Bosne“, ali bi za Mostar problem mogao biti to što će takav projekat naići na protivljenje i Sarajeva, i gotovo izvesno oficijelnog Zagreba, prvenstveno zbog negativnog stava velikih saveznika Hrvatske. Jer oni, bez obzira na negativna iskustva Hrvata u Federaciji BiH, ne žele dalje labavljenje neuspele dejtonske tvorevine, nego obnavljanje pokidanih veza između poštovalaca „ljiljana“ i „šahovnice“ kako bi se obnovila njihova koalicija protiv nepodobne Republike Srpske.

[/restrict]