ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – ЧЕТВРТА ИНДУСТРИЈСКА ДИСОЛУЦИЈА

Начин на који они раде директно је супротан демократском принципу, који значи: ми бирамо оне који су „наш сервис“, а наш глас је наш контролни механизам. Али ове нико није бирао, никад и нигде. СЕФ је силеџијско поништавање УН

Један од гледанијих клипова на друштвеним мрежама је онај на коме премијерка владе у Београду покушава да рођење Исуса Христа веже за неки датум у фебруару. То се гледа са тихим нечуђењем, а што је карактеристично за однос Срби – Ана Брнабић. Не очекује се да она ишта саопштава и елементарно тачно, али се подразумева да све и свашта може да потпише (њен потпис је први по важности у држави). Најкомичнија варијанта српске изреке „трпен – спасен“.

Тако је ових дана премијерка одјурила у Женеву, поносно се сликала с ликовима из Светског економског форума (СЕФ) и објавила: да је Исус Христ рођен 7. фебруара! То јест сазнала је и објавила: Србија је један од лидера Четврте индустријске револуције!

ЛИДЕР ПРОГРАМИРАЊА На фотографији се види да је и Бог Четврте индустријске Клаус Шваб одвојио минутицу да се слика с лидерком лидерске Србије, али је првој персони (изражавамо се родноправно) владе у Београду дужну пажњу посветио Борг Бренд, којем је Шваб дао да се зове председник СЕФ. Њих двоје су могли да се напричају, јер је на истоветан начин и Брнабићки дато да се зове премијер(ка) Србије.

Бренд је објавио да је Србија током мандата премијерке Брнабић предузела многе иницијативе, „а посебно је истакао чињеницу да је програмирање уведено у школске програме“. Што, наравно, није тачно. Јер је предмет информатика и рачунарство за пети разред уведен 2007, а од 6. разреда је у оквиру предмета модул Одабрана поглавља из програмирања. После више од деценије предмет је постао обавезни. Учинак А. Б. у процесу је колико долетање једне кишне капи с летњим пљуском. Али добро. Ако то Бренду и њој треба за овако „важан“ тренутак…

Премијерка је испалила рефрен који крене кад год угледа микрофон: „ИТ индустрија и високе технологије за нашу земљу представљају главно ’оружје’… То ће нашу земљу увести у много светлију будућност, а отварање овог центра ће помоћи и целом региону.“ И убацила: „Када сам постала премијерка 2017, препознали смо да Четврта индустријска револуција и дигитализација у свим сферама морају бити фокус наше владе.“ Ако А. Б. ради „оно што треба“, ми бисмо морали да знамо да то у нашу корист није. [restrict]

НВО ЖЕЛИ ДА ВЛАДА СВЕТОМ Пођимо редом. Светски економски форум је најпознатији по томе што почетком године заседа у Давосу и свету јавља „шта да се ради“. Учини вам се да је то и изнад УН. Али није. ОУН су настале 1945. као „удружење влада које сарађују на пољу међународног права, глобалне безбедности, економског развоја и социјалне једнакости“.

СЕФ је 1971. у Келну, зеленом предграђу Женеве, регистровао Клаус Шваб, инжењер и економиста. У биографији овог Немца се наглашава да је друг са Хенријем Кисинџером од студентских дана. СЕФ се у почетку звао Европски форум за управљање, а правни статус организације је непромењен – НВО. Да, невладина организација.

Петер Кениг, уважени интелектуалац који је четврт века службовао и по светским организацијама, зна да Форум није задобио улогу упоредиву са ОУН. Не постоји правни основ да Форум објављује правилнике и оглашава како ко треба да се понаша, „а камоли да врши контролу над светском популацијом и одлучује о судбини око 7,8 милијарди људи (процена УН из 2020)“.

Начин на који они раде директно је супротан демократском принципу, који значи: ми бирамо оне који су „наш сервис“, а наш глас је наш контролни механизам. Али ове нико није бирао, никад и нигде. СЕФ је силеџијско поништавање УН.

 Те наднационалне и трансдржавне сиве силе, како је то одавно објаснио Александар Зиновјев, никоме не одговарају а дају себи за право да доносе судбоносне одлуке за читав свет. И присуствујемо јавном чину кад „већина западних лидера – и многи незападњаци из 193 чланице УН – прихватају СЕФ као светску власт за економску политику и политичко размишљање. Они су овлашћења СЕФ ставили изнад овлашћења Уједињених нација. Они намећу правила понашања за 99,999% људи света! Без икакве одговорности а следе једино своје интересе. Зашто?“, пита Петер Кениг.

РЕВОЛУЦИЈА КОЈЕ НЕМА Њихов је и пројекат Четврта индустријска револуција. То што заљубљеници у прогрес воле као 4IR или Industry 4.0 практично не постоји. То је оперативна фантазија Клауса Шваба први пут изречена 2015, а изручена у књигу пре пет година. Све се заснива на баналним закључцима и опасним намерама. Веле како су „претходне индустријске револуције ослободиле човечанство од зависности од животињске снаге, омогућиле масовну производњу и донеле дигиталне могућности“, а Четврта доноси „низ нових технологија које спајају физички, дигитални и биолошки свет“.

Она се наслања на оно што је пре петнаестак година најављено као Трећа индустријска револуција, али она није донела „нагли друштвени развој који се догодио у кратком временском периоду“. Напротив! Имали смо низ технолошких иновација у дигиталној сфери и дубоку глобалну друштвену кризу.

Писац књиге Трећа индустријска револуција Џереми Рифкин, амерички економиста усредсређен на утицај технологије на економију, 2010. је говорио о свету за десет година: „Стиже нова реалност, битно другачија и боља. Свет ће се захваљујући напредној информационо-комуникационој технологији још повезати. Енергија ће колати светом као данашњи интернет. Глобални грађани ће стварати своју локалну енергију која ће водити свет ка глобалној унији и глобалном тржишту… ЕУ је идеално позициониран да буде нови лидер.“

Не мора да сте експерт да видите да је стање супротно од „револуционарне“ прогнозе. Шта би револуција – можда нови мобилни телефони и садржаји који се гурају кроз њих. Рифкин који је саветовао Унију сада може да констатује да енергија углавном кола кроз Северни ток 1 и 2, да су алтернативни извори енергије остали само забава за неодговорне министре и решења за домаћинства.

Иако није било ни Треће револуције, оцу СЕФ-а није сметало да огласи Четврту. Велики убица хуманистичких визија Клаус Шваб нуди постхуманистичког евнуха који живи у свету који се описује овако: „Свеприсутни мобилни суперрачунари. Интелигентни роботи. Аутомобили који се сами возе. Генетски инжењеринг. Неуротехнолошко побољшање мозга.“

ЧОВЕК ПРИВЕЗАК МАШИНЕ Ово с мозгом је најважнија намера. У Швабовом тексту у Енциклопедији Британика из 2018. стоји да „неуротехнологија прави кораке без преседана како можемо да користимо и утичемо на мозак као последњу границу људске биологије“.

„Клаус Шваб под Четвртом индустријском револуцијом подразумева промену човековог генома… Реализују се маштања трансхуманиста. То јест завршава се епоха људи и почиње епоха трансхуманистичких бића. Мене то веома подсећа на, сећате се Господара прстенова, Сарумана, а затим и вођу Орка, Азога, кад вичу: Завршила се ера људи, наступа време Орка“, описао је идеју Андреј Фурсов, руски експерт за савремену историју. Он говори о систему био-еко-техно фашизма, „с тим што је појам фашизам употребљен не у строго научном значењу речи“.

„Визионар“ Шваб је 10. јануара 2016. на француској телевизији RTS натенане описивао како ће се „чип уграђивати у људско тело“ и да ће се то „извесно десити у следећих десет година. Прво ћемо га имплементирати у нашу одећу. А онда можемо да замислимо да га имплементирамо у наш мозак или у нашу кожу. На крају, следи директна комуникација између нашег мозга и дигиталног света. Ми то видимо као сједињавања физичког, дигиталног и биолошког света“.

Водитељ се уживео у причу и пита како ће то изгледати.

„Да, ви причате и кажете: ’Желим да контактирам с неким сада!’ Онда, ми већ имамо персонализоване ботове. Видео сам да мистер Закерберг предвиђа да ће до краја године имати свог робота, свог батлера који ће му бити на располагању.“

„Као у Даунтонској опатији (британска ТВ серија, 2010–2015) имаћемо свог слугу или роба“, подвикује водитељ.

„Јесте“, потврђује Шваб, „али ту има једна разлика. То је слуга са вештачком интелигенцијом која учи, и то неће бити само помоћник за мануелне послове, него може бити и твој стварни интелектуални партнер.“ Као робови-филозофи у Старој Грчкој, богати!?

ЉУДСКО БИЋЕ НЕПОТРЕБНО Не знам каквог роба за себе очекује премијерка владе у Београду, али Срби се извесно неће обрадовати Швабовим обећањима „доброг живота“ у „дигиталном царству“. Прво, за разлику од Лава Троцког који је пре један век имао идеју о јединственој светској влади – и позивао „Пролетери свих земаља, уједините се“ – а да би били срећни у друштву би се богатство равноправно делило и сиромашнима, Клаус Шваб се обраћа трансхуманоидима: „Нећете имати ништа, а бићете срећни!“

Како је могуће да неко обећава људима да буду тако луди да раде у корист сопствене беде? Па, узда се у биолошки инжењеринг, да ће људски мозак кад се повеже са Централом доносити одлуке које ће бити најпожељније у дигиталном концлогору.

Међутим, проблеми на хоризонту нису мали. Ако „наши робови“ које нам обећава Шваб у Четвртој индустријској револуцији крену на наша радна места – у две деценије нестаће потреба за пола радно способног становништва. Добро, они јавно планирају да се становништво сведе на „златну милијарду“ – а Бил Гејтс је објашњавао да би добро изведена операција с вирусом, као корона, могла да Земљу ослободи 15 одсто становништва. Али то траје. Као што је говорио нацистички радник на том послу – не иде то лако са жртвама. Отима се то.

„Човечанство је и раније видело велике промене“, објашњава Питер Х. Дијамандис, грчко-амерички инжењер и бизнисмен, аутор књиге Abundance: The Future Is Better Than You Think (Обиље: Будућност је боља него што мислите, 2012). „Америка је 1810. имала 84 процената фармера у радном становништву, а данас мање од 2 процента. Међутим, овај пут се технолошка незапосленост дешава досад невиђеном брзином. ’Макинзи’ (консултанска кућа) предвиђа да ће 45 одсто данашњих послова за 20 година бити аутоматизовано. Како ћемо укротити масовне друштвене немире? Кога ће они кривити? Како ћемо решити овај проблем? То је оно што ме држи будним ноћима.“ У корона добу све се убрзало.

ЛАЖНА ПОНУДА НЕМОГУЋЕГ КАПИТАЛИЗМА Наравно да премијерка владе из Београда не брине ту бригу. Она не показује да разуме и да ово у шта нас „води“ нема никакве везе ни са прокламацијама Четврте револуције, а камоли са оним шта ће се дешавати.

„Велику идеју“ Шваб је актуелизовао у новој књизи Велики ресет (2020). Чувени руски економиста Валентин Катасонов уочава да Шваб „као да хипнотизује читаоца савршено бесмисленим терминима, као што је инклузивни капитализам. То је оксиморон – спајање неспојивих термина и речи. Капитализам је стицање профита у интересу власника капитала, принцип ’граби за себе’, а инклузивност претпоставља да компанија узима у обзир интересе свих чланова друштва, свих социјалних група. У суштини, иза овог еуфемизма скрива се замисао ’господара новца’… ’Господари новца’ желе да постану господари света. А план је одавно разрађен, не годинама уназад већ вековима. Он се дорађује, прецизира. Не тако давно објавили смо књигу Херберта Џ. Велса Отворена завера (The open conspiracy)… написана је још 1928, у Совјетском Савезу није преведена. Спада у жанр који бих назвао – пројектовање будућности… Поменућу још једну књигу… Жака Аталија Кратка историја будућности. Из 2006. То је завера против човечанства… И биће покушаја њене реализације.“

ШТА ЋЕ РАДИТИ ПРЕМИЈЕРКИН НВО Ако вас занима куда ово води, не морате да разбијате главу: све можете видети у „случају Рио Тинто“. Средином априла 2018. провучено је кроз вести како се „Ана Брнабић састала у Лондону с представницима глобалне рударско-металске групације Рио Тинто“ и да је „договорен заједнички рад на развоју пројекта у оквиру заједничке радне групе за Јадар, основане након потписивања меморандума о сарадњи у јулу 2017.“

Кад је постало густо, премијерка се прво ничега није сећала, а онда се сећање обнављало… И једног дана је на конференцији за медије „раскинула“ све везе са Рио Тинтом. Рио Тинто се толико потресао да је наставио да ради као да је „одлука“ премијерке из Београда део неког ријалити шоу програма (које је она, сетићете се, јавно подржавала). Имајте на уму да су Клаус Шваб и СЗО према Рио Тинту Колос са Родоса. Опет ће све бити касно кад се пробудимо, а премијерка ће – са „подршком“ коју светски капитал даје сарадницима на терену – бити ко зна где. И нико је се неће ни сећати.

Наравно, А. Б. је лажна опасност и њена одговорност је реално мало већа од оне коју носи председник разредне заједнице у петом основне за стање у школи, рад наставника и ученика. Да не почињемо и овом приликом ту општепознату причу.

Само да знамо, они Клаусу Швабу & Co не значе ништа. Унајмљени радници на терену. Његов циљ је да укључи наше мозгове у свој погон. [/restrict]