ILI-ILI I POSLE TOGA – ČETVRTA INDUSTRIJSKA DISOLUCIJA

Način na koji oni rade direktno je suprotan demokratskom principu, koji znači: mi biramo one koji su „naš servis“, a naš glas je naš kontrolni mehanizam. Ali ove niko nije birao, nikad i nigde. SEF je siledžijsko poništavanje UN

Jedan od gledanijih klipova na društvenim mrežama je onaj na kome premijerka vlade u Beogradu pokušava da rođenje Isusa Hrista veže za neki datum u februaru. To se gleda sa tihim nečuđenjem, a što je karakteristično za odnos Srbi – Ana Brnabić. Ne očekuje se da ona išta saopštava i elementarno tačno, ali se podrazumeva da sve i svašta može da potpiše (njen potpis je prvi po važnosti u državi). Najkomičnija varijanta srpske izreke „trpen – spasen“.

Tako je ovih dana premijerka odjurila u Ženevu, ponosno se slikala s likovima iz Svetskog ekonomskog foruma (SEF) i objavila: da je Isus Hrist rođen 7. februara! To jest saznala je i objavila: Srbija je jedan od lidera Četvrte industrijske revolucije!

LIDER PROGRAMIRANJA Na fotografiji se vidi da je i Bog Četvrte industrijske Klaus Švab odvojio minuticu da se slika s liderkom liderske Srbije, ali je prvoj personi (izražavamo se rodnopravno) vlade u Beogradu dužnu pažnju posvetio Borg Brend, kojem je Švab dao da se zove predsednik SEF. Njih dvoje su mogli da se napričaju, jer je na istovetan način i Brnabićki dato da se zove premijer(ka) Srbije.

Brend je objavio da je Srbija tokom mandata premijerke Brnabić preduzela mnoge inicijative, „a posebno je istakao činjenicu da je programiranje uvedeno u školske programe“. Što, naravno, nije tačno. Jer je predmet informatika i računarstvo za peti razred uveden 2007, a od 6. razreda je u okviru predmeta modul Odabrana poglavlja iz programiranja. Posle više od decenije predmet je postao obavezni. Učinak A. B. u procesu je koliko doletanje jedne kišne kapi s letnjim pljuskom. Ali dobro. Ako to Brendu i njoj treba za ovako „važan“ trenutak…

Premijerka je ispalila refren koji krene kad god ugleda mikrofon: „IT industrija i visoke tehnologije za našu zemlju predstavljaju glavno ’oružje’… To će našu zemlju uvesti u mnogo svetliju budućnost, a otvaranje ovog centra će pomoći i celom regionu.“ I ubacila: „Kada sam postala premijerka 2017, prepoznali smo da Četvrta industrijska revolucija i digitalizacija u svim sferama moraju biti fokus naše vlade.“ Ako A. B. radi „ono što treba“, mi bismo morali da znamo da to u našu korist nije. [restrict]

NVO ŽELI DA VLADA SVETOM Pođimo redom. Svetski ekonomski forum je najpoznatiji po tome što početkom godine zaseda u Davosu i svetu javlja „šta da se radi“. Učini vam se da je to i iznad UN. Ali nije. OUN su nastale 1945. kao „udruženje vlada koje sarađuju na polju međunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti“.

SEF je 1971. u Kelnu, zelenom predgrađu Ženeve, registrovao Klaus Švab, inženjer i ekonomista. U biografiji ovog Nemca se naglašava da je drug sa Henrijem Kisindžerom od studentskih dana. SEF se u početku zvao Evropski forum za upravljanje, a pravni status organizacije je nepromenjen – NVO. Da, nevladina organizacija.

Peter Kenig, uvaženi intelektualac koji je četvrt veka službovao i po svetskim organizacijama, zna da Forum nije zadobio ulogu uporedivu sa OUN. Ne postoji pravni osnov da Forum objavljuje pravilnike i oglašava kako ko treba da se ponaša, „a kamoli da vrši kontrolu nad svetskom populacijom i odlučuje o sudbini oko 7,8 milijardi ljudi (procena UN iz 2020)“.

Način na koji oni rade direktno je suprotan demokratskom principu, koji znači: mi biramo one koji su „naš servis“, a naš glas je naš kontrolni mehanizam. Ali ove niko nije birao, nikad i nigde. SEF je siledžijsko poništavanje UN.

 Te nadnacionalne i transdržavne sive sile, kako je to odavno objasnio Aleksandar Zinovjev, nikome ne odgovaraju a daju sebi za pravo da donose sudbonosne odluke za čitav svet. I prisustvujemo javnom činu kad „većina zapadnih lidera – i mnogi nezapadnjaci iz 193 članice UN – prihvataju SEF kao svetsku vlast za ekonomsku politiku i političko razmišljanje. Oni su ovlašćenja SEF stavili iznad ovlašćenja Ujedinjenih nacija. Oni nameću pravila ponašanja za 99,999% ljudi sveta! Bez ikakve odgovornosti a slede jedino svoje interese. Zašto?“, pita Peter Kenig.

REVOLUCIJA KOJE NEMA Njihov je i projekat Četvrta industrijska revolucija. To što zaljubljenici u progres vole kao 4IR ili Industry 4.0 praktično ne postoji. To je operativna fantazija Klausa Švaba prvi put izrečena 2015, a izručena u knjigu pre pet godina. Sve se zasniva na banalnim zaključcima i opasnim namerama. Vele kako su „prethodne industrijske revolucije oslobodile čovečanstvo od zavisnosti od životinjske snage, omogućile masovnu proizvodnju i donele digitalne mogućnosti“, a Četvrta donosi „niz novih tehnologija koje spajaju fizički, digitalni i biološki svet“.

Ona se naslanja na ono što je pre petnaestak godina najavljeno kao Treća industrijska revolucija, ali ona nije donela „nagli društveni razvoj koji se dogodio u kratkom vremenskom periodu“. Naprotiv! Imali smo niz tehnoloških inovacija u digitalnoj sferi i duboku globalnu društvenu krizu.

Pisac knjige Treća industrijska revolucija Džeremi Rifkin, američki ekonomista usredsređen na uticaj tehnologije na ekonomiju, 2010. je govorio o svetu za deset godina: „Stiže nova realnost, bitno drugačija i bolja. Svet će se zahvaljujući naprednoj informaciono-komunikacionoj tehnologiji još povezati. Energija će kolati svetom kao današnji internet. Globalni građani će stvarati svoju lokalnu energiju koja će voditi svet ka globalnoj uniji i globalnom tržištu… EU je idealno pozicioniran da bude novi lider.“

Ne mora da ste ekspert da vidite da je stanje suprotno od „revolucionarne“ prognoze. Šta bi revolucija – možda novi mobilni telefoni i sadržaji koji se guraju kroz njih. Rifkin koji je savetovao Uniju sada može da konstatuje da energija uglavnom kola kroz Severni tok 1 i 2, da su alternativni izvori energije ostali samo zabava za neodgovorne ministre i rešenja za domaćinstva.

Iako nije bilo ni Treće revolucije, ocu SEF-a nije smetalo da oglasi Četvrtu. Veliki ubica humanističkih vizija Klaus Švab nudi posthumanističkog evnuha koji živi u svetu koji se opisuje ovako: „Sveprisutni mobilni superračunari. Inteligentni roboti. Automobili koji se sami voze. Genetski inženjering. Neurotehnološko poboljšanje mozga.“

ČOVEK PRIVEZAK MAŠINE Ovo s mozgom je najvažnija namera. U Švabovom tekstu u Enciklopediji Britanika iz 2018. stoji da „neurotehnologija pravi korake bez presedana kako možemo da koristimo i utičemo na mozak kao poslednju granicu ljudske biologije“.

„Klaus Švab pod Četvrtom industrijskom revolucijom podrazumeva promenu čovekovog genoma… Realizuju se maštanja transhumanista. To jest završava se epoha ljudi i počinje epoha transhumanističkih bića. Mene to veoma podseća na, sećate se Gospodara prstenova, Sarumana, a zatim i vođu Orka, Azoga, kad viču: Završila se era ljudi, nastupa vreme Orka“, opisao je ideju Andrej Fursov, ruski ekspert za savremenu istoriju. On govori o sistemu bio-eko-tehno fašizma, „s tim što je pojam fašizam upotrebljen ne u strogo naučnom značenju reči“.

„Vizionar“ Švab je 10. januara 2016. na francuskoj televiziji RTS natenane opisivao kako će se „čip ugrađivati u ljudsko telo“ i da će se to „izvesno desiti u sledećih deset godina. Prvo ćemo ga implementirati u našu odeću. A onda možemo da zamislimo da ga implementiramo u naš mozak ili u našu kožu. Na kraju, sledi direktna komunikacija između našeg mozga i digitalnog sveta. Mi to vidimo kao sjedinjavanja fizičkog, digitalnog i biološkog sveta“.

Voditelj se uživeo u priču i pita kako će to izgledati.

„Da, vi pričate i kažete: ’Želim da kontaktiram s nekim sada!’ Onda, mi već imamo personalizovane botove. Video sam da mister Zakerberg predviđa da će do kraja godine imati svog robota, svog batlera koji će mu biti na raspolaganju.“

„Kao u Dauntonskoj opatiji (britanska TV serija, 2010–2015) imaćemo svog slugu ili roba“, podvikuje voditelj.

„Jeste“, potvrđuje Švab, „ali tu ima jedna razlika. To je sluga sa veštačkom inteligencijom koja uči, i to neće biti samo pomoćnik za manuelne poslove, nego može biti i tvoj stvarni intelektualni partner.“ Kao robovi-filozofi u Staroj Grčkoj, bogati!?

LJUDSKO BIĆE NEPOTREBNO Ne znam kakvog roba za sebe očekuje premijerka vlade u Beogradu, ali Srbi se izvesno neće obradovati Švabovim obećanjima „dobrog života“ u „digitalnom carstvu“. Prvo, za razliku od Lava Trockog koji je pre jedan vek imao ideju o jedinstvenoj svetskoj vladi – i pozivao „Proleteri svih zemalja, ujedinite se“ – a da bi bili srećni u društvu bi se bogatstvo ravnopravno delilo i siromašnima, Klaus Švab se obraća transhumanoidima: „Nećete imati ništa, a bićete srećni!“

Kako je moguće da neko obećava ljudima da budu tako ludi da rade u korist sopstvene bede? Pa, uzda se u biološki inženjering, da će ljudski mozak kad se poveže sa Centralom donositi odluke koje će biti najpoželjnije u digitalnom konclogoru.

Međutim, problemi na horizontu nisu mali. Ako „naši robovi“ koje nam obećava Švab u Četvrtoj industrijskoj revoluciji krenu na naša radna mesta – u dve decenije nestaće potreba za pola radno sposobnog stanovništva. Dobro, oni javno planiraju da se stanovništvo svede na „zlatnu milijardu“ – a Bil Gejts je objašnjavao da bi dobro izvedena operacija s virusom, kao korona, mogla da Zemlju oslobodi 15 odsto stanovništva. Ali to traje. Kao što je govorio nacistički radnik na tom poslu – ne ide to lako sa žrtvama. Otima se to.

„Čovečanstvo je i ranije videlo velike promene“, objašnjava Piter H. Dijamandis, grčko-američki inženjer i biznismen, autor knjige Abundance: The Future Is Better Than You Think (Obilje: Budućnost je bolja nego što mislite, 2012). „Amerika je 1810. imala 84 procenata farmera u radnom stanovništvu, a danas manje od 2 procenta. Međutim, ovaj put se tehnološka nezaposlenost dešava dosad neviđenom brzinom. ’Makinzi’ (konsultanska kuća) predviđa da će 45 odsto današnjih poslova za 20 godina biti automatizovano. Kako ćemo ukrotiti masovne društvene nemire? Koga će oni kriviti? Kako ćemo rešiti ovaj problem? To je ono što me drži budnim noćima.“ U korona dobu sve se ubrzalo.

LAŽNA PONUDA NEMOGUĆEG KAPITALIZMA Naravno da premijerka vlade iz Beograda ne brine tu brigu. Ona ne pokazuje da razume i da ovo u šta nas „vodi“ nema nikakve veze ni sa proklamacijama Četvrte revolucije, a kamoli sa onim šta će se dešavati.

„Veliku ideju“ Švab je aktuelizovao u novoj knjizi Veliki reset (2020). Čuveni ruski ekonomista Valentin Katasonov uočava da Švab „kao da hipnotizuje čitaoca savršeno besmislenim terminima, kao što je inkluzivni kapitalizam. To je oksimoron – spajanje nespojivih termina i reči. Kapitalizam je sticanje profita u interesu vlasnika kapitala, princip ’grabi za sebe’, a inkluzivnost pretpostavlja da kompanija uzima u obzir interese svih članova društva, svih socijalnih grupa. U suštini, iza ovog eufemizma skriva se zamisao ’gospodara novca’… ’Gospodari novca’ žele da postanu gospodari sveta. A plan je odavno razrađen, ne godinama unazad već vekovima. On se dorađuje, precizira. Ne tako davno objavili smo knjigu Herberta DŽ. Velsa Otvorena zavera (The open conspiracy)… napisana je još 1928, u Sovjetskom Savezu nije prevedena. Spada u žanr koji bih nazvao – projektovanje budućnosti… Pomenuću još jednu knjigu… Žaka Atalija Kratka istorija budućnosti. Iz 2006. To je zavera protiv čovečanstva… I biće pokušaja njene realizacije.“

ŠTA ĆE RADITI PREMIJERKIN NVO Ako vas zanima kuda ovo vodi, ne morate da razbijate glavu: sve možete videti u „slučaju Rio Tinto“. Sredinom aprila 2018. provučeno je kroz vesti kako se „Ana Brnabić sastala u Londonu s predstavnicima globalne rudarsko-metalske grupacije Rio Tinto“ i da je „dogovoren zajednički rad na razvoju projekta u okviru zajedničke radne grupe za Jadar, osnovane nakon potpisivanja memoranduma o saradnji u julu 2017.“

Kad je postalo gusto, premijerka se prvo ničega nije sećala, a onda se sećanje obnavljalo… I jednog dana je na konferenciji za medije „raskinula“ sve veze sa Rio Tintom. Rio Tinto se toliko potresao da je nastavio da radi kao da je „odluka“ premijerke iz Beograda deo nekog rijaliti šou programa (koje je ona, setićete se, javno podržavala). Imajte na umu da su Klaus Švab i SZO prema Rio Tintu Kolos sa Rodosa. Opet će sve biti kasno kad se probudimo, a premijerka će – sa „podrškom“ koju svetski kapital daje saradnicima na terenu – biti ko zna gde. I niko je se neće ni sećati.

Naravno, A. B. je lažna opasnost i njena odgovornost je realno malo veća od one koju nosi predsednik razredne zajednice u petom osnovne za stanje u školi, rad nastavnika i učenika. Da ne počinjemo i ovom prilikom tu opštepoznatu priču.

Samo da znamo, oni Klausu Švabu & Co ne znače ništa. Unajmljeni radnici na terenu. Njegov cilj je da uključi naše mozgove u svoj pogon. [/restrict]