Повратак у нормалност, можда сигурно

Музичку 2021. годину обележиле су три велике звезде класичне музике – планетарно славни оперски певачи Пласидо Доминго, затим Жељко Лучић и турски пијаниста Фазил Сај, у оквиру Steinway & Sons концертне сезоне која нам годинама доводи највеће пијанистичке звезде

Нова година 2022. у Београду је дочекана не само на трговима него и отмено, у дворани Коларчеве задужбине, нoвогодишњим музичким путовањем од средњег века и ренесансе са ансамблом Ренесанс, преко најлепших композиција свих епоха, од барока до савремене филмске музике с камерним оркестром Макрис под управом маестра Предрага Госте. Хвала Коларцу што нам је пружио овакво вече у рангу Беча.
Музичку 2021. годину обележиле су три велике звезде класичне музике – планетарно славни оперски певачи Пласидо Доминго, затим Жељко Лучић и турски пијаниста Фазил Сај, у оквиру Steinway & Sons концертне сезоне која нам годинама доводи највеће пијанистичке звезде. Јединствени Фазил Сај је наступио с програмом француске музике у новом издању и сјају. Његов дијалог с клавиром, музиком и публиком оживео је Купрена, Дебисија, Равела и Сатија на само њему својствен, непоновљив начин. По мишљењу вашег критичара, ово је био врхунац концертне године. Коларац је такође био позорница не много занимљивог БЕМУС-а, али и комплетног циклуса Бетовенових клавирских соната Александра Маџара, коме треба одати признање за упорност и марљивост. Фестивали су се померили према крају године, опет, па су тако Фестивал чембала, Трибина композитора, Saxperience и Басоманија један другом одузимали публику, чекајући боља времена.
Пред крај године је било обиље концерата, вероватно због обавезе да се финансијска помоћ Града и Републике оправда на време. Ансамбл Метаморфозис стримовао је из биоскопа „Балкан“ Меланхоличне светковине 31. децембра на ноћ, а могло је и веселије. Београдски Мадригалисти су 30. децембра обележили на Коларцу 70 година рада, програмом савремене српске духовне музике која је у тренду већ неко време. У Историјском музеју Србије, који је целе године био активан онлајн концертни простор, свирали су разни инструментални профили у част Оливере Ђурђевић, наше прве чембалисткиње. Као прво, то није тачно, јер је прва чембалисткиња код нас била Иванка Симоновић Секви, само што није имала ревносне бивше студенте, а као друго, где су ти толики чембалисти из те класе? На концерту није било ниједног. Лепа вест да је млади пијаниста из Ниша Владимир Аћимовић на 12. Међународном такмичењу Артур Рубинштајн ин мемориам у Бидгошчу (Пољска) освојио другу награду, специјалну награду за уметничку личност такмичења и реситал у Паризу, даје наде да ће неке нове генерације вратити све у нормалу. Кад се стекну услови.
Крајем 2021. Министарство културе је коначно расписало конкурс за национална признања. У уметничким удружењима, која сада једино могу да предлажу кандидате, водиле су се жестоке борбе. У случају музике, спојени су класичари са џез, рок и поп музичарима, бабе и жабе, надамо се најбољем. У току године неки су се повукли у тиховање, а неки су били активни. Аца Селтик издао је Књигу од песама, све чекајући да се отворе бине и засвира келтска музика. Композиторка Вера Миланковић представила нас је у Лондону. Гордана Крајачић, вредна као и увек, објавила је Музичке бакље, обимне и информативне, нежне и посвећене. Тенор Славко Николић је издао ДВД Бисери српске уметничке соло песме (пијаниста Миодраг Чолаковић), као допуну истоименом ЦД и нотном издању, у чему су помогли СОКОЈ и Музика класика – леп пример борбе за очување наше уметничке вокалне традиције. Дуо Едит (Едит Македонска, виолина, и Горана Ћургус, харфа) оствариле су два ЦД-а – Инспирације за виолину и харфу и Rhapsody of Sound. Поздрављамо уметнице и желимо им успешну и 2022. Књижевник и музичар Милош Зубац објавио је албум Косовске, са десет изабраних лирских народних песама са Косова за које је сам написао музику.
Диригент и музички аранжер Ђорђе Перовић је издао крајем 2021. велику ауторску збирку аранжмана од 68 нумера евергрин и џез музике за четворогласни хор и клавир одн. џез трио (сажет у клавирском парту/изводу). Гитариста Урош Дојчиновић је, осим што успешно води фестивал класичне музике Врњци, у 2021. наступао на много концерата, био члан жирија у иностранству и успео да објави трећи Албум вокалних композиција српских аутора за глас и гитару (његов избор, аранжман и редакција), три албума камерне музике са гитаром (труба, виолина) и солистички ЦД Музичко путовање око света. Вредни и радни успевају без обзира на услове. Такве примере треба следити.
Сала Гварнеријус радила је пуном паром, Артлинк промовисао младе таленте на све могуће начине, УМУС промовисао оне старије, у београдској Опери смењена је директорка Јасмина Трумбеташ, наша највећа примадона… Стање редовно у држави музичкој. На видику ништа ново.`

ОТИШЛИ СУ…
Нажалост, 2021. је однела превише музичара, прерано. Отишла је и новинарка Марина Стефановић, добри дух класичне музике, која нас је све познавала боље од нас самих, а нашу музику боље од колега. Мали принц Иван Тасовац отишао је на своју планету, са диригентима Станком Јовановићем и Миодрагом Јаноским. Маг филмске музике Зоран Симјановић. Легендарна Бисерка Цвејић. Моји велики пријатељи из времена ПГП-а кад су се дружили народњаци и класичари – Маринко Роквић, Тозовац и моја предивна талентована ученица Мерима Његомир, на коју смо сви из музичке школе Коста Манојловић били поносни. Великани забавне музике – Војкан Борисављевић, аутор легендарне Музике за заљубљене, ЛП плоче која се распродала за месец дана и ТВ емисије, у којој је чембало било носилац целе идеје, и Сања Илић. Напустио нас је велики пријатељ Теодоракис, а мене моја професорка чембала из Мадрида Геновева Галвез. Од немузичара, али пре свега уметника и великих људи, отишли су Мира Фурлан, тихи и дискретни Браца Петковић и Ђоко Стојичић, који ми је био домаћин у Прагу кад сам примала велику Масарикову награду. Како Куста каже, смрт је непровјерена гласина, вјерујемо да је у праву.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.