ЈЕСМО ЛИ КОНАЧНО ДОНЕЛИ ОДЛУКУ?

РАСПЕТО КОСОВО И МЕТОХИЈА

Најновији упад „косовских специјалаца“ на север Косова и Метохије уследио је свега десетак дана после претходног инцидента, и указује само на једно – Приштина се неће либити да повуче овакав потез сваки пут када јој то буде у интересу. Питање с којим се сада суочавамо јесте како ће Београд реаговати на овакве провокације

Нико не сме да вас бије – чувена је реченица коју је Слободан Милошевић изговорио Србима окупљеним у Косову Пољу 24. априла 1987, пошто су му се пожалили да их полиција, махом састављена од Албанаца, бије. Сматра се да су та реченица и тај догађај избацили Милошевића у прву лигу српске политичке сцене и омогућили му успон на власт. Много тога се догодило на Косову и Метохији од те 1987. године. Много тога што никако није могло бити под контролом председника Србије, или власти у Београду. По повлачењу српских снага безбедности из јужне српске покрајине, у јуну 1999. године, буквално је отворена сезона лова на Србе – сви су могли и да их бију, и убијају, укључујући и оне који су се на Косову први пут нашли од 1944 – војнике Вермахта, пардон, Бундесвера.
Од тада, од оног ужасног погрома из марта 2004, извршеног углавном уз пасивност „међународне заједнице“ оличене у УНМИК-у и Кфору, ствари се јесу стабилизовале и умириле, а садашње стање подсећа на оно из осамдесетих година прошлог века – власт у рукама косовских Албанаца толерише готово свакодневне провокације и инциденте нижег интензитета према Србима и користи своју полицију да би их „доводила у ред“ када затреба. Локални Срби жале се и траже помоћ од Београда, који настоји да им помогне кад може. Тако је било све до доласка на власт најекстремнијег међу албанским политичарима Аљбина Куртија, који је започео серију провокација што су довеле до озбиљних инцидената.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Tоплица

    “Јесмо ли донели одлуку ?” Некако делује као да питање није цело, и да сугерише погрешан одговор. Можда је пре тога нужно питање – шта мора да се учини па да наша акција уђе у домен реалнога. Ваљда нам је доста акција у стилу ” Боље гроб него роб !” са свим ономад страшним последицама.
    Из наше свете земље дуго су нас гурали Турци и њихови подрепаши са околних планина, а ми 1918. пропустили јединствену прилику да повратимо првобитни поредак ствари. Чак, отад и даље пропадамо, увек идући линијом мањег отпора, и ево где смо стигли ! Толико слаби да за нас не вреде ни основна правила егзистенције суверених држава !
    Осврнимо се на распоред сила у вези Косова, и коначно схватимо реалност. Не гура нас оданде некаква Курти. Он то само жели а стварни гурачи су много моћнији. Па како то да ми сада изгурамо онолико пута већу силу од наше ? Зар и овде не важе основни закони физике ? Или неко мисли да стварне противнике можемо да надиграмо неким другим нефизичким средствима ?
    Наш основни императив је у тражењу друге реалне силе истог правца али супротног смера. Пре тога морамо да ојачамо бар толико да смемо да обзнанимо сопствене намере. Но, колико год нас симпатисали на другим локацијама Планете, ми морамо да нађемо минималну жртву која ће нашим симпатизерима да буде довољно привлачна да би они приложили сопствену силу контра ове што нас малтретира. Овде је фактор времена можда пресудан. Тајминг ! Али то је увек тако.
    Знам да износим само излизана правила али, као да овог пута код нас то изостаје ? Навешћу недавни пример: својевремено је пуковник Гадафи преузео власт у Либији и првим мерама одушевио и народ и пола Планете. И многи из ове половине прихватили су да Либији помогну, али се брзо испоставило да њихов труд Гадафи не намерава честито да плати. Новац од нафте завршио је у америчким рукама, а Гадафија су зверски убили уз потпуну равнодушност његових дуготрајних помагача.

    4
    1
  2. unutrašnji dijalog, glas naroda

    Najnoviji upad “kosovskih specijalaca” na sever Kosova i Metohije…? Jesmo li konačno doneli odluku? Niko ne sme da vas bije – čuvena rečenica Slobodana Miloševića na mitingu u Kosovu polju.

    Autor članka Filip Rodić je autentično, objektivno preneo rečenicu Miloševića (niko ne sme da Vas bije) – jer se neki Srbi probili kroz masu do bine Miloševića i požalili se da ih na jednom delu protesta policija bije (pendreči)? – Normalno da je Miložević reagovao poznatom rečenicom da upozori da “niko ne sme da bije narod”! Mnogi tadašnji opozicionari (DOS-ovci) i šiptari sa KiM, i na medjunarodnom planu, su izvrtali te reči i optuživali Miloševića da je pretio Albancima-šiptarima.

    JESMO LI KONAČNO DONELI ODLUKU? – Ja mislim, u prvom redu – da Srbija odbaci Briselski sporazum kojim se otima KiM od Srbije (dok još ima vremena), da jača demografiju (belu kugu kod Srba), da jača vojsku, ekonomiju, jedinstvo srpskog naroda? Da je vojska spremna u slučaju agresije da reaguje u odbrani Srba na KiM i čuva teritorijalni integritet i suverenitet sa KiM kao sastavnim delom. U slučaju nemogućnosti (pat pozicije) – pregovore prebaciti u OUN (sa opcijom: KiM: dva entiteta pola/pola u sastavu Srbije)?…

    Što se tiče (češćih) upada kosovskih specijalaca na severu KiM, to je logična posledica Briselskog sporazuma o principima za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine (Srbije i Kosova). Kosovo je pregovorima dobilo sve elemente albanske države, unutrašnji suverenitet predat albancima-šiptarima: Srbija pogasila sve svoje institucije, a Srbe predala albanskim institucijama: Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom upravlja po zakonima i ustavu Kosova, nema zakonsko-izvršna ovlašćenja, sa statusom istim za sve kosovske opštine. I da nije formirana Z-SO Srbi bi imali Srpske opštine ali u državi Kosovo, a ne u sastavu Srbije, što se prećutkuje u javnosti i od Narodne skupštine Srbije (nije sprovedena rasprava).

    ZAŠTO SE Brselskim sporazumom sprovode “principi normalzacije odnosa” Srbije i Kosova – da Srbija preda sve svoje institucije-suverenitet Albancima-Kosovu, – A NIJE NORMALIZACIJA da se omogući povratak 250.000. proteranih Srba na KiM?
    Srpski (briselski) pregovarači se unapred osigurali od kritike u briselskim dokumentima 2013-te (da ne citiram) – kada su zvanično uvrstili slogan u pregovorima: “Ništa nije gotovo – dok sve ne bude gotovo”? Isto je u tehničkom sporazumu – Integrisano upravljanje prelazima, tačka 7. – za Kosovo zvanično zacrtano “pravo” da tretira integrisane prelaze u (državnu) GRANICU, a Srbima je dato pravo da tretiraju kao administrativnu liniju(!)? Iz tih razloga se prikriva tekst brisel. sporazuma – nije izvršena javna debata? ŠTA TO ZNAČI? Znači – da se se dovede otimanje-predaja KiM pred svršen čin(!)? Sada se vodi bitka da se sveobuhvatnim kompromisom Kosovo učlani u UN?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *