Зашто се од АФД-а прави бабарога?

У сусрет немачким изборима

У недељу, 26. септембра, одржавају се избори у Немачкој који ће готово сигурно резултирати променом владајуће гарнитуре и створити нову Владу, формирану око (вероватно) постизборне коалиције СПД–Зелених–Левице–ФПД. Међутим, овде није реч о томе него о наративу око партије ван овог блока – Алтернативе за Немачку (АФД), која се поново у домаћим и иностраним медијима приказује као баук и опасност за Немачку, али и читаву Европу

Од Алтернативе за Немачку прави се баук превасходно из два разлога. Зато што је за мејнстрим ЕУ леволибералну јавност сваки облик патриотског/конзервативног деловања „радикалан“, али и из незнања, јер се појмови бркају, не познају се елементарне идеолошке разлике и ситнице које много значе, а које би заправо дале праву слику о неком политичком субјекту.
Алтернатива је на прошлим изборима (2017) освојила 12,6 процената, односно близу шест милиона гласова. Највише гласова и највеће упориште нашли су на истоку Немачке, с акцентом на Дрезден и друге градове истока који су се показали као својеврсне тврђаве немачког конзервативног духа, за разлику од западног дела земље, где је, чини се, пробој анационалног глобалистичког наратива одавно „одрадио“ своје.
Управо у том периоду појавили су се, међутим, и први озбиљни проблеми за АФД. Фрауке Петри, до тада најпознатије лице странке, одлучује да напусти Алтернативу, због неслагања са „сувише десним скретањем“ партијског програма, те формира своју Плаву партију (Die blaue Partei) која опстаје свега две године (2017–2019), иако се у први мах чинило да ће успети да „поцепа“ АФД и да умереније функционере, активисте и гласаче привуче себи.
Након тога Алтернатива за Немачку наставља са запаженим резултатима на регионалним изборима, где се издвајају Бранденбург (23,5%), Мекленбург (20,8%), Саксонија (27,5%), Тирингија (23,4%) и остали. На изборима који су пред нама предвиђа им се мање-више исти учинак као на претходним, између 5,5 и 6 милиона гласова, што је више него успешно – с обзиром на то да пуне четири године пролазе кроз бруталне медијске нападе, оптужбе и сатанизацију. Шта је проблем с АФД-ом код немачких и страних медија, и зашто их се толико боје? Зашто их називају „немачким радикалним националистима“, „екстремним десничарима“ – ако то заиста нису?

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Empfehlung: Sarrazins ‘Feindliche Übernahme’

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *