Zašto se od AFD-a pravi babaroga?

U susret nemačkim izborima

U nedelju, 26. septembra, održavaju se izbori u Nemačkoj koji će gotovo sigurno rezultirati promenom vladajuće garniture i stvoriti novu Vladu, formiranu oko (verovatno) postizborne koalicije SPD–Zelenih–Levice–FPD. Međutim, ovde nije reč o tome nego o narativu oko partije van ovog bloka – Alternative za Nemačku (AFD), koja se ponovo u domaćim i inostranim medijima prikazuje kao bauk i opasnost za Nemačku, ali i čitavu Evropu

Od Alternative za Nemačku pravi se bauk prevashodno iz dva razloga. Zato što je za mejnstrim EU levoliberalnu javnost svaki oblik patriotskog/konzervativnog delovanja „radikalan“, ali i iz neznanja, jer se pojmovi brkaju, ne poznaju se elementarne ideološke razlike i sitnice koje mnogo znače, a koje bi zapravo dale pravu sliku o nekom političkom subjektu.
Alternativa je na prošlim izborima (2017) osvojila 12,6 procenata, odnosno blizu šest miliona glasova. Najviše glasova i najveće uporište našli su na istoku Nemačke, s akcentom na Drezden i druge gradove istoka koji su se pokazali kao svojevrsne tvrđave nemačkog konzervativnog duha, za razliku od zapadnog dela zemlje, gde je, čini se, proboj anacionalnog globalističkog narativa odavno „odradio“ svoje.
Upravo u tom periodu pojavili su se, međutim, i prvi ozbiljni problemi za AFD. Frauke Petri, do tada najpoznatije lice stranke, odlučuje da napusti Alternativu, zbog neslaganja sa „suviše desnim skretanjem“ partijskog programa, te formira svoju Plavu partiju (Die blaue Partei) koja opstaje svega dve godine (2017–2019), iako se u prvi mah činilo da će uspeti da „pocepa“ AFD i da umerenije funkcionere, aktiviste i glasače privuče sebi.
Nakon toga Alternativa za Nemačku nastavlja sa zapaženim rezultatima na regionalnim izborima, gde se izdvajaju Brandenburg (23,5%), Meklenburg (20,8%), Saksonija (27,5%), Tiringija (23,4%) i ostali. Na izborima koji su pred nama predviđa im se manje-više isti učinak kao na prethodnim, između 5,5 i 6 miliona glasova, što je više nego uspešno – s obzirom na to da pune četiri godine prolaze kroz brutalne medijske napade, optužbe i satanizaciju. Šta je problem s AFD-om kod nemačkih i stranih medija, i zašto ih se toliko boje? Zašto ih nazivaju „nemačkim radikalnim nacionalistima“, „ekstremnim desničarima“ – ako to zaista nisu? [restrict]

NAJVEĆA OPASNOST ZA ESTABLIŠMENT U Nemačkoj, istina, postoji partija klasičnog nemačkog nacionalizma NPD (Nacionaldemokratska partija Nemačke), koja je na dubokoj margini godinama (poslednji iole ozbiljan rezultat bio je iz 2014, kada su na izborima za EU parlament osvojili oko 300.000 glasova, i dobili jedno poslaničko mesto), ali oni levoliberalne medije više maltene i ne zanimaju, jer su svesni da opasnost od njih ne preti, nego od onih koji suštinski leže na ideološkim temeljima klasičnog konzervativizma, zahvaljujući jednom čoveku – Aleksanderu Gaulandu, ideologu AFD-a.
Neposredno pred prethodne izbore u Nemačkoj 2017. godine u knjižarama širom zemlje se pojavilo reizdanje Gaulandeove knjige iz 2002. pod naslovom „Uputstvo za konzervativce“, u kojoj je do detalja izložio svoje političke stavove, zaokružio svoju ideološku misao koju je kasnije uneo u temelje novoformirane Alternative. Gauland je jasno pokazao da stoji na temeljima pre svega britanske tradicije konzervativizma, i učenju lika i dela Edmunda Berka. S druge strane, izuzetno je bio skeptičan i oprezan prema nemačkom konceptu i iskustvu te ideje, pa se na samom startu vidi da uzore i prilike traži ne u domaćem konzervativizmu nego u inostranom, a najmanje u nekakvom nemačkom nacionalizmu o kome nema ni govora. Ujedno, Gauland prilično hrabro i pomalo škakljivo ukazuje na slabosti i mane nemačkog identiteta u poređenju s francuskim i engleskim, te navodi da nemačko društvo za razliku od dva pomenuta nema jasno ukorenjenu nacionalnu svest.
Na osnovu dalje napisanih stavova vidi se koliko su optužbe o „nacionalizmu“ Gaulanda i AFD-a neosnovane, posebno kada autor spominje izgubljene teritorije i navodi da su s razlogom izgubljene. Aleksander Gauland je, dakle, anglofil, hrišćanin, klasičan konzervativac i trenutno možda najumnija glava nemačke „desne političke scene“, što ukazuju i njegovi govori, koji često znaju da uzdrmaju nemačku javnost. S više od 40 godina iskustva i delovanja u CDU, uneo je dovoljno umerenosti u Alternativu kako ne bi postala „radikalno desno strašilo“, ali je i s empirijskim iskustvom jednog klasičnog konzervativca uneo i dovoljno oštrine, za izuzetno precizne analize svih iskušenja i problema s kojima se suočava nemačko društvo danas, prema kojima se Alternativa za Nemačku jasno određuje.
Paradoks je da Gauland sa svojih 80 godina predstavlja možda i najveću opasnost po nemački establišment, jer i bez jasnih „nacionalističkih“ pozicija njegov konzervativizam, u kojem su tradicija i identitet izuzetno bitni elementi, borba protiv ilegalnih migracija i stranog uplitanja Nemačke širom sveta – predstavljaju ozbiljan problem po globalističke elite u Nemačkoj.

IDEOLOŠKI KVALITET POLITIČKE SCENE U vezi s nadolazećim izborima zanimljiv je nesumnjiv „ideološki kvalitet“ nemačke političke scene. Partije uglavnom nastupaju sa oko 100 stranica jasno napisanog programa za konkretan izborni proces, koji u velikoj meri zanimaju biračko telo, i prema njemu se jasno opredeljuju.
Alternativa je na partijskom kongresu u Drezdenu predstavila manifest „Za normalnu Nemačku“ u kojem do detalja izlaže namere u slučaju pobede na izborima. Zalaganje za reformu NATO-a, vojno reagovanje isključivo kada je to u nemačkom nacionalnom interesu, zatim oštro protivljenje stvaranju „Evropske vojske“ samo su neki stavovi programa o vojnobezbednosnom aspektu.
Referendum o evru, zalaganje za koncept „Evrope nacija“, težnja za očuvanjem nemačke kulture, tradicije i identiteta i prilično negativan stav prema „agresivnim rodnim ideologijama“, borba protiv ilegalnih migracija, zauzimaju takođe veliki deo njihovog manifesta. Osim toga, AFD je prilično jasno pružila rešenja i u temama kao što su pandemija, zaštita klime, socijalna pravda, digitalizacija… Iako se u javnosti nameće stav da su to problemi nad kojima „levi centar ima monopol“.
Nedeljni izbori evidentno neće doneti iznenađenje kao što je to bilo 2017. godine, kada je u pitanju Alternativa za Nemačku. Prema poslednjim istraživanjima agencija „Kantar“, INSA i „Ipsos“, AFD će osvojiti između 11% i 12% glasova, čime će dodatno učvrstiti svoju poziciju u Bundestagu i osvojiti između 85 i 95 od ukupno 709 poslaničkih mesta, stvoriti dodatni legitimitet svojih političkih načela (koje tzv. elite osporavaju), i nastaviti da jača svoju partijsku infrastrukturu.
Veoma je značajna i činjenica da AFD i kroz opoziciono delovanje uspešno nameće razne teme u javnom diskursu, koje su do pre nekoliko godina bile tabu za nemačku javnost. Time konstantno ohrabruju obične građane da ustanu i bore se za svoja (ugrožena) prava, bez straha od osude nemačkih kvazielita i optužbi za istupanje van šablona „političke korektnosti“.
Nemačku formalno čeka nova era nakon odlaska Angele Merkel, ali će se kontinuitet unutrašnje i spoljne politike u velikoj meri zadržati, bez obzira što će deklarativni „desni centar“ CDU zameniti sve popularnije zelene, levocentrističke stranke.
Suverenistička Evropa će još dugo čekati da se u Nemačkoj dese krupnije promene, ali je izuzetno važno što u mejnstrim javnosti najsnažnije zemlje Evrope postoje ljudi poput Aleksandera Gaulanda i stranke kao što je AFD koji razbijaju tu mondijalističku kolotečinu, i unose zrake i znake života. Na kraju ali ne i najmanje bitno, AFD je izrazito prosrpska stranka, koja u svojim redovima ima brojne Srbe koji žive i rade u Nemačkoj, i ona neretko dovodi u pitanje secesiju južne srpske pokrajine, te odnos zvanične Nemačke prema Srbiji 90-ih godina prošlog veka.

[/restrict]