ŠTA DA SE RADI?

Nikolaj Černiševski, pisac romana Šta da se radi, verovao je da će ljudska bića moći da se uzdignu tek kad dotaknu dno, ubeđen u istinitost izreke „što gore to bolje“. Čini se da smo u 21. vek ušli s jednakim osećanjem beznađa i potrebe da se nešto učini. Promenile su se samo okolnosti i metode eksploatacije: broj robova – „galiota“ – premašuje potrebe „flote“, pa je i u potpalublju postalo tesno. Eliminacija prekobrojnih odvija se uz pomoć Jevanđelja za održivi razvoj, kojim se pastva privodi u novu realnost

Tokom robijanja u Petropavlovskoj tvrđavi (1862) Černiševski je napisao roman Šta da se radi. Iz njegove vere u moć probuđenog čoveka, kadrog da se izbori s avetima 19. veka, rodio se junak romana Rahmetov. Černiševski je verovao da će ljudska bića moći da se uzdignu tek kad dotaknu dno, ubeđen u istinitost izreke „što gore to bolje“. Čini se da smo u 21. vek ušli s jednakim osećanjem beznađa i potrebe da se nešto učini. Promenile su se samo okolnosti i metode eksploatacije: broj robova – „galiota“ – premašuje potrebe „flote“, pa je i u potpalublju postalo tesno. Eliminacija prekobrojnih odvija se uz pomoć Jevanđelja za održivi razvoj, kojim se pastva privodi u novu realnost. Potopljeni u melting pot ljudi – kuvane žabe ne primećuju da temperatura u loncu raste, tako da će do 2050. karbonski otisak preživelih biti zanemarljiv.
Jedan od najuticajnijih boraca protiv eko-fašista, američki hrišćanski teolog Albert Moler objavio je knjigu Ne smemo da ćutimo: „Redukovanje ljudskih bića na karbonski legat ne sme postati deo naše civilizacije“ – upozorava Moler, podsećajući na agresivno nametane promene nakon klimatskog samita u Riju 1992: „Počelo je objavljivanjem dokumenta eufemističkog naslova Naša zajednička budućnost, kojim je 1983. definisana doktrina za modifikaciju 21. veka. Na čelu agendaša je Moris Strong, nezvanični God Father globalnog zelenog projekta. Strong je nastupio kao generalni sekretar UNEP-a (United Nations Environment Programme), predstavivši predlog strategije kojom bi se ’pripremile mase da prihvate stvaranje globalne vlade za 21. vek’.“ [restrict]

PLAN O PRISILNOJ STERILIZACIJI Predsedavajuća konferenciji u Riju, tadašnja norveška premijerka Gro Harlem Bruntland, podsetila je prisutne na doktrinu iz ključnog dokumenta objavljenog 1983. pod naslovom Naša zajednička budućnost, kojim se definišu sve aktivnosti ljudskih bića u 21. veku. Agenda 21 je monstruozni plan kojim „zaštitnici Planete“ planiraju proterivanje čoveka iz prirodnog okruženja, zarad preuzimanja potpune kontrole nad obradivim zemljištem, vodom, pašnjacima, šumama, prirodnim bogatstvom… Ova „zaštićena“ područja, rezervisana za ugrožene vrste biljaka i životinja, biće dostupna samo odabranoj eliti trgovaca „uslugama prirode“, dok će čovek biti isteran iz Raja pod optužbom da disanjem remeti prirodni sklad.
Za ovaj obračun s ljudskim bićima glasalo je 170 država, koje su prihvatile paket sporazuma o klimatskim promenama, biodiverzitetu, upravljanju šumama i odgovornosti i pravima naroda. Strong je tom prilikom upozorio na opasnost od „eksplozivnog rasta populacije“, tvrdeći da se ova ljudska „aktivnost“ mora staviti pod kontrolu. S obzirom na to da je kod Zemljana još uvek snažno izražen nagon za reprodukcijom, Strong predlaže prisilnu sterilizaciju – za početak genetski sumnjivih, siromašnih i onih sklonih pobuni protiv poretka: „Pravo na rađanje kao moralno pravo mora biti limitirano, a verodostojno je samo ukoliko se uzmu u obzir brojni faktori – kao što je ekonomska moć roditelja i uticaj ovog izbora na okolinu. U svakom slučaju država bi morala da uzme stvar u svoje ruke.“ Strong najavljuje stavljanje pod kontrolu ishrane, uz zabranu korišćenja mesa, ograničeno korišćenje fosilnih goriva, kućnih aparata, stanova, kontrolu korišćenja klima-uređaja i gradnje kuća u predgrađu. Svet će biti neprepoznatljiv, kažu borci za održivi opstanak najavljujući Veliki reset:
1. Projekat Wildland’s Fondacije Bila i Hilari Klinton (predstavljen 1972) obuhvaćen je programom UNEP (UN Environment Programme). Ovim projektom se predviđa podela čitavog sveta u bioregione, s namerom da se – umesto granica država – formiraju nove mape regiona. Na tim mapama, overenim pečatom UN, već se nalaze označene zone u koje je zabranjen pristup, zone za vojne poligone, rezervati za starosedeoce, kao i mapa puteva pod ograničavanjem korišćenja.
2. Ljudsku populaciju potrebno je „pregrupisati“ u samoodržive naseobine „radi minimiziranja uticaja na biodiverzitet“. Ovo bi se postiglo ograničavanjem kretanja stanovništva sateranog u pametne gradove – iz čega sledi kontrola potrošnje, dužine života i planiranje smrti.
3. Religija Novog svetskog poretka obučava ljude „Gea etici“ – obožavanju prirode i žrtvovanju za Geu kao tvorca života koji je njen deo i nad kojim ima moć.
4. Smanjena uloga države ogleda se u novom sistemu upravljanja baziranog na odlukama lokalne zajednice. (Ovo znači da kongres gubi ulogu u državi, prepuštenoj odlukama malih rascepkanih zajednica, nesposobnih da se odupru međunarodnim sporazumima i lokalnim moćnicima.)
5. Redukcijom populacije smanjiće se upotreba prirodnih resursa.

„EPOHALNI PRONALAZAK“: ŠNICLA IZ LABORATORIJE Tim eksperata za tehnologiju, finansije i trgovinu, okupljenih oko udruženja RethinkX, najavljuje da će čovečanstvo morati da prinese žrtvu zlim bogovima klimatskih promena kako bismo do 2030. godine izbacili meso iz ljudske ishrane. Oni predviđaju da će dotle uzgajivači stoke i mesna industrija bankrotirati, pa im sugerišu da se okrenu novim profitabilnim tehnologijama. Motivacioni govornik Toni Seba najavljuje „epohalni pronalazak“ – Impossible Burger – šniclu iz laboratorije „kojom ćemo, sem promenjenih navika u ishrani, promeniti i naše misli“. Više se ne govori o pokretu protiv industrijskog, nehumanog i nezdravog uzgoja životinja na korporativnim farmama, već o nameri da se krave proteraju s pašnjaka, iz seoskih domaćinstava, što znači i s lica zemlje. Nestanak stoke doveo bi do nestajanja stajnjaka, a to podrazumeva i prekid organske proizvodnje hrane i prelazak na „samoodrživu“ GMO hranu. Tonija Sebu ne zanimaju prirodne nauke, niti haje za sposobnost prirode za samoregulaciju i samoizlečenje. U knjizi Clean Disruption of Energy and Transportation najavljuje „epohalno otkriće“ za spas čovečanstva pod nazivom Ekosistem Silicijumske doline (Silicon Valley Ecosystem). Radi se o biznis modelima vezanim za nove „superiorne bit and electron based tehnologije“, uz tvrdnju da će klasični izvori energije i industrija zasnovana na atomima otići na smetlište istorije. Uzgred priznaje da će transfer na nove tehnologije biti bolan za zemlje Trećeg sveta, ali za siromašne ima utešnu nagradu – „do 2030. biće usavršena tehnologija za laboratorijski proizvedene proteine, koji će biti pet puta jeftiniji od skupih životinjskih“.

KAKO UNOVČITI PRIRODU U igri je još jedan termin – „čisti poremećaj“, koji će „preokrenuti arhitekturu energije i doneti obilnu, jeftinu i participativnu energiju“. Ma šta to značilo, loše nam se piše. Kad „bit-tehnologija zameni industriju zasnovanu na atomima“, čovek, pa čak i priroda mogu biti proglašeni suvišnim. A dotle: samoproglašeni zaštitnici Prirode započeće eksploataciju njenih „usluga“ odredivši im cenu uz obrazloženje da je nedopustivo da i dalje budu besplatne.
U filmu Banking Nature (Unovčiti prirodu) autori Denis Delestrak i Sandrin Fejdel razotkrivaju namere rastućeg preduzetničkog lobija da ugrožene vrste i područja pretvore u izvor prihoda. U taj posao su se uključili i bankari, uvođenjem novih kreditnih linija za investitore koji kupuju ogromne površine zemlje gde obitavaju ugrožene vrste. Vlasnicima zemljišta je na taj način omogućeno da trguju „uslugama prirode“ preko nature credits. Ova transakcija se obavlja tako što su kompanije zagađivači dužne da kupuju ove kredite preko finansijskih centara, specijalizovanih za ovu trgovinu.
„Priroda se najbolje može zaštititi ako joj se odredi cena“, kaže Pavan Suhdev, ličnost godine 2010. po mišljenju onlajn-medija Environmental Finance. Suhdev je dobitnik počasne medalje Institute of Ecology and Environmental Management (IEEM), pa je tako ovenčan slavom imao čast da predsedava Svetskom ekonomskom forumu (2009–2011). Prilikom izlaganja na Forumu objavio je analizu cena za usluge pčela na raznošenju polena. Ova aktivnost, po đavoljem računovođi, vredi 200 milijardi dolara, što je Forum s razumevanjem uzeo na dalje razmatranje. Ovakve kalkulacije podržava i Paskal Sanfen, bivši francuski ministar za razvoj, tvrdeći da se stvari vrednuju samo kad im se odredi cena, tako da nema više besplatnog rada vetra, kiše, sunca, mrava… Podržao ga je i Rikardo Bajon, podsećajući da „sistem funkcioniše prema principu ponude i tražnje – o čemu će se tek razgovarati, kad se napravi konačan spisak usluga Prirode“. S obzirom na to da Priroda još nema otvoren račun, novac će ići na račune korporativnih parazita, a namet ćemo plaćati u vidu zelene ekološke takse.
Zaštitari najavljuju da će nam – nakon realizacije planova iz Agende 2030 – staviti još čvršću omču oko vrata: Agendu 2050, što bi po njihovim proračunima zaokružilo plan: Ein Volk, ein Reich, ein Führer.

SPAS JE MOGUĆ S druge strane Priroda uzvraća udarac. Novinar i istraživač Džudit Švarc objavila je knjigu Krave će spasti Planetu. Ona iznosi saznanja stečena tokom višegodišnjeg hodočašća diljem američkog kontinenta, u potrazi za istinom o CO2. Razgovarala je s ljudima koji svoje akademsko znanje dopunjavaju praktičnim radom na sopstvenim imanjima. Ovi istraživači, posvećeni otkrivanju tajne veze između CO2, semena, tla i kosmosa, koriste znanja starih civilizacija u nastojanju da sačuvaju zdravu zemlju. Ravnotežu između količine primljenog CO2 i onog koji se na kraju oslobodi iz biljke može da uspostavi samo priroda, sinhronizovana s Mesečevim menama i ritmom godišnjih doba, uz korišćenje semena predaka usklađenog s lokalnom klimom. Holističkim menadžmentom u poljoprivredi ljudi su iskoristili mudrost Prirode, koja samostalno rešava probleme kao što su samoisceljenje, tolerancija i otpornost na prirodno okruženje, hidrofobnost, racionalno korišćenje solarne energije… Pitanje je dana kad će računovođa Pavan Suhdev ispostaviti čovečanstvu cenovnik za ove „savetodavne“ usluge Prirode, sve do neprocenjive usluge fotosinteze. Nadajmo se da će bog plodnosti Kokopeli, koji je starim narodima pre 1.300 godina rešavao sve ekološke probleme, na vreme preuzeti brigu o nama da nas do 2050. ne bi zamenili kiborzima.

[/restrict]