Скок на Запад

ИЗБОРИ У МОЛДАВИЈИ

Какве ће бити последице победе отворено прозападне партије на парламентарним изборима у Молдавији? Шта ће то значити за интересе Русије и њену стратегију интеграција? Да ли ће ове промене довести до одмрзавања конфликта у Придњестровљу по угледу на Нагорно Карабах?

Хладноратовска логика размишљања, по којој се неке суперсиле боре за превласт у сваком региону света, и данас има своје заступнике. Углавном се такви застарели процеси закључивања везују за интернет-експерте за све и свашта – од Кубе и Венецуеле, преко Етиопије и Јужне Африке, до Мјанмара и Авганистана, свуда се играју партије 5D шаха између Сједињених Америчких Држава и Русије. Пошто је у питању 5D шах и не постоји јасан преглед фигура и табле, потези су скривени велом тајне, па из тмине те непознанице можемо извући безброј ничим не поткрепљених претпоставки, које при томе не можемо ни доказати ни оповргнути.
Прва грешка у овом моделу закључивања јесте игнорисање промене структуре међународних односа након самораспуштања Совјетског Савеза. Империјалном моделу из доба Хладног рата остале су верне искључиво Сједињене Америчке Државе, које збиља покушавају да контролишу читав свет, раздељен по макрорегионима. Савремена Русија је изашла из те скупе и ирационалне игре, која је у првом реду нанела највећу штету и успорила развој саме Русије и руског народа, док Кина још у њу није ни ступила, а надамо се и да неће.
Друга грешка хладноратовског начина размишљања јесте усредсређивање искључиво на геополитичке аспекте политичког живота, апсолутно занемарујући дугорочне унутрашње процесе који се одигравају у свим државама. С једне стране је то производ пуког незнања, разуме се да самозвани интернет-експерти не располажу дубинским познавањем унутрашњих друштвених прилика у многобројним државама на различитим континентима, с друге стране, међутим, овакво расуђивање је изазвано поједностављивањем сфере политике на сферу безбедности и тајанствених завера.

ВЕЧНА КРИЗА МОЛДАВСКОГ ДРУШТВА Да ли је Русија изгубила Молдавију? Није јер је није ни на какав начин ни контролисала у претходном периоду, као што ни 2014. године није изгубила Украјину, којом такође није располагала попут империјалне силе. Да ли ће утицај Русије на Молдавију после ових избора бити мањи? Без икакве сумње хоће и то је негативна последица избора који су одржани 11. јула. Утицај се преводи као спремност молдавских власти да о најбитнијим питањима политике и економије сарађују с Русијом, али и да се крећу путем евроазијских интеграција, које тренутно конкуришу евроинтеграцијама на рубу граница некадашње совјетске империје. Да ли је Молдавија бесповратно направила избор у корист Брисела и Вашингтона, а науштрб Москве? С потпуном прецизношћу није могуће одговорити на ово питање, али узимајући у обзир подељеност молдавског друштва, чак располућеност, одговор је свакако ближи одричном. У околностима када се све полуге власти – и парламентарна већина и функција председника – налазе у рукама прозападне политичке опције тешко је избећи сценарио разочарања, који ће неминовно уследити након неколико година њихове владавине. На, условно говорећи, проруским политичким снагама је да се за тај тренутак припреме.
Како бисмо разумели победу прозападне Партије за акцију и солидарност, харизматичне Маје Санду, морамо се осврнути на поделе које владају у молдавском друштву. Уколико сасвим поједноставимо ствари, у Молдавији имамо четири стране – прорумунску, промолдавску, проруску у Придњестровљу и гагауску. Поред ове етничко-културне поделе налазимо и подвојеност на спољнополитичком плану, постоји прозападни и проруски (не у националном већ у интеграционом смислу) део становништва. Традиционално су оријентисани ка руском истоку промолдавски и гагауски део Молдавије, док је прорумунски осврнут према Западу и својој матици Румунији. Придњестровље је издвојена целина, али један део становника ове одметнуте републике учествује на изборима у Молдавији, те су зато и они релевантни фактор. Гагаузи су туркијски народ православне вероисповести и чине највећу националну мањину у Молдавији, уколико искључимо Придњестровље. Они су традиционално проруски настројени јер се налазе под притиском већинског румунско-молдавског етноса.
Подела на Румуне и Молдавце је политичке природе, јер је очито да се ради о једном народу. Пошто је румунска нација настала као обједињавајући политички конструкт средином XIX века, Молдавци који су живели ван њених граница, а у саставу Руског царства, нису били обухваћени тим пројектом, па самим тим нису ни могли бити румунизовани. На сличан начин српски Власи остају ван граница румунске нације и не желе да буду њен део. Ако правимо паралелу, пројекат румунске нације би био најсличнији југословенском пројекту, с том разликом да је румунски пројекат био знатно успешнији. Као и Власи у Србији и Молдавци у руској Бесарабији нису учествовали у пројекту изградње румунске нације, који је подразумевао оријентацију Румуније на запад, што даље од словенске Русије, као и замену словенских речи, па и словенске ћириличке азбуке на латинске изразе и писмо. Када је 1918. године створена Велика Румунија, она је успела да од посрнуле Русије отргне Бесарабију, данашњу Молдавију, што је значило почетак румунизације на том подручју. Румунизација ће бити нагло прекинута пред Други светски рат, када је Молдавија укључена у састав Совјетског Савеза. Сходно томе, пројекат румунизације Молдавије је био само половично успешан, а совјетска политика је ишла у сасвим другом смеру – истицањем засебне молдавске културе. Отуда постаје јасно зашто су грађани Молдавије који се осећају Румунима прозападне оријентације, а њихови суграђани који се декларишу као Молдавци проруски настројени.

ПОСЛЕДИЦЕ ИЗБОРА Руски аналитичари традиционално деле молдавску политичку сцену на леви и десни део, док либерални центар не представља значајну силу. Под десним делом се представљају политичке опције које се заигравају с румунским национализмом, док леви део чине партије са социјалистичким предзнаком, а које се ослањају на совјетско-молдавски период историје. На парламентарним изборима од 11. јула ове године, као и на председничким изборима 1. новембра 2020, десне силе су однеле одлучујућу победу. Како је до тога дошло? Дуги низ година Молдавијом је из полусенке управљао тајкун Владимир Плахотњук, који је као и сваки тајкун имао односе и с Русијом и са Западом. Новембра 2017. године руско Државно тужилаштво је изнело оптужбе Плахотњуку за наручивање убиства, док су Сједињене Државе 13. јануара 2020. оптужиле овог тајкуна за корупцију и увеле санкције против њега и чланова његове уже породице. Покушавајући да постане суверени господар Молдавије, да претвори ову државицу у свој лични феуд, Плахотњук је изгубио поверење грађана, Сједињених Држава и Русије, што је довело до вакуума моћи у Молдавији. Око власти су се борили с десне, прозападне стране Маја Санду и Андреј Настасе, док су се с леве, проруске стране кандидовали Игор Додон, Владимир Вороњин и Ренато Усати.
Представници Европске уније и Сједињених Држава отворено су подржали Мају Санду, што је помогло да се десно крило молдавске политичке сцене консолидује. Највећи губитник тог процеса био је Настасе, који је донедавно био релевантни конкурент Маји Санду на овом делу политичког спектра. Интервенцијом западних представника, међутим, Настасе је успешно истиснут из конкуренције. Осим тога, Маја Санду је победник претходних председничких избора, што је само по себи био јасан показатељ да су десне силе у успону, а да за леве нема никакве материјалне користи гласати. Само по себи је јасно да у економски неразвијеним друштвима, као што је молдавско, понашање бирача не зависи искључиво од њихових политичких или идентитетских преференција, већ и од материјалне надокнаде коју могу добити гласајући за најснажнију политичку опцију. То важи чак и за становнике Придњестровља, који могу да се довезу на молдавску границу и тамо дају свој глас на молдавским изборима. Круже гласине да глас једног Придњестровца вреди 20 евра.
Треба ли очекивати активизацију војног конфликта у Придњестровљу? Највероватније не. Конфликт између рускојезичног становништва у Придњестровљу и румунско-молдавског народа није у тој мери акутан, јер се ради о европским народима који деле вероисповест. Границе између Молдавије и Придњестровља су отворене, нарочито с молдавске стране не постоји жеља за започињањем ратних дејстава. Највероватнији сценарио јесте обнављање економске блокаде Придњестровља. Треба очекивати сличне поступке молдавских власти у сарадњи с украјинским руководством, као и 2006. године, када је Молдавија променила царински печат, а коришћење новог није хтела да дозволи непризнатом Придњестровљу. Становници Придњестровља већ се спремају за овај сценарио, а аналитичари с терена су сагласни у оценама да ће и ову нову могућу блокаду издржати и да Придњестровље неће пасти. Ратни сценарио је мало вероватан јер би могао да прерасте у озбиљан војни сукоб с учешћем Русије, али би економска блокада такође значила и дефакто опсаду руског мировног контингента у Придњестровљу. Москва као одговор може увести економске санкције против Молдавије. Уколико Маја Санду одлучи да ступи у економски рат с Русијом, а западне инвестиције изостану, разочарање у прозападне политичке опције ће брже наступити.