Skok na Zapad

IZBORI U MOLDAVIJI

Kakve će biti posledice pobede otvoreno prozapadne partije na parlamentarnim izborima u Moldaviji? Šta će to značiti za interese Rusije i njenu strategiju integracija? Da li će ove promene dovesti do odmrzavanja konflikta u Pridnjestrovlju po ugledu na Nagorno Karabah?

Hladnoratovska logika razmišljanja, po kojoj se neke supersile bore za prevlast u svakom regionu sveta, i danas ima svoje zastupnike. Uglavnom se takvi zastareli procesi zaključivanja vezuju za internet-eksperte za sve i svašta – od Kube i Venecuele, preko Etiopije i Južne Afrike, do Mjanmara i Avganistana, svuda se igraju partije 5D šaha između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Pošto je u pitanju 5D šah i ne postoji jasan pregled figura i table, potezi su skriveni velom tajne, pa iz tmine te nepoznanice možemo izvući bezbroj ničim ne potkrepljenih pretpostavki, koje pri tome ne možemo ni dokazati ni opovrgnuti.
Prva greška u ovom modelu zaključivanja jeste ignorisanje promene strukture međunarodnih odnosa nakon samoraspuštanja Sovjetskog Saveza. Imperijalnom modelu iz doba Hladnog rata ostale su verne isključivo Sjedinjene Američke Države, koje zbilja pokušavaju da kontrolišu čitav svet, razdeljen po makroregionima. Savremena Rusija je izašla iz te skupe i iracionalne igre, koja je u prvom redu nanela najveću štetu i usporila razvoj same Rusije i ruskog naroda, dok Kina još u nju nije ni stupila, a nadamo se i da neće.
Druga greška hladnoratovskog načina razmišljanja jeste usredsređivanje isključivo na geopolitičke aspekte političkog života, apsolutno zanemarujući dugoročne unutrašnje procese koji se odigravaju u svim državama. S jedne strane je to proizvod pukog neznanja, razume se da samozvani internet-eksperti ne raspolažu dubinskim poznavanjem unutrašnjih društvenih prilika u mnogobrojnim državama na različitim kontinentima, s druge strane, međutim, ovakvo rasuđivanje je izazvano pojednostavljivanjem sfere politike na sferu bezbednosti i tajanstvenih zavera.

VEČNA KRIZA MOLDAVSKOG DRUŠTVA Da li je Rusija izgubila Moldaviju? Nije jer je nije ni na kakav način ni kontrolisala u prethodnom periodu, kao što ni 2014. godine nije izgubila Ukrajinu, kojom takođe nije raspolagala poput imperijalne sile. Da li će uticaj Rusije na Moldaviju posle ovih izbora biti manji? Bez ikakve sumnje hoće i to je negativna posledica izbora koji su održani 11. jula. Uticaj se prevodi kao spremnost moldavskih vlasti da o najbitnijim pitanjima politike i ekonomije sarađuju s Rusijom, ali i da se kreću putem evroazijskih integracija, koje trenutno konkurišu evrointegracijama na rubu granica nekadašnje sovjetske imperije. Da li je Moldavija bespovratno napravila izbor u korist Brisela i Vašingtona, a nauštrb Moskve? S potpunom preciznošću nije moguće odgovoriti na ovo pitanje, ali uzimajući u obzir podeljenost moldavskog društva, čak raspolućenost, odgovor je svakako bliži odričnom. U okolnostima kada se sve poluge vlasti – i parlamentarna većina i funkcija predsednika – nalaze u rukama prozapadne političke opcije teško je izbeći scenario razočaranja, koji će neminovno uslediti nakon nekoliko godina njihove vladavine. Na, uslovno govoreći, proruskim političkim snagama je da se za taj trenutak pripreme.
Kako bismo razumeli pobedu prozapadne Partije za akciju i solidarnost, harizmatične Maje Sandu, moramo se osvrnuti na podele koje vladaju u moldavskom društvu. Ukoliko sasvim pojednostavimo stvari, u Moldaviji imamo četiri strane – prorumunsku, promoldavsku, prorusku u Pridnjestrovlju i gagausku. Pored ove etničko-kulturne podele nalazimo i podvojenost na spoljnopolitičkom planu, postoji prozapadni i proruski (ne u nacionalnom već u integracionom smislu) deo stanovništva. Tradicionalno su orijentisani ka ruskom istoku promoldavski i gagauski deo Moldavije, dok je prorumunski osvrnut prema Zapadu i svojoj matici Rumuniji. Pridnjestrovlje je izdvojena celina, ali jedan deo stanovnika ove odmetnute republike učestvuje na izborima u Moldaviji, te su zato i oni relevantni faktor. Gagauzi su turkijski narod pravoslavne veroispovesti i čine najveću nacionalnu manjinu u Moldaviji, ukoliko isključimo Pridnjestrovlje. Oni su tradicionalno proruski nastrojeni jer se nalaze pod pritiskom većinskog rumunsko-moldavskog etnosa.
Podela na Rumune i Moldavce je političke prirode, jer je očito da se radi o jednom narodu. Pošto je rumunska nacija nastala kao objedinjavajući politički konstrukt sredinom XIX veka, Moldavci koji su živeli van njenih granica, a u sastavu Ruskog carstva, nisu bili obuhvaćeni tim projektom, pa samim tim nisu ni mogli biti rumunizovani. Na sličan način srpski Vlasi ostaju van granica rumunske nacije i ne žele da budu njen deo. Ako pravimo paralelu, projekat rumunske nacije bi bio najsličniji jugoslovenskom projektu, s tom razlikom da je rumunski projekat bio znatno uspešniji. Kao i Vlasi u Srbiji i Moldavci u ruskoj Besarabiji nisu učestvovali u projektu izgradnje rumunske nacije, koji je podrazumevao orijentaciju Rumunije na zapad, što dalje od slovenske Rusije, kao i zamenu slovenskih reči, pa i slovenske ćiriličke azbuke na latinske izraze i pismo. Kada je 1918. godine stvorena Velika Rumunija, ona je uspela da od posrnule Rusije otrgne Besarabiju, današnju Moldaviju, što je značilo početak rumunizacije na tom području. Rumunizacija će biti naglo prekinuta pred Drugi svetski rat, kada je Moldavija uključena u sastav Sovjetskog Saveza. Shodno tome, projekat rumunizacije Moldavije je bio samo polovično uspešan, a sovjetska politika je išla u sasvim drugom smeru – isticanjem zasebne moldavske kulture. Otuda postaje jasno zašto su građani Moldavije koji se osećaju Rumunima prozapadne orijentacije, a njihovi sugrađani koji se deklarišu kao Moldavci proruski nastrojeni.

POSLEDICE IZBORA Ruski analitičari tradicionalno dele moldavsku političku scenu na levi i desni deo, dok liberalni centar ne predstavlja značajnu silu. Pod desnim delom se predstavljaju političke opcije koje se zaigravaju s rumunskim nacionalizmom, dok levi deo čine partije sa socijalističkim predznakom, a koje se oslanjaju na sovjetsko-moldavski period istorije. Na parlamentarnim izborima od 11. jula ove godine, kao i na predsedničkim izborima 1. novembra 2020, desne sile su odnele odlučujuću pobedu. Kako je do toga došlo? Dugi niz godina Moldavijom je iz polusenke upravljao tajkun Vladimir Plahotnjuk, koji je kao i svaki tajkun imao odnose i s Rusijom i sa Zapadom. Novembra 2017. godine rusko Državno tužilaštvo je iznelo optužbe Plahotnjuku za naručivanje ubistva, dok su Sjedinjene Države 13. januara 2020. optužile ovog tajkuna za korupciju i uvele sankcije protiv njega i članova njegove uže porodice. Pokušavajući da postane suvereni gospodar Moldavije, da pretvori ovu državicu u svoj lični feud, Plahotnjuk je izgubio poverenje građana, Sjedinjenih Država i Rusije, što je dovelo do vakuuma moći u Moldaviji. Oko vlasti su se borili s desne, prozapadne strane Maja Sandu i Andrej Nastase, dok su se s leve, proruske strane kandidovali Igor Dodon, Vladimir Voronjin i Renato Usati.
Predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Država otvoreno su podržali Maju Sandu, što je pomoglo da se desno krilo moldavske političke scene konsoliduje. Najveći gubitnik tog procesa bio je Nastase, koji je donedavno bio relevantni konkurent Maji Sandu na ovom delu političkog spektra. Intervencijom zapadnih predstavnika, međutim, Nastase je uspešno istisnut iz konkurencije. Osim toga, Maja Sandu je pobednik prethodnih predsedničkih izbora, što je samo po sebi bio jasan pokazatelj da su desne sile u usponu, a da za leve nema nikakve materijalne koristi glasati. Samo po sebi je jasno da u ekonomski nerazvijenim društvima, kao što je moldavsko, ponašanje birača ne zavisi isključivo od njihovih političkih ili identitetskih preferencija, već i od materijalne nadoknade koju mogu dobiti glasajući za najsnažniju političku opciju. To važi čak i za stanovnike Pridnjestrovlja, koji mogu da se dovezu na moldavsku granicu i tamo daju svoj glas na moldavskim izborima. Kruže glasine da glas jednog Pridnjestrovca vredi 20 evra.
Treba li očekivati aktivizaciju vojnog konflikta u Pridnjestrovlju? Najverovatnije ne. Konflikt između ruskojezičnog stanovništva u Pridnjestrovlju i rumunsko-moldavskog naroda nije u toj meri akutan, jer se radi o evropskim narodima koji dele veroispovest. Granice između Moldavije i Pridnjestrovlja su otvorene, naročito s moldavske strane ne postoji želja za započinjanjem ratnih dejstava. Najverovatniji scenario jeste obnavljanje ekonomske blokade Pridnjestrovlja. Treba očekivati slične postupke moldavskih vlasti u saradnji s ukrajinskim rukovodstvom, kao i 2006. godine, kada je Moldavija promenila carinski pečat, a korišćenje novog nije htela da dozvoli nepriznatom Pridnjestrovlju. Stanovnici Pridnjestrovlja već se spremaju za ovaj scenario, a analitičari s terena su saglasni u ocenama da će i ovu novu moguću blokadu izdržati i da Pridnjestrovlje neće pasti. Ratni scenario je malo verovatan jer bi mogao da preraste u ozbiljan vojni sukob s učešćem Rusije, ali bi ekonomska blokada takođe značila i defakto opsadu ruskog mirovnog kontingenta u Pridnjestrovlju. Moskva kao odgovor može uvesti ekonomske sankcije protiv Moldavije. Ukoliko Maja Sandu odluči da stupi u ekonomski rat s Rusijom, a zapadne investicije izostanu, razočaranje u prozapadne političke opcije će brže nastupiti.