ВАСИЛИОС ПРОВЕЛЕГОС, оснивач грађанске странке Грка Србије
У дугогодишњој борби за остваривање интереса грчке заједнице у Србији стално смо били потиснути због проблема с другим, „већим“ мањинама, јер смо доживљавани као пријатељски народи и проблем који ће се лако решити. Међутим, наши проблеми никада нису ни дошли на ред
Василиос Провелегос један је од покретача буђења свести Грка у Србији. Оснивач је и председник Грађанске странке Грка Србије, као и удружења „Грци Србије“. Рођен је 1978. године у Косовској Митровици. Дипломирани економиста, већи део свог живота живи и ради у Београду за који увек с великом љубављу истиче да је његов град.Реците нам нешто о пореклу ваше породице и њеном историјату у Србији. Да ли доживљавате Србију као своју примарну отаџбину, или се сматрате особом с две отаџбине?
Моја породица води порекло из Мале Азије, конкретно из Смирне, данашњег Измира. Преко 200.000 Грка је 1920. године протерано из тих делова тадашње Грчке, међу њима и моја породица. Најпре настањени на Митилинију на острву Лезбос, моји се досељавају у Атину, прецизније у Пиреј. Почетком Другог светског рата деда бива регрутован у грчку војску, али га у борбама с фашистима заробљавају и одводе у рудник Трепча у Косовској Митровици. У сумрак Другог светског рата добија информацију од Црвеног крста да му је цела породица изгинула у савезничком бомбардовању Пиреја и доноси одлуку да се настани на Косову и Метохији, у Косовској Митровици, где је касније рођен и мој отац. У Београд смо породично дошли 1996. године, где и данас живимо.
Деда је већи део живота провео у Србији, мој отац је рођен у мешовитом браку и образовао се, живео и зарадио пензију у Србији, тако да брат и ја апсолутно доживљавамо Србију као примарну и једину отаџбину, а када је у питању Грчка, истичемо да је то наша дедовина, уткана у само наше биће, национални идентитет, као и путоказ за будућност.
Шта вас је навело на политички активизам и оснивање странке?
Грађанска странка Грка Србије је основана као и сва правна лица грчке заједнице Србије, као што су Национални Савет грчке националне мањине и удружење Грка „Грци Србије“, и природни је след јачања грчке заједнице. Сматрамо да свих ових година нисмо успели да најјасније артикулишемо наше ставове о питању грчко-српских односа кроз моделе који су нам били на располагању. Ко што је и познато, у Србији глас нашег удружења није медијски атрактиван, те стога не можемо ни да представимо нашу идеју на квалитетан начин.
Које су ваше политичке идеје и да ли су остварљиве у Србији?
Наша странка је пут да свим грађанима приближимо култ грчко-српског пријатељства, да се заузмемо за информисање већинског народа о постојању грчке заједнице у Србији и да се не водимо више на нивоу статистичке грешке. И, на крају, да створимо механизме којима бисмо повећали грчко-српску економску и административну сарадњу и скинули све баријере, макар и када је у питању сезонски рад.
Као што видите ових дана, и поред добрих српско-грчких односа евидентно је да је механизам техничких обављања ствари заказао, много нејасноћа има око путовања, много нејасноћа око права и обавеза власника некретнина и бизниса у Грчкој иако за то постоје и те како видљиви апарати у виду министарстава и дипломатских представништава. Наша идеја је да све то ставимо у функцију.
У дугогодишњој борби за остваривање интереса грчке заједнице у Србији стално смо били потиснути због проблема с другим, „већим“ мањинама, јер смо доживљавани као пријатељски народи и проблем који ће се лако решити. Међутим, наши проблеми никада нису ни дошли на ред. Да бисмо после низа година инсистирања на одговор добили пословицу: „Док дете не заплаче, мајка га и не подоји.“
Тако да односи Србије и Грчке леже на институцијама, а институције леже на људима и на њиховим амбицијама. Држава је обезбедила одличан оквир, па и кроз недавно потписивање билатералних споразума о сарадњи између две владе и државе. Бојим се да је код нас у питању само немар, небрига и несхватање. Односи Србије и Грчке, колико год пријатељски били, морају да напредују да би живели.
Каква је ситуација у вези с проблемом лежаљки за туристе на острву Видо?
Проблем лежаљки на острву Видо је за сада решен, али не трајно, и морам да признам, тек на иницијативу нашег удружења и пријатеља који делују и на самом Крфу, и у Грчкој. |
Постоји више удружења српско-грчког пријатељства. Колико сарадње постоји међу њима?
Удружења грчко-српског пријатељства су удружења основана од стране Срба која међу својим члановима имају представнике већинског народа, и баве се искључиво пријатељским односима Грка и Срба, фолклором и дружењем. Верујем да их има доста у Србији јер пријатељство наша два народа је велико.
А што се тиче удружења Грка у Србији, њих и нема толико много и углавном су окупљени око Националног савета грчке националне мањине, који је кровни представник свих удружења, и Грађанске странке Грка Србије. Зато су данас представничка тела свих Грка у Србији јача него икада.
Да ли сте задовољни међудржавном сарадњом – чине ли државне власти и институције довољно?
Стиче се утисак да владе и политички представници Србије и Грчке сарађују врло добро, а као круна те сарадње је и потписан билатерални споразум са сетом закона и олакшица за грађанство. Међутим, све то није спроведено до краја, тако да можемо да закључимо да ресорна министарства и друге надлежне институције не довршавају посао. Правни оквир постоји, а на терену не функционише.