Односи Србије и Грчке морају да напредују да би живели

ВАСИЛИОС ПРОВЕЛЕГОС, оснивач грађанске странке Грка Србије

У дугогодишњој борби за остваривање интереса грчке заједнице у Србији стално смо били потиснути због проблема с другим, „већим“ мањинама, јер смо доживљавани као пријатељски народи и проблем који ће се лако решити. Међутим, наши проблеми никада нису ни дошли на ред

Василиос Провелегос један је од покретача буђења свести Грка у Србији. Оснивач је и председник Грађанске странке Грка Србије, као и удружења „Грци Србије“. Рођен је 1978. године у Косовској Митровици. Дипломирани економиста, већи део свог живота живи и ради у Београду за који увек с великом љубављу истиче да је његов град.

Реците нам нешто о пореклу ваше породице и њеном историјату у Србији. Да ли доживљавате Србију као своју примарну отаџбину, или се сматрате особом с две отаџбине?
Моја породица води порекло из Мале Азије, конкретно из Смирне, данашњег Измира. Преко 200.000 Грка је 1920. године протерано из тих делова тадашње Грчке, међу њима и моја породица. Најпре настањени на Митилинију на острву Лезбос, моји се досељавају у Атину, прецизније у Пиреј. Почетком Другог светског рата деда бива регрутован у грчку војску, али га у борбама с фашистима заробљавају и одводе у рудник Трепча у Косовској Митровици. У сумрак Другог светског рата добија информацију од Црвеног крста да му је цела породица изгинула у савезничком бомбардовању Пиреја и доноси одлуку да се настани на Косову и Метохији, у Косовској Митровици, где је касније рођен и мој отац. У Београд смо породично дошли 1996. године, где и данас живимо.
Деда је већи део живота провео у Србији, мој отац је рођен у мешовитом браку и образовао се, живео и зарадио пензију у Србији, тако да брат и ја апсолутно доживљавамо Србију као примарну и једину отаџбину, а када је у питању Грчка, истичемо да је то наша дедовина, уткана у само наше биће, национални идентитет, као и путоказ за будућност.
Шта вас је навело на политички активизам и оснивање странке?
Грађанска странка Грка Србије је основана као и сва правна лица грчке заједнице Србије, као што су Национални Савет грчке националне мањине и удружење Грка „Грци Србије“, и природни је след јачања грчке заједнице. Сматрамо да свих ових година нисмо успели да најјасније артикулишемо наше ставове о питању грчко-српских односа кроз моделе који су нам били на располагању. Ко што је и познато, у Србији глас нашег удружења није медијски атрактиван, те стога не можемо ни да представимо нашу идеју на квалитетан начин.
Које су ваше политичке идеје и да ли су остварљиве у Србији?
Наша странка је пут да свим грађанима приближимо култ грчко-српског пријатељства, да се заузмемо за информисање већинског народа о постојању грчке заједнице у Србији и да се не водимо више на нивоу статистичке грешке. И, на крају, да створимо механизме којима бисмо повећали грчко-српску економску и административну сарадњу и скинули све баријере, макар и када је у питању сезонски рад.
Као што видите ових дана, и поред добрих српско-грчких односа евидентно је да је механизам техничких обављања ствари заказао, много нејасноћа има око путовања, много нејасноћа око права и обавеза власника некретнина и бизниса у Грчкој иако за то постоје и те како видљиви апарати у виду министарстава и дипломатских представништава. Наша идеја је да све то ставимо у функцију.
У дугогодишњој борби за остваривање интереса грчке заједнице у Србији стално смо били потиснути због проблема с другим, „већим“ мањинама, јер смо доживљавани као пријатељски народи и проблем који ће се лако решити. Међутим, наши проблеми никада нису ни дошли на ред. Да бисмо после низа година инсистирања на одговор добили пословицу: „Док дете не заплаче, мајка га и не подоји.“
Тако да односи Србије и Грчке леже на институцијама, а институције леже на људима и на њиховим амбицијама. Држава је обезбедила одличан оквир, па и кроз недавно потписивање билатералних споразума о сарадњи између две владе и државе. Бојим се да је код нас у питању само немар, небрига и несхватање. Односи Србије и Грчке, колико год пријатељски били, морају да напредују да би живели.

Каква је ситуација у вези с проблемом лежаљки за туристе на острву Видо? Проблем лежаљки на острву Видо је за сада решен, али не трајно, и морам да признам, тек на иницијативу нашег удружења и пријатеља који делују и на самом Крфу, и у Грчкој. Ово је наизглед безазлен проблем који би могао озбиљно да баци сенку на односе наше две земље. Суштина проблема није препозната од дипломатских представништва Србије у Грчкој, и није послата јасна и недвосмислена порука да места с посебним пијететом не могу да буду предмет политичких препуцавања међу политичким странкама на Крфу. Бојим се да је наше светилиште колатерална штета. Ми смо као удружење успели за сада да спречимо даљу комерцијализацију тог простора, али за дуготрајно и озбиљније решење мораће да се укључи држава, надлежна министарства, као и Амбасада Србије у Грчкој.

Постоји више удружења српско-грчког пријатељства. Колико сарадње постоји међу њима?
Удружења грчко-српског пријатељства су удружења основана од стране Срба која међу својим члановима имају представнике већинског народа, и баве се искључиво пријатељским односима Грка и Срба, фолклором и дружењем. Верујем да их има доста у Србији јер пријатељство наша два народа је велико.
А што се тиче удружења Грка у Србији, њих и нема толико много и углавном су окупљени око Националног савета грчке националне мањине, који је кровни представник свих удружења, и Грађанске странке Грка Србије. Зато су данас представничка тела свих Грка у Србији јача него икада.
Да ли сте задовољни међудржавном сарадњом – чине ли државне власти и институције довољно?
Стиче се утисак да владе и политички представници Србије и Грчке сарађују врло добро, а као круна те сарадње је и потписан билатерални споразум са сетом закона и олакшица за грађанство. Међутим, све то није спроведено до краја, тако да можемо да закључимо да ресорна министарства и друге надлежне институције не довршавају посао. Правни оквир постоји, а на терену не функционише.