ОД ЈУРИША ЛАКЕ КОЊИЦЕ ДО ПРОМЕНЕ АЛГОРИТМА

Британски краљ Џорџ Пети и последњи руски цар Николај Други били су блиски рођаци и личили као јаје јајету. И ту свака блискост и сличност између Русије и Британије као да почињу и престају. Ове империје су већ вековима у непрестаном сукобу и надгорњују се по геополитичкој шаховској табли света. Скорашња појава британских строго поверљивих докумената само потврђује наше слутње: рат је одавно почео, само се одвија с оне стране информативне матрице, тако да опет морамо да се питамо – чију то стварност ми живимо?

Тридесетак километара североисточно од Кембриџа налази се Или. То је мало место никло на једином брегу у читавој Источној Aнглији, области која је равна као тепсија и изузетно плодна попут Војводине или италијанске Падске низије. На том узвишењу је импозантна средњовековна, седамдесет метара висока, готска катедрала какву би и Лондон пожелео да има. Здање је окружено парком и када од главног улаза пођемо право преко зелене површине, дођемо до куће чувеног верског фанатика, револуционара и краљоубице Оливера Кромвела. Између катедрале и Кромвелове куће налази се предмет нашег садашњег интересовања – велики црни, ливени топ из 19 века. Поред топа стоји табла с обавештењем да је то руски топ Александар који је британска војска заробила у Севастопољу за време Кримског рата (1853–1856) и који је краљица Викторија потом поклонила граду Илију.
У Кримски рат Британија је ушла у савезу с Французима, Турцима и Краљевином Сардинијом (!) а против, наравно, Русије. Необичан избор савезника за то време, рекло би се. Но избор противника свакако није необичан. Британија, царство морских пространстава и прекоморских колонија, и Русија, царевина бескрајних степа, шума, река, језера и планина, морале су се срести и сукобити.
Британска војска је током тог рата, код Балаклаве, јужно од Севастопоља, претрпела тежак а можда и најславнији пораз у својој историји. Стицајем околности у распону од лоше команде до лоше комуникације, бригада лаке британске коњице је упала у унакрсну топовску ватру и за мање од двадесет минута је изгубила скоро три четвртине (469 од 664) људи и 375 коња. Била је то кланица.
Тако је Кримски рат остао усађен у британској психи захваљујући и чувеном лорду Алфреду Тенисону који је у песми Јуриш лаке бригаде овековечио битку:

Пола врсте, пола врсте,
пола врсте тамо испред,
У долину смрти
Ујахало их је шестсто.
„Напред, лака бригадо!
Напред на топове!“ рече.

Њихово није да говоре,
Да се питају зашто,
Њихово је да јашу и умиру.

Топови здесна,
Топови слева,
Топови право испред.

Није ли бесмртна њихова слава?
Ох, какав је то жесток јуриш био!
Читав свет је у чуду оставио.
Слава им!
Слава лакој бригади од
Шест стотина људи!

(С енглеског превео Н. Р.)

ОД ЗЛАТНЕ ХОРДЕ ДО ЈЕЉЦИНА Као што видимо, односи Британије са царском Русијом нису никада били идилични. После Октобарске револуције нова власт је погубила читаву руску царску породицу. Николај Други Романов је био близак рођак британског краља Џорџа Петог. Револуција је, дакле, за британску круну била застрашујући догађај а револуционарни талас који је с истока почео да се ваља била је напаст којој се мора стати на пут. Но после деценија Хладног рата, рушења Берлинског зида и распада Совјетског Савеза дошао је симпатични и припити Јељцин, који је мало из тенка пуцао на парламент а мало и омогућио пљачкање Русије какво није било виђено још од времена татарске Златне хорде. И док је британска штампа могла да извештава да је просечни животни век у Русији педесет година и да су им подморнице, тенкови, топови, авиони, аутомобили, шпорети, тротинети и кашике зарђали, све је било у релативном реду. Степски дивљаци могу да се толеришу јер ће једнополарни свет то лепо испеглати све до краја хоризонта и историје.
Но онда као за инат дођу овај Путин и његова камарила (режим, банда итд.) који су вратили животни век на око 70 година, подигли стандард становништва, те обновили привреду, војску и редефинисали међународни положај Русије у мултиполарном свету.
„Џаба смо кречили!“, зачуо се крик из Вајтхола у Лондону (министарство иностраних послова).

ЈЕСУ ЛИ ДОКУМЕНТИ УКРАДЕНИ ИЛИ СУ ПРОЦУРИЛИ? Да видимо дакле како се британска, па и западна јавност уопште информише о питањима Руске Федерације и њеног руководства. Немојте да заборавимо, при томе, како је управо Британија најгласнија у питањима заштите демократије, слободе говора и трговине, отворености, људских права и мира у свету.
Почетком фебруара ове године у јавности су се појавили компромитујући материјали које је новинар Макс Блументал (Grayzone портал) употребио да напише неколико одличних аналитичких чланака на тему улоге британско-америчке новинске агенције Ројтерс и јавног сервиса Би-Би-Си у тајним операцијама за промену перцепције и односа јавности према Русији, као и слабљењу руске сфере утицаја. Aгенције које се баве дотичним пословима су поред „Форин офиса“, чувена обавештајна служба MИ6, те подизвођачи радова (contractors) Integrity initiative и 77 Brigade као и псеудоистраживачки онлајн-погон Bellingcat (мачка са звонцем).
Разјаснимо прво појављивање ових докумената. Новинар Макс Блументал тврди да су документи процурили (leaked), значи да их је неко (ту запослен) својевољно изнео у јавност. У том случају новинар има пуно право да документе, уз одређене процедуре и предострожности, објави. Сви оштећени, укључујући ту и њихове сада већ сателите попут твитера или фејсбука, тврде да су документи добијени хакерским упадом (hacked) на сервер – што подлеже законским санкцијама. Ако покушате да проследите Блументалов чланак твитером, залепиће вам поруку да је тај материјал hacked. Па ви онда видите да ли смете даље да то прослеђујете или, не дај Боже, отварате и читате. Расправа ове врсте се водила и поводом скандала с мејловима кандидата за председника Америке Хилари Клинтон 2016. године. Џулијан Асанж је оптужен да је објавио хаковане материјале и тако су демократе успеле да гласника ставе у центар интереса јавности. Није важно шта у мејловима пише већ је важно што је приступ омогућен сумњивим средствима. Бивши британски амбасадор, Асанжов пријатељ и, на срећу свих нас, неустрашиви и неумољиви блогер, Шкот Крејг Мари, међутим, тврди да има доказе (био је лично умешан) да су ти материјали прибављени тако што је запослени у Демократској странци физички приступио рачунару, копирао све на диск и предао Асанжу. У том случају, наравно, не ради се о законском прекршају већ о узбуњивачу, како се то сада зове. Дотични запослени Сет Рич, младић од тридесетак година, потом је убијен у Мајамију и сада не може да сведочи. У два ујутру се враћао кући и упуцан је у леђа. Сат му је остао на руци и новчаник у џепу. Мајами је то. Полиција није устврдила да се ради о самоубиству (није дотле дошло), али, већ и сами погађате, убица није никада нађен.
Макс Блументал, навели смо, каже да су материјали које је он консултовао процурили, да су били leaked. Службе које ћемо сада споменути тврде да су материјали добијени нелегалним путем. С обзиром на садржину дотичних материјала, није ни чудо што покушавају да зауставе њихову циркулацију и умање интересовање јавности. „Форин офис“ се жалио на провалу у сервере и на одлив докумената. Тиме су, у сваком случају, потврдили њихову аутентичност.
Из документације лепо видимо да постоје три агенције које се баве дезинформативним радом: то су Иницијатива интегритета, 77. бригада и легендарни MИ6. Обелодањене су и конкретне везе ових агенција с информативним кућама Ројтерс и Би-Би-Си, као и са сајтом Белингкет, који је (шатро) независна организација и бави се анализом open source материјала, значи онима који могу да се нађу у јавном домену на интернету. Блументалов чланак детаљно анализира дотични материјал, а сами документи су доступни на интернету, тако да ћемо се ми овде позабавити, после оних уводних историјских детаља, геополитичком улогом речених ентитета.

ИНИЦИЈАТИВА ИНТЕГРИТЕТА Агенцију Integrity Initiative је основао Statecraft институт, добротворна установа (број регистрације SC040870) којој је седиште у напуштеном млину покрај места Фајф, у Шкотској. Ко је гледао филм с Џејмсом Бондом, последњи са Џуди Денч у улози Ема, сетиће се сцена око шкотског замка, с висова и чистина брисаних ветром и обраслих макијом. Како нас обавештавају независни (заиста) новинари сајта УК колумн, ова „добротворна“ организација је део програма владе Уједињеног Краљевства за противдезинформацију и развој медија. Ове активности се обављају у консултацији с „Форин офисом“ и Министарством одбране, али је сама агенција ауторизована од стране тазе основаног Националног савета безбедности (National Security Council) чији је задатак да надгледа сва могућа питања од интереса за националну безбедност. Најважнији чланови Иницијативе су новинари (седам њих из Тајмса и сличних новина), неколико „тешкаша“ из Министарства одбране и неколико садашњих и бивших чланова „Форин офиса“ који су стручњаци за бивше совјетске републике. Директор организације је Крис Донели, који је био саветник чак четворици генералних секретара НАТО-а, као и низу других високих личности од Маргарет Тачер наовамо.
Донели, дакле, има јак утицај на западно стратешко размишљање. Како то изгледа у пракси, можемо наслутити из следећих објава које је његова канцеларија проследила западним савезницима: 1. Свет се брзо мења; 2. Ми се налазимо у дарвинистичком загрљају (јачи опстају) и морамо да се адаптирамо на нове прилике; 3. Наш главни противник је Русија; 4. Русија је већ у рату с нама, али је то рат ниског интензитета; 5. Налазимо се у свету хиперосетљиве борбе против других нација, а првенствено с Русијом. Хиперосетљиво значи да се такмичимо на овим пољима: култура, религија, криминал, финансије, економија, сајбер простор и војно – где је информативни рат главно ратиште; 6. У рату против Русије наш приступ се да описати као „непрестане активности“…; 7. Буџет за операције у нашем источном суседству је објављен 2017. и износи 100 милиона фунти за наредних пет година; 8. Циљ војног аспекта операције је да уједини снаге Британије, Француске и Немачке, као и остатка Европе под заједничку команду. За крај прегледа опуса Криса Донелија, директора Иницијативе интегритета, вредно је споменути цитат Карла Маркса који и он сам често користи: „Рат… ставља народе пред испит. Као што се мумије претворе у прашину када су изложене ваздуху, тако и рат обзнањује смрт окошталих социјалних институција.“
Донели је, како видимо, увелико у рату с Русијом и то је рат до уништења – до последње мумије. Да се сходно томе пребацимо на следећу агенцију која је већ у саставу војске.

77. БРИГАДА Како нас неко не би оптужио да користимо само незваничне изворе, ево да видимо шта о 77. бригади каже сајт Министарства одбране. Поднаслов је „Утицај и досег“ (Influence and outreach).
Ко смо ми: 77. бригада је агент промене употребом циљаних информативних активности и рада на терену са становништвом, ми доприносимо постизању војних циљева. Наше активности су саставни чинилац интегрисаног модела дејстава наше војске.
Међу набројаним активностима бригаде примећујемо да се помињу сакупљање и ширење медијског садржаја, те праћење и процена информативне средине. Страница насловљена са „људи“ нам доноси фотографију са четири војника: два бела момка, бела девојка и црни момак. Значи, „различитост“ пре свега – ми вас све представљамо. На истој страници можете наћи и формулар за приступ. Траже претходно војно искуство и британско држављанство. Па ко воли…

MИ6 – ТАЈНА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА И најзад долазимо до најпознатије информативно-медијско-шпијунске постаје – MИ6, којој је пуно име и презиме Tајна обавештајна служба. Ем-Ај-сикс је, како и сами кажу, тајна служба, тако да нема пуно сврхе тражити информације у јавном простору. Прави саговорници за овакве теме биле би колеге из руског ФСБ-а, америчке ЦИА или кинеског Ем-Ес-Еса. Ни израелски Мосад не треба заборавити, наравно. Да се не увреде шпијуни. Сујетни су, па умеју да буду незахвални и незгодни. Званични циљеви службе су (веб-страница): победити тероризам, онемогућити деловање непријатељских земаља и донети предност у сајбер свету – на интернету, у медијском простору.
Само да споменемо да поднаслов на њиховој веб-страници објашњава да они раде у иностранству или како се овде каже overseas, преко мора (Британија је острво) где помажу да Уједињено Краљевство буде сигурније и просперитетније место за живот. Овај одбрамбени концепт је својевремено у интервјуу Би-Би-Сију лепо објаснио један генерал: „Гол се не брани тако што стално стојите на гол-линији!“ Изванредно, кад већ говоримо о фудбалској тактици, онда ћемо после ове умне констатације лако доћи до неумитне премисе да је напад најбоља одбрана. Напад је одбрана, рат је мир, лаж је истина.
Данас све више читамо о томе како Американци (and friends) бомбардују како би спречили напад. Људи имају поуздане информације (видети горе део активности), па сходно томе и делују. Ако стварност на терену случајно не одговара плановима, прилагодићемо стварност. Чему иначе служе ове бригаде и институти? Радићемо то што нама одговара а ви ћете о томе мислити оно што вам ми кажемо да мислите. А како ћемо вам објаснити шта да мислите? Па ево, овако…

УЛОГА МЕДИЈА Дакле, Иницијатива интегритета, 77. бригада и МИ6 вредно раде свој посао уз свесрдну и активну помоћ коју пружају медијски сервиси попут Ројтерса, Би-Би-Сија и у последње време Белингкета.
Како видимо из свега горенаведеног, британске службе сматрају да су у рату с Русијом и да се овај рат води, пре свега, на информативном пољу. Суме које су издвојене за ове активности су поприличне и оне се сматрају пословним инвестицијама. Значи, очекује се повратак главнице капитала са све интересима.
Задатак медија је да створе информативну платформу и јавни дискурс који погодује британским интересима. Да ли су сад то интереси корпорација (Бритиш петрола или војноиндустријског комплекса нпр.), финансијског или политичког сектора, то су мање битни детаљи. Мање битни за популацију, за рају, наравно, а чији је једини задатак да здушно подржава потезе елите и да, што би рекао лорд Тенисон, јашу и умру.
Како послује ова индустрија свести, истине и стварности можемо лепо пратити на изградњи лика и дела руског „лидера опозиције“ Алексеја Наваљног. Да се разумемо, човек је имао присталица за неколико аутобуса, а главна парламентарна опозиција су Жириновски и Зјуганов, који су с британског гледишта гори од Путина. Дакле, то што вођа опозиције нема подршку народа није битно, средићемо ми то. Сетите се само скорашњих иновативних креација и колоритних кореографија попут Гваида у Венецуели или Тихановскаје у Белорусији. За Оскара. Народ ћемо додати после – фотошоп. Засад је битно да сви на Западу и на Истоку схвате да је новичоком (наравно) трован весели Алексеј Наваљни, прави вођа и симбол борбе против Путина. Као што је Грета Тунберг икона борбе за права глечера и пингвина.

БАЛКАНСКИ СЛУЧАЈ Циљ овакве пропаганде је промена алгоритама у нашим главама и, што је још битније, душама пошто углавном манипулишу емоцијама. Дрвеће и ливаде да буду црвени, вода сува, небо доле а поток горе, зелени облаци се крећу вертикално, Свети Сава постаје рокенрол звезда и наступа у дуету с Елтоном Џоном… добро, да, схватили смо – кока-кола стратегија, „освежава а не гоји“.
Где смо ми сад у свему томе? Ако узмемо у обзир доста разумно објашњење да је однос Запада према нама од почетка 90-их наовамо производ њиховог разумевања Србије као мале Русије, онда схватамо да смо и ми увучени у тај рат. Нисмо у НАТО-у, па наше војске нема на руским границама. Али је зато амерички генерал Хоџис приметио да је Српска православна црква велика препрека преумљењу Срба у… ко ће га знати у шта, не зна ни он… и да се мора сузбити руски малигни утицај. Даље се матрица сама ваља. Господа из горенаведених агенција раде свој посао у сарадњи а локалним кадровима. Који су то локални кадрови остављам колегама у Србији да се занимају. Но линије фронта су јасно зацртане. НАТО војне формације су на руским и српским границама, информативни рат бесни и како господин Донели горе рече, све је у игри: култура, религија, економија, финансије, медији…
Све је то, наравно, за наше добро и у сврху успостављања најновијег, најправеднијег и најбољег светског поретка. Што би рекао Клаус Шваб, онај клон негативца из филмова Џејмса Бонда: „Нећете имати ништа и бићете срећни.“ Дубокоумна и тешко докучива (бар у првих неколико година проучавања) зен-будистичка мантра или? Биће да је ово друго – „или“.
А оних шестсто лаких коњаника с исуканим сабљама још тутњи по пољима. Сви поносни, витки и лаки у седлу. Под њима разиграни ати копитама туку јурећи право на ужарене цеви. Један од топова је у међувремену заробљен и посађен на травњак између катедрале и Кромвелове куће у Илију.
Колико ли је још топова Русима остало? Да ли се коњаници ишта питају? Колико ђулади још имају? Колико џебане?


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.