ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Случајност?

Зашто је важно знати позадину проглашења епидемије вариолом вером да бисмо разумели шта се ваља иза операције ковид-19?

Ништа није могло тако застрашујуће тачно да опише стварност коју живимо од марта прошле године као опет актуелизовано остварење Горана Марковића „Вариола вера“. Али ова два догађаја повезује још једна значајна ствар, а да није смртоносна болест. Реч је о позадини. Прича о вариоли вери почиње прије пола вијека. У току су преговори између предсједника СФРЈ Јосипа Броза Тита и канцелара Њемачке Вилија Бранта. Тема – ратна одштета и изградња Нуклеарне електране „Кршко“ за коју је задужена америчка компанија „Вестингхаус“. Локација – граница Словеније и Хрватске. Епидемија богиња која је годину раније харала Европом постаје централна тема у Југославији. Случајно?

ОПЕРАЦИЈА НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ У званичном документу СЗО, насловљеном „Епидемиолошки аспекти малих богиња у Југославији“, који потписују С. Литвињенко, Б. Арсић и С. Борјановић, пише да је ту неку, велику или малу болест, на простор тадашње Југославије донио, с хаџилука из Меке, Хоти Ибрахим из Дањана код Призрена. Наводно, Хоти је с још 24 хаџије обишао исламска мјеста у близини Басре и Багдада, гдје су регистровани случајеви заразе. Вратио се кући 15. фебруара 1972. и разболио – иако је у децембру 1971. вакцинисан. Сутрадан у „Гласу Америке“ осванула је вјест да ће Титова Југославија до 22. марта бити у карантину.
У цијелој СФРЈ заражено је 175 људи, а 35 њих је умрло. Уследило је вакцинисање 18 милиона Југословена.
Епидемија је званично трајала до 30. априла да би пред отварање туристичке сезоне „декретом“ проглашен њен престанак. Већ 1977. вирус великих богиња је искоријењен у људској популацији.
Иако је вакцина откривена још 1796. године, била је то посљедња тзв. епидемија великих богиња у Европи. Да ли је свака сличност са садашњом епидемијом случајна, те ко и из којих разлога инсистира на преобликовању света и бруталном увођењу новог поретка?
О операцији ковид-19 изјаснили су се готови сви – позвани и непозвани. Од теоретичара, микробиолога, епидемиолога, генетичара и љекара са звањима, угледом и Нобеловом наградом, до аналитичара и новинара свих фела. Они који су могли да помогну, људи од интегритета и врсни познаваоци свог посла, брутално су извређани. У Босни су за њихово раскринкавање задужени били Мујкићи, Авдићи, Зулејхићи, Дојчиновићи, Цвјетичанини…
Стварна дилема није била питање избора између корпоративног профита или филантропије већ како енормну пљачку и добит сакрити испод лажног човјекољубља.
Тема је привидно с оне стране здравља а у бити је с оне стране људског разума.
Али на страну и профил вируса и обрачун с лекарима и механизми како и зашто је овај пројекат смишљен и реализован. Овде је важно истаћи чињеницу да први пут владајуће структуре у цјелом региону нису прихватиле игру диригованог друштвеног инжењеринга па наши народи нису настрадали нити су жртвовани за идеју велике, глобалне операције. Практично, само оно што се морало урадити, то се и урадило. Не више од тога.

ДИКТАТ ГОБАЛИСТА О правилном односу власти која одбацује диктат глобалиста да дисциплинује властити народ свједоче пресуде Уставног суда БиХ које буде вјеру у снагу друштвеног уговора и државног закона. Наиме, Уставни суд БиХ је у априлу 2020. године донио одлуку којом проглашава неуставним налоге кризних штабова којим се забрањује кретање особама старијим од 65 и млађим од 18 година. Уставни суд БиХ је у предмету број АП-3683/20, на сједници одржаној 22. 12. 2020. утврдио и кршење права на „приватни живот“, те права на слободу кретања. Уставни суд је пресудио да мјера ограничења кретања у ноћним сатима (на снази у Федерацији БиХ), те обавеза ношења заштитних маски, у затвореним просторима као и на отвореном (на снази у оба ентитета), представљају мијешање у основна људска права и слободе гарантоване Уставом.
Уведене мјере значе кршење права на приватни живот и на слободу кретања тим прије јер су мјере увели кризни штабови министарстава здравства без судјеловања највиших тијела законодавне и извршне власти у држави.
Чињеница да је три дана касније на страницама глобалног а њемачког – Сорошевог гласила угледног листа „Дојче веле“ ова пресуда протумачена као контрадикторна, само говори о значају оваквих, усамљених одлука.
Када трагично шуте велике уцјењене уставне демократије и када постоји разлог за похвале политичког система и власти у сопственој земљи, тада овај изузетак мора бити уочен.