ИЗЛОГ КЊИГЕ

Едвард Крејг
ФИЛОЗОФИЈА
Лагуна, Београд

Аутор даје широк преглед многих области филозофије и упућује читаоца у филозофију излагањем конкретних примера кроз анализу Платонових, Хјумових, Декартових, Дарвинових дела и текстова будистичких и индијских мислилаца. Подучава нас како да читамо и тумачимо филозофију, а да не пристанемо на то да само овладамо неким општим чињеницама. Разматра филозофију Истока, европску традицију мишљења, као и смисао и значај бављења филозофијом. Расправља о томе како се филозофија користи у интересу одређених група – свештенства, жена и политичких активиста. У књизи се дотичу важне теме из области етике, теорије сазнања и проблеми сопства и идентитета. Објашњава се на који начин су различите области филозофије повезане, те се истражује и контекст у којем су се људи бавили и баве се филозофијом.
„Овај сажети приручник показује да је филозофија и те како задивљујућа дисциплина, отворена за сваку тему и дискусију и пуна изненађења. Мало која књига може да јој парира кад је реч о подстицању занимања за филозофију“, пише Philosopher’s Magazine.
О серији: Сажети приручници које објављује Oxford University Press представљају савршен начин да се брзо упознате с одређеном темом. Врхунски аутори комбинују чињенице, анализе, перспективе и нове идеје тако да читаоци лако могу да стекну јасан увид у оно што их интересује. Серија је позната широм света и с разлогом ужива огромну популарност, јасно, свеобухватно.

Ензо Траверсо
ИСТОРИЈА КАО БОЈНО ПОЉЕ
Факултет за медије и комуникације, Београд

Година 1989. година не уписује се у континуитет једне линеарне временитости, већ означава праг, моментум, којим се окончава једна епоха како би започела нова. Двадесети век није само разоткрио илузије историцизма и илустровао бродолом идеје Напретка, он је и забележио помрачење утопија уписаних у револуционарна искуства и омогућио повратак догађаја и узлет глобалне историје.
Дебате о ратовима, револуцијама, фашизмима и геноцидима које су последњих деценија прожимале историографију и, уопштеније узев, друштвене науке – скицирају обрисе једног новог приступа савременом свету који увелико надилази границе историјског истраживања. Многи историјски радови више нам говоре о својој епохи, расветљавајући њено имагинарно и њене представе, него о прошлости у чије би мистерије желели да проникну. У 21. веку историчари раде унутар нових политичких и „епистемичких“ координата а места производње историје не ограничавају се на универзитет, него додирују медије у најширем смислу речи.

Бранко В. Врањешевић
ТРОМЕЂА НА КОЈОЈ СРБА ВИШЕ НЕМА
Прометеј, Нови Сад

Ова књига, према речима Анђелка Анушића, осим што је, суштински и примарно, сумарни летопис изгибије и расула Срба са Суве међе у двовековном збиру, јесте и својеврсна матична књига рођених и умрлих, пострадалих и протераних, несталих и расејаних српских цивила из двадесет села са обе стране Суве међе (Горњи и Доњи Жировац, Остојићи, Велики и Мали Обљај, Бојна и Кобиљак) у периоду 1991–1995. године (злочиначка операција „Олуја“), али и све до дана данашњих. Територијална и географска, усудна скрајнутост Суве међе и њених четрнаест српских села оставили су овај простор у небрањеном залеђу Републике Српске Крајине и Републике Српске, што је имало своје крупне и умало погубне последице, о чему аутор подробно пише, у ширем контексту политичких и ратних збивања.

Група аутора
ПСИХОЛОГИЈА ГЛУПОСТИ
Дерета, Београд

Књига говори о глупости као универзалном феномену. Сви је сусрећемо у свакодневном животу. Разне облике људске глупости. Штавише, сви смо у овом или оном случају поступали глупо. Међутим, можемо покушати да дефинишемо људску глупост. Ако разумемо природу глупости, можда ћемо успети да се успешно носимо с њом. Управо је то сврха ове књиге. Психолози, филозофи, социолози и писци представљају нам своју визију људске глупости. Аутори као што су Данијел Канеман, Антонио Дамасио, Борис Сирилник, Ден Аријели, Хауард Гарднер и многи други покушаће да одговоре на сва питања о будалама: Ко су они? Шта се дешава у њиховим главама? Нисмо ли сви глупи на овај или онај начин? Да ли се интелигентна особа такође може чинити глупом или веровати у апсурде?