IZLOG KNJIGE

Edvard Krejg
FILOZOFIJA
Laguna, Beograd

Autor daje širok pregled mnogih oblasti filozofije i upućuje čitaoca u filozofiju izlaganjem konkretnih primera kroz analizu Platonovih, Hjumovih, Dekartovih, Darvinovih dela i tekstova budističkih i indijskih mislilaca. Podučava nas kako da čitamo i tumačimo filozofiju, a da ne pristanemo na to da samo ovladamo nekim opštim činjenicama. Razmatra filozofiju Istoka, evropsku tradiciju mišljenja, kao i smisao i značaj bavljenja filozofijom. Raspravlja o tome kako se filozofija koristi u interesu određenih grupa – sveštenstva, žena i političkih aktivista. U knjizi se dotiču važne teme iz oblasti etike, teorije saznanja i problemi sopstva i identiteta. Objašnjava se na koji način su različite oblasti filozofije povezane, te se istražuje i kontekst u kojem su se ljudi bavili i bave se filozofijom.
„Ovaj sažeti priručnik pokazuje da je filozofija i te kako zadivljujuća disciplina, otvorena za svaku temu i diskusiju i puna iznenađenja. Malo koja knjiga može da joj parira kad je reč o podsticanju zanimanja za filozofiju“, piše Philosopher’s Magazine.
O seriji: Sažeti priručnici koje objavljuje Oxford University Press predstavljaju savršen način da se brzo upoznate s određenom temom. Vrhunski autori kombinuju činjenice, analize, perspektive i nove ideje tako da čitaoci lako mogu da steknu jasan uvid u ono što ih interesuje. Serija je poznata širom sveta i s razlogom uživa ogromnu popularnost, jasno, sveobuhvatno.

Enzo Traverso
ISTORIJA KAO BOJNO POLJE
Fakultet za medije i komunikacije, Beograd

Godina 1989. godina ne upisuje se u kontinuitet jedne linearne vremenitosti, već označava prag, momentum, kojim se okončava jedna epoha kako bi započela nova. Dvadeseti vek nije samo razotkrio iluzije istoricizma i ilustrovao brodolom ideje Napretka, on je i zabeležio pomračenje utopija upisanih u revolucionarna iskustva i omogućio povratak događaja i uzlet globalne istorije.
Debate o ratovima, revolucijama, fašizmima i genocidima koje su poslednjih decenija prožimale istoriografiju i, uopštenije uzev, društvene nauke – skiciraju obrise jednog novog pristupa savremenom svetu koji uveliko nadilazi granice istorijskog istraživanja. Mnogi istorijski radovi više nam govore o svojoj epohi, rasvetljavajući njeno imaginarno i njene predstave, nego o prošlosti u čije bi misterije želeli da proniknu. U 21. veku istoričari rade unutar novih političkih i „epistemičkih“ koordinata a mesta proizvodnje istorije ne ograničavaju se na univerzitet, nego dodiruju medije u najširem smislu reči.

Branko V. Vranješević
TROMEĐA NA KOJOJ SRBA VIŠE NEMA
Prometej, Novi Sad

Ova knjiga, prema rečima Anđelka Anušića, osim što je, suštinski i primarno, sumarni letopis izgibije i rasula Srba sa Suve međe u dvovekovnom zbiru, jeste i svojevrsna matična knjiga rođenih i umrlih, postradalih i proteranih, nestalih i rasejanih srpskih civila iz dvadeset sela sa obe strane Suve međe (Gornji i Donji Žirovac, Ostojići, Veliki i Mali Obljaj, Bojna i Kobiljak) u periodu 1991–1995. godine (zločinačka operacija „Oluja“), ali i sve do dana današnjih. Teritorijalna i geografska, usudna skrajnutost Suve međe i njenih četrnaest srpskih sela ostavili su ovaj prostor u nebranjenom zaleđu Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, što je imalo svoje krupne i umalo pogubne posledice, o čemu autor podrobno piše, u širem kontekstu političkih i ratnih zbivanja.

Grupa autora
PSIHOLOGIJA GLUPOSTI
Dereta, Beograd

Knjiga govori o gluposti kao univerzalnom fenomenu. Svi je susrećemo u svakodnevnom životu. Razne oblike ljudske gluposti. Štaviše, svi smo u ovom ili onom slučaju postupali glupo. Međutim, možemo pokušati da definišemo ljudsku glupost. Ako razumemo prirodu gluposti, možda ćemo uspeti da se uspešno nosimo s njom. Upravo je to svrha ove knjige. Psiholozi, filozofi, sociolozi i pisci predstavljaju nam svoju viziju ljudske gluposti. Autori kao što su Danijel Kaneman, Antonio Damasio, Boris Sirilnik, Den Arijeli, Hauard Gardner i mnogi drugi pokušaće da odgovore na sva pitanja o budalama: Ko su oni? Šta se dešava u njihovim glavama? Nismo li svi glupi na ovaj ili onaj način? Da li se inteligentna osoba takođe može činiti glupom ili verovati u apsurde?