Лука Радоњић – Српство у темељима

Да ли ће после избора Црна Гора бити српска у оној мери колико по историјској линији буде своја?

ДПС трага за коалицијом по негацији, односно свима који су против традиције и историје Црне Горе, особито српског елемента у њој. Не трага он за коалицијом против „великосрпског национализма“, нити такво што у ЦГ постоји, већ савезнике тражи у противницима православља – каже у разговору за „Печат“ политички аналитичар Лука Радоњић.
Чини се да док се обруч око Мила све више стеже, ДПС не губи време – испливале су информације о фантомским списковима, откупу личних карата, крађи гласова… Шта очекујете 30. августа?
У последњих годину дана у Црној Гори је формирана нова друштвена већина. Првобитно и примарно око одбране светиња и основних људских права и вјерских слобода. Прошлогодишњи протести због корупционашких афера, затим овогодишње масовне литије због спорног Закона о слободи вјероисповијести, протести у Будви због прекрајања изборне воље грађана, као и бројни „спискови солидарности“ с десетинама хиљада љекара, адвоката, новинара, инжењера, спортиста, студената – знак су подршке са свима који су се због слободе говора и демократског изражавања нашли на удару режима ДПС-а. Предстојећи избори представљају историјску шансу да се политички конкретизује новоформирана већина. Широка народна коалиција „За будућност Црне Горе“ представља главну окупљајућу снагу а ту је и коалиција „Мир је наша нација“, док листа „Црно на бијело“, коју предводи УРА, гласачки мобилише људе који имају анимозитет према класичним странкама. Конкуришу и мањи политички субјекти попут СДП-а и СД-а, који се у опозицији третирају као „режимски сателити“ и којима резултат „пумпају“ овдашње анкете са намјером да им помогну прелазак цензуса. Очекивања народа су да се Црна Гора одбрани од ДПС-а, да коначно испуни смисао постојања вишестраначког система – демократском смјеном власти путем први пут од увођења вишестраначког система 1990. године.
Да ли је ДПС спреман да мирно преда власт?
ДПС интензивније него икада пре ствара атмосферу политичке, националне и вјерске нетрпељивости, преко медија који су им лојални, док партијска саопштења кипте од агресивног речника и оптужби. У свему и свакоме виде „издајнике државе“ и „стране плаћенике“, због чега је њихова реторика постала врло инспиративна за све облике пародије и сатире. Ипак, то не мијења чињеницу да креирају амбијент нетрпељивости, али и потврђује да се ради о једној агресивној политичкој мањини, која државу третира као партијски сервис из којег деценијама црпе велике привилегије. Њихово дјеловање не упућује на потврдан одговор на ово питање, но важан фактор у свему ће бити народ, али и међународни субјекти. Важно је да смјена власти протекне мирним и демократским путем, што кроз историју често није био случај, јер би то био истински корак напријед за Црну Гору. 
Литије на мору још једном су показале истрајност народа у намери да се супротстави одлукама режима. Колико би Црна Гора после избора требало да буде српска да би била по мери очекивања људи на баркама?
Црна Гора је, као и многе друге земље, прошла кроз различите историјско-идеолошке фазе, са одређеним специфичностима које су везане за њен географски положај, историјске околности и менталитетско-културолошке особености. Најважније је да се Црна Гора изгради као демократска, политички и национално толерантна држава и као таква представља државу свих грађана и нација који у њој живе. А што се тиче српског елемента у њој, српство је у традицији и темељима Црне Горе, тако да ће она – и то је мој став – бити српска онолико колико по историјској линији буде своја.
На који део бирачког тела Ђукановић рачуна када се позива на борбу против великосрпског национализма?
То је манипулација коју Ђукановић користи у намјери да уплаши националне мањине. Занимљиво је да је исти он 1989. године, приликом доласка на власт, свако плашење Црне Горе великосрпским хегемонизмом називао најтежим и најгрубљим ријечима. Зато је о томе што данас ради најбоље оцјене дао он сам, када је долазио на власт управо захваљујући наративу о Косову и српству.
У којој мери је уклањање Мила Ђукановића чињеница прихватљива за Запад?
Нема разлога да не буде. У Црној Гори су сазреле демократске опозиционе снаге подржане народом. Смјена власти путем избора је најнормалнија пракса на Западу и припада западном политичком систему вриједности. Истина, због геополитичких и регионалних интереса страних држава, које је Ђукановић био спреман да извршава, добијао је подршку Запада једно вријеме. Но ситуација у свијету се промијенила а Мило Ђукановић више није гарант мира и стабилности, нити посједује чврст ослонац подршке у народу. И то је данас најважнија политичка чињеница.
Да ли се назире стратешки спољнополитички вектор који ће успоставити будућа власт? Може ли садашња опозиција изаћи из својеврсног дипломатско–обавештајног и политичког протектората Запада?
Најважније је да до смјене власти дође и да нова власт организује прве демократске и поштене изборе у историји земље, који ће бити прилика да се одмјере политичке снаге и идеологије.