PEČAT NEDELJE

Kovid kao pitanje nacionalne bezbednosti

Piše Prof. dr Milan Mijalkovski

Zdravstveni radnici, više od 40 miliona lekara, tehničara i drugog medicinskog osoblja, iz 90 država sveta uputilo je apel grupi najbogatijih zemalja (G20) da javno zdravstvo stave u centar ekonomskog oporavka

Aktuelna globalna epidemija virusa korona, kojim je, za nekoliko meseci, u svetu zaraženo više od devet miliona ljudi, a smrtno stradalo gotovo 500.000 ljudi, i ne nazire joj se kraj, između ostalog, testira (ne)sposobnost međunarodne zajednice za suočavanje sa ovakvom vrstom pretnje, odnosno otvorila je pitanje odgovornosti država u pogledu zaštite građana od infektivnih bolesti.

SUROVA PRAKSA U stvari, ta pošast podseća na nedovoljno poznatu činjenicu u javnosti o tome da od oko 60 miliona smrtnih ishoda u svetu, tokom godine, vodeće infektivne bolesti (akutne respiratorne infekcije, male boginje, grip, malarija, dijareja, HIV infekcija i tuberkuloza) uzrok su za više od četvrtine fatalnih ishoda. Masovno ispoljavanje infektivnih bolesti u državi koja je njima zahvaćena neminovno prouzrokuje višedimenzionalne probleme (epidemiološki, klinički, terapijski, ekonomski, socijalni, etnički, politički itd.). S tim u vezi, surova praksa upozorava da ukoliko država pogođena nekom infektivnom bolešću brzo i efikasno ne suzbije njeno žarište (ne pokazuje sposobnost da je drži pod kontrolom), a izostane pre svega odgovarajuća pomoć Svetske zdravstvene organizacije, postoji mogućnost njenog brzog širenja na globalnom nivou. Zapravo, izgledno je njeno globalno (pandemijsko) ispoljavanje – teška kriza za ogroman broj država i naravno, za međunarodnu zajednicu. Zdravstveni radnici, više od 40 miliona lekara, tehničara i drugog medicinskog osoblja, iz 90 država sveta uputilo je apel grupi najbogatijih zemalja (G20) da javno zdravstvo stave u centar ekonomskog oporavka.

ZDRAVSTVENA ODGOVORNOST DRŽAVE Bez obzira na poreklo (prirodno ili veštačko) nekog pandemijskog virusa, pitanje koje zaokuplja veliku pažnju pobornika teorije zavere ukoliko je reč o novom tipu virusa, epidemiolozi i virusolozi nastoje da dešifruju njegova svojstva, sa ciljem preduzimanja efikasnih mera radi njegovog suzbijanja. U svetu postoji više stotina laboratorija u kojima se izvode eksperimenti s virusima, uz objašnjenje da se to radi zarad pronalaženja antivirusnih lekova. Međutim, neka saznanja iz bliske prošlosti ukazuju na mogućnost da neki novi soj virusa „pobegne“ ili čak bude namerno pušten iz neke naučne laboratorije. Naime, neki eksperimenti s virusima predstavljaju pokriće za izradu biološkog oružja, koje može biti upotrebljeno u bioterorističkom napadu. Opravdanost njihovih napora prvenstveno je zasnovana na pouzdanom saznanju da je veoma teško u kratkom vremenskom roku pronaći odgovarajući lek protiv nadirućeg virusa, a to ima za posledicu naglo povećanje broja zaraženih i uglavnom veliki procenat smrtnosti. Konstatovano potvrđuje aktuelna borba protiv virusa korona, a kao karakterističan slučaj pomenimo virus ebola – teško oboljenje ljudi, koje se često završava smrtnim ishodom, a smrtnost se kreće i do 90 odsto.
Uprkos povremenim, pre svega, subjektivnim slabostima, država kao najorganizovanija društvena zajednica opstaje nekoliko milenijuma. Ni koordinirani i lukavo osmišljeni sistematski napadi globalista prethodnih nekoliko decenija nisu rezultovali nestanku države, ali u priličnoj meri su derogirali njen status. Naime, uspeli su da „usade“ mnoge opasne anacionalne ideje i programe u svest političke elite velikog broja država savremenog sveta, koje se svode na to da daju prednost otvorenim granicama, globalnom tržištu, nekontrolisanoj inicijativi preduzetnika, otvorenom društvu i sličnim pojavama nad socijalnom i zdravstvenom zaštitom građana. Aktuelna epidemija kovida 19 je na putu da raskrinka pomenutu zabludu, jer neumoljivo ukazuje na moguće pogubne posledice po opstanak i održivi razvoj svake države ukoliko je zanemarila svoju odgovornost u pogledu uvek potrebne i prioritetne odgovarajuće zaštite zdravlja i života građana.

KORONA U EVROPI Poput oružane sile (vojska) države koja u miru odvraća potencijalne agresore od izvršenje agresije, a u slučaju agresije ima ključnu ulogu u odbrani teritorije i drugih vrednosti matične države, nacionalni zdravstveni sistem ima ključnu ulogu u slučaju izbijanja epidemije radi njenog suzbijanja. Konstatovano agrumentovano potvrđuju saznanja o dosadašnjem (četvoromesečnom) suzbijanju epidemije kovida 19 u Evropi.
U analizi pod naslovom „Virus korona u Evropi: Zašto Rumunija, Bugarska, Albanija i Grčka imaju manje mrtvih“ italijanskog lista „Korijere dela sera“, koju je preneo „Tanjug“, zaključuje se da su ekonomski slabije države imale manje žrtava od kovida 19, jer su rano uvele stroge mere, za razliku od ekonomski jačih zapadnoevropskih država, koje su kasnile s uvođenjem takvih mera.
S obzirom na saznanja da zdravstveni sistem nekih država ne uspeva da zbrine sve građane zaražene virusom korona, a posledice toga su visok procenat smrtnosti zaraženih i dugoročan nacionalni karantin koji neminovno „zaustavlja“ skoro sve oblasti privrednog i društvenog života i samim tim urušava nacionalnu bezbednost države, iskrsava važno pitanje: Zašto se određena država našla u nezavidnoj situaciji?
Odgovor nije lak niti jednostavan. Zapravo to ukazuje na potrebu preispitivanja postojećih prioriteta nacionalne bezbednosti države, inače registrovanih u „krovnom“ dokumentu poznatijem kao „strategija nacionalne bezbedosti“. Mnoge država savremenog sveta, njih između deset i trideset, u tom dokumentu registruju izazove, rizike i pretnje vlastitoj nacionalnoj bezbednosti.