ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Ковид као питање националне безбедности

Пише Проф. др Милан Мијалковски

Здравствени радници, више од 40 милиона лекара, техничара и другог медицинског особља, из 90 држава света упутило је апел групи најбогатијих земаља (Г20) да јавно здравство ставе у центар економског опоравка

Актуелна глобална епидемија вируса корона, којим је, за неколико месеци, у свету заражено више од девет милиона људи, а смртно страдало готово 500.000 људи, и не назире јој се крај, између осталог, тестира (не)способност међународне заједнице за суочавање са оваквом врстом претње, односно отворила је питање одговорности држава у погледу заштите грађана од инфективних болести.

СУРОВА ПРАКСА У ствари, та пошаст подсећа на недовољно познату чињеницу у јавности о томе да од око 60 милиона смртних исхода у свету, током године, водеће инфективне болести (акутне респираторне инфекције, мале богиње, грип, маларија, дијареја, ХИВ инфекција и туберкулоза) узрок су за више од четвртине фаталних исхода. Масовно испољавање инфективних болести у држави која је њима захваћена неминовно проузрокује вишедимензионалне проблеме (епидемиолошки, клинички, терапијски, економски, социјални, етнички, политички итд.). С тим у вези, сурова пракса упозорава да уколико држава погођена неком инфективном болешћу брзо и ефикасно не сузбије њено жариште (не показује способност да је држи под контролом), а изостане пре свега одговарајућа помоћ Светске здравствене организације, постоји могућност њеног брзог ширења на глобалном нивоу. Заправо, изгледно је њено глобално (пандемијско) испољавање – тешка криза за огроман број држава и наравно, за међународну заједницу. Здравствени радници, више од 40 милиона лекара, техничара и другог медицинског особља, из 90 држава света упутило је апел групи најбогатијих земаља (Г20) да јавно здравство ставе у центар економског опоравка.

ЗДРАВСТВЕНА ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ Без обзира на порекло (природно или вештачко) неког пандемијског вируса, питање које заокупља велику пажњу поборника теорије завере уколико је реч о новом типу вируса, епидемиолози и вирусолози настоје да дешифрују његова својства, са циљем предузимања ефикасних мера ради његовог сузбијања. У свету постоји више стотина лабораторија у којима се изводе експерименти с вирусима, уз објашњење да се то ради зарад проналажења антивирусних лекова. Међутим, нека сазнања из блиске прошлости указују на могућност да неки нови сој вируса „побегне“ или чак буде намерно пуштен из неке научне лабораторије. Наиме, неки експерименти с вирусима представљају покриће за израду биолошког оружја, које може бити употребљено у биотерористичком нападу. Оправданост њихових напора првенствено је заснована на поузданом сазнању да је веома тешко у кратком временском року пронаћи одговарајући лек против надирућег вируса, а то има за последицу нагло повећање броја заражених и углавном велики проценат смртности. Констатовано потврђује актуелна борба против вируса корона, а као карактеристичан случај поменимо вирус ебола – тешко обољење људи, које се често завршава смртним исходом, а смртност се креће и до 90 одсто.
Упркос повременим, пре свега, субјективним слабостима, држава као најорганизованија друштвена заједница опстаје неколико миленијума. Ни координирани и лукаво осмишљени систематски напади глобалиста претходних неколико деценија нису резултовали нестанку државе, али у приличној мери су дерогирали њен статус. Наиме, успели су да „усаде“ многе опасне анационалне идеје и програме у свест политичке елите великог броја држава савременог света, које се своде на то да дају предност отвореним границама, глобалном тржишту, неконтролисаној иницијативи предузетника, отвореном друштву и сличним појавама над социјалном и здравственом заштитом грађана. Актуелна епидемија ковида 19 је на путу да раскринка поменуту заблуду, јер неумољиво указује на могуће погубне последице по опстанак и одрживи развој сваке државе уколико је занемарила своју одговорност у погледу увек потребне и приоритетне одговарајуће заштите здравља и живота грађана.

КОРОНА У ЕВРОПИ Попут оружане силе (војска) државе која у миру одвраћа потенцијалне агресоре од извршење агресије, а у случају агресије има кључну улогу у одбрани територије и других вредности матичне државе, национални здравствени систем има кључну улогу у случају избијања епидемије ради њеног сузбијања. Констатовано агрументовано потврђују сазнања о досадашњем (четворомесечном) сузбијању епидемије ковида 19 у Европи.
У анализи под насловом „Вирус корона у Европи: Зашто Румунија, Бугарска, Албанија и Грчка имају мање мртвих“ италијанског листа „Коријере дела сера“, коју је пренео „Танјуг“, закључује се да су економски слабије државе имале мање жртава од ковида 19, јер су рано увеле строге мере, за разлику од економски јачих западноевропских држава, које су касниле с увођењем таквих мера.
С обзиром на сазнања да здравствени систем неких држава не успева да збрине све грађане заражене вирусом корона, а последице тога су висок проценат смртности заражених и дугорочан национални карантин који неминовно „зауставља“ скоро све области привредног и друштвеног живота и самим тим урушава националну безбедност државе, искрсава важно питање: Зашто се одређена држава нашла у незавидној ситуацији?
Одговор није лак нити једноставан. Заправо то указује на потребу преиспитивања постојећих приоритета националне безбедности државе, иначе регистрованих у „кровном“ документу познатијем као „стратегија националне безбедости“. Многе држава савременог света, њих између десет и тридесет, у том документу региструју изазове, ризике и претње властитој националној безбедности.