LAŽOV U BRLOGU

Objavljujemo odgovor ministra kulture Srbije Vladana Vukosavljevića na tekst profesora Mila Lompara Ministar u slivniku, štampan u prošlom broju Pečata. Tekst pred čitaocima, kao i pomenuti iz prethodne sedmice, deo su polemike započete u 615. broju naših novina, kada je Vladan Vukosavljević reagovao na intervju Mila Lompara (objavljen u br. 614), a potom nastavljen u narednim brojevima. Redakcija Pečata smatra da je objavljivanjem ovog teksta polemika okončana – u skladu s profesionalnim zahtevima poštovanja prava polemičara

Piše Vladan Vukosavljević

Bivši direktor Politike i profesionalni Srbin po vokaciji i finansijskoj motivaciji Milo Lompar munjevito je dokazao moju tvrdnju da je opsesivni skriboman, dokoni brbljivac, klevetnik i lažov.
Bolno raspet između dve svoje krajnosti, moralnog deficita i narativnog suficita, još jednom se raskokodakao u gigantskoj konfabulaciji na nekoliko strana. Predugačko, zbrkano, dosadno, nedosledno, po logiku i istinu poražavajuće štivo, flagrantno je osvetlilo upravo onaj njegov mučni unutarpsihički pejzaž koji sam u svom prethodnom odgovoru samo ovlaš skicirao. Uz rizik da kao laik za zdravstvena pitanja možda i grešim, ponovo ga upućujem da o svojim psihološkim presecima bar porazgovara sa nekim stručnjakom.
S druge strane, za njegova moralna posrnuća leka očigledno nema.
Valjajući se u zgusnutom brlogu sopstvenih laži i kleveta, ovaj frustrirani prelivoda nije uspeo ni faktički ni logički ni na bilo koji drugi način da opovrgne stavove i ocene koje sam o njegovim lažima i motivima za njih izneo u svom prethodnom odgovoru. Kao što se i dalo pretpostaviti, a nije ni bilo teško, zatrpao je čitaoce Pečata novim pseudointelektualnim vunovlačarenjem, starim sofisterijama i feminiziranim sokačarskim uvredama na moj račun.
Lažni car Milo Mali, po svom već otrcanom običaju, pokušava da me uvuče u brlog višemesečne rasprave bez kraja i konca, u brlog u kome nijedna istina ne važi, gde logike nema i u kome je blato beščašća jedini ambijent. U tom lomparovskom scenosledu nema mesta za normalne ljude, već samo za lomparoide, spodobe kadre da se brlogu prilagode i u njemu valjaju.
Zato u tome dalje neću učestvovati, kao što sam i prethodno najavio, ne očekujući ovakav, tipično lomparovski sumasišavši nastavak, koji me je primorao da opet siđem u slivnik debate na čija sam neprijatna pravila, ne svojom voljom, upućen. Svako dobronameran i intelektualno čestit mogao je da proceni da sam činjenicama dokazao da je, kada sam ja u pitanju, Lompar lažov i klevetnik koji sagoreva na plamenu svoje lične mržnje i da nikakve njegove nove bezobalne litanije, začinjene uvredama, tu stvarnost ne mogu da promene. Eventualno moje dalje učešće u ovoj nametnutoj i iznuđeno ružnoj debati samo bi dalo dodatni motiv jednom posustalom antropomorfnom entitetu nejasnog ontološkog sadržaja da dodatno razuzdano skakuće i cvili po svom lažima zagađenom kvazidebatnom brlogu.
Zato nesrećnog mizantropa Lompara, uz sažaljevanje za njegove krize identiteta i rasuđivanja, ostavljam da i dalje nesmetano naplaćuje svoj nedelatni kvazipatriotizam, da kukavički lamentira nad sudbinom srpstva iz udobne pozicije obložene sinekurama i da laže one koje lagati može.
Ukoliko i dalje bude lompario protiv mene, obećavam mu da sa njim neću više polemisati u formatima koji ga hrane i nadražuju, jer za to nemam ni razloga ni potrebe, već će odgovor dobiti u najkraćoj formi za koju znam. Na svaki njegov novi morbidni napad na mene odgovoriću mu jednim haikuom. Neka počne da se učenjem privikava na smirenost kratkih formi i neka to bude moj skromni i uzdržani doprinos blagodatnoj terapiji za koju mislim da mu je potrebna i da će mu prijati.
Za početak, darujem ga prvim:

Žaba krekeće
Praznoslovne klevete
Lampa je zgasla.