Kriptopolitički kartel u nauci?

Kosti ispadaju iz ormara od kada je Vlada Republike Srbije imenovala novi UO IFDT 18. marta 2019. godine (prethodni razrešen oktobra 2018), sastavljen od četiri predstavnika Vlade i tri Instituta. Odmah je jedna grupa s direktorom na čelu otvorila front protiv Vlade i resornog ministarstva. Cilj im je bio da niko ne uđe u njihov zabran, niko da ne ostvari uvid u to kako se troše sredstva građana, niko osim onih koji bi njima bili podobni

Nikoga u savremenom svetu, pa i u Srbiji, ne treba uveravati u ogromni značaj nauke za uspešno funkcionisanje i razvoj društva. Ali to je opšte mesto moderne misli o društvu. Nauka će imati tu ulogu ukoliko ostvaruje saznajne rezultate, a to znači koliko i kako se naučnici bave svojim poslom. Problemi se javljaju kada treba odrediti racionalan odnos između društva, tačnije zakonskih okvira, naučne politike i nauke (naučnika). Odgovorna naučna politika nastojaće da omogući valjane uslove za naučnu delatnost, dakle materijalne, prostorne, finansijske, kadrovske, ali isto tako neće moći da izbegne ocenu rezultata posla u koji ulaže budžetska sredstva. Ovako shvaćena opšta društvena briga o nauci mora da se dopuni, možda najvažnijim segmentom – kako se organizuje rad i kako se upravlja naukom, odnosno naučnim institutima? Svi napori da se unapredi naučna politika mogu da se zaustave na vratima direktora nekog instituta ukoliko on uzurpira nadležnosti osnivača. U tom slučaju ovaj razvojni činilac postaje deo anomične atmosfere u društvu. Kako?
Društvo ulazi u stanje anomije, utvrdio je Emil Dirkem, kada institucije ne funkcionišu u skladu s normativnom strukturom (zakoni, propisi, moral). Ovaj rascep iniciraju pojedinci i grupe upravo iz institucija. Više je uzroka a jedan je kada čelni ljudi institucije odbacuju zakonski okvir (i moralne norme) zarad ličnih i grupnih interesa. Na taj način se otvara kriza u društvu. Upravo ovaj slučaj razmotrićemo na primeru jedne naučne institucije iz Beograda koja doprinosi društvenoj anomiji. Reč je o Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT). U tekstu sledi rekonstrukcija događaja koji mora biti poučan primer za mogućne nove uzurpacije naučnih institucija čiji je osnivač Republika Srbija.

UZURPACIJA DRŽAVNOG INSTITUTA Kosti ispadaju iz ormara kada je Vlada Republike Srbije imenovala novi UO IFDT 18. marta 2019. godine (prethodni razrešen oktobra 2018), sastavljen od četiri predstavnika Vlade i tri Instituta. Odmah je jedna grupa s direktorom na čelu otvorila front protiv Vlade i resornog ministarstva. Cilj im je bio da niko ne uđe u njihov zabran, niko da ne ostvari uvid u to kako se troše sredstva građana, niko osim onih koji bi njima bili podobni. Drugim rečima, cilj je da osnivač, odnosno Vlada ne ostvari svoje nadležnosti.
Za ovako postavljen cilj – da predstavnici Vlade ne preuzmu funkciju upravnog organa – ovaj kriptopolitički kartel u nauci koristi nekoliko sredstava a u pokušaju da uzurpira državni institut.
Prvo sredstvo je da oklevetaju i difamiraju članove UO a pri tome nekog lažno prijavljuju za autoplagijat Univerzitetu u Beogradu. To čine tako što imaju „svoje“ medije. Odmah po saznanju odluke Vlade o članovima UO direktor dr Petar Bojanić dao je intervju listu Danas („Vlada pokušava da zatvori institut“, 23. 4. 2019) u kome je najtežim ideološkim, političkim i diskriminatorskim rečima etiketirao autora ovog teksta i dr Dragana Simeunovića. Za predsednika UO je izjavio da je: „sa direktnim vezama ne samo sa ultrakonzervativnim akademskim krugovima, već i tajnim službama i najodanijim ešelonima vladajućeg režima“. Objavljena je i paškvila u NIN-u (25.4. 2019).
U dva odgovora direktoru Bojaniću rečeno je da kleveta i laže o dva člana, da krivotvori zvanja po njemu nepodobnih članova UO, da lažno predstavlja naučne rezultate članova UO. Ukazano je da ove ideološke i političke diskvalifikacije direktora i nekih njegovih saradnika (Gazela Pudar Draško, Milivoje Bešlin) imaju za cilj preuzimanje upravljanja Institutom protivno Zakonu o nauci. Pokušaj je učinjen posle isteka mandata (decembar, 2019) direktora Bojanića, nepravnim davanjem ovlašćenja Gazeli Pudar Draško (januar 2020) da otpušta (jednog) i prima u radni odnos (njih šestoro).
Drugo sredstvo su sinhronizovani napadi na članove UO u „svojim“ štampanim medijima. Datumi govore o organizovanoj kampanji. Prvo direktor, pa njegovi pomagači. Najpre, dvoje saradnika IFDT u nedeljniku Novi magazin (25. 4. 2019) – direktnim diskvalifikacijama novih članova UO. Posle letnje pauze aktivirala se naučni anonimus ali šampion u lažima, klevetama i uvredama Gazela Pudar Draško: „Zoran Avramović poznat zbog svojih antidemokratskih, antievropskih stavova i političkog angažmana“ (Politika, 19. 2. 2020). U organizovani front protiv odluka Vlade uključuje se elektronski medij – N1. Tu se pojavljuju saveznici direktora s klevetama i uvredama na račun članova UO. Istakao se istoričar, član predsedništva LSDV Milivoj Bešlin lažima da je autor ovog teksta „bio visoki funkcioner SRS“ (13. 2. 2020). U pomoć mu pristiže – ko? Pa opet Gazela Pudar Draško na N1 da je Avramović „nacionalistički politički nastrojen“ (28. 2. 2020). Ova, meni nepoznata saradnica IFDT javno je u Medija centru 11. 2. 2020, izjavila da sam „poznat u naučnoj i široj javnosti po ksenofobičnim, nacionalističkim, fašističkim stavovima koji univerzitet naziva eksponentom soroševsko atlantističke alijanse“. A u Politici od 4. 3. 2020. da koristim „retoriku kao i 1998. godine kao funkcioner tadašnjeg režima u odbrani Šešeljevog zakona o univerzitetu“. Ovakve laži i klevete se rešavaju na sudu, ali otkuda lažovi u nauci u kojoj je sveti princip traganje za istinitim činjenicama i znanjima. Džon Adams je daleke 1790. godine rekao da onaj ko ima problem s moralom ne treba da se bavi naukom. Kada se laže o običnim podacima, kako se može istraživati istina u nauci. Nikako!
Treća taktika je predstavljanje Instituta (zapravo ove grupe) kao progonjene i uz to optuživati članove UO i Vladu da čine ono što zapravo čine direktor i njegovi pomagači. Već prvi naslov Bojanićevog (gorepomenutog) teksta otkriva ovo sredstvo – „Vlada pokušava da zatvori institut“. Dakle, Vlada je protiv Instituta (a ne eventualno za imenovanje drugog direktora)! Ovaj naslov bivšeg direktora je zastava grupe oko njega. Obmanjuju javnost o, ni manje ni više, ukidanju Instituta, ne bi li nastavili izmeštanje ove naučne ustanove izvan zakonske kontrole rada i trošenja finansija.

PROEVROPSKE DEMOKRATE I SREDSTVA KOMUNISTA Drugi krak ove taktičke hobotnice kritikuje politički angažman članova UO i nije je briga što u ovim napadima krši ustavnu odredbu (čl. 21) o zabrani diskriminacije po osnovi političkog uverenja. Međutim, sopstveni politički angažman ističu svom snagom. Tako Gazela Pudar Draško potpisuje sledeće: „Organizacija MASA (čiji je ona član) zamišljena je da se bavi problemima koji opterećuju akademsku zajednicu ne čekajući da režim padne, da se opozicija konsoliduje, da dođe do opšte pobune ili da velike sile odustanu od podrške režimu Aleksandra Vučića“ (Peščanik, 17. 2. 2020). Dakle, etiketiraju političku aktivnost članova UO a sami se uključuju u političku opoziciju Vladi. Skoro svi (svi!!) saradnici IFDT potpisali su podršku uličnim protestima. Bojanić neskriveno piše kako je „javni rad članova UO u potpunoj suprotnosti sa našim javnim angažmanom“. On i neki saradnici IFDT mogu da potpisuju pismo podrške građanskim protestima (i političkim – Z. A.) a oni drugi koji ne potpisuju nisu podobni za državu ustanovu. Da li su oni iz IFDT privilegovani? Da li su ovi drugi iz UO politički diskriminisani građani Srbije? Dakle, oni se samopredstavljaju kao proevropske demokrate, a koriste sredstva komunista. Ništa novo, zar ne?
Jasno da ne može biti jasnije: na delu je opoziciona politička instrumentalizacija Instituta. Ili možda žele da od ovog instituta naprave političku organizaciju. Napadaju političko angažovanje članova UO a sami se bave politikom kao da su političari a ne naučnici.
I to nije sve. Opet uz pomoć TV N1 angažovana naučnica Gazela D. P. javno 28. 2. 2020. izjavljuje da je „Institut za filozofiju praktično u vanrednom stanju već 11 meseci“. Šta je činjenica? Najpre ne 11meseci već godinu i šest meseci (od oktobra 2018. od marta 2020) IFDT nema upravne organe, odnosno postoji izvan zakona. A zašto? Zato što bivši direktor i kolo oko njega odbijaju da primene odluku osnivača.

SKRIVENI RAZLOG Dakle, širok je repertoar sredstva u planu uzurpacije Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Posle ovakvog brutalnog napada na nove članove UO moralo se postaviti pitanje šta je usplahirilo direktora Petra Bojanića da optuži najpre Vladu da hoće da zatvori IFDT a potom i dva člana UO? Kako to da samo ovaj institut od 60 u Republici Srbiji pruža otpor odlukama Vlade i traži „moralno-politički podobne“ članove? Mora da postoji neki skriveni razlog budući da se članovi UO i Petar Bojanić ne poznaju.
Šta je to?
Najpre, otkriveno je da direktor Petar Bojanić obavlja direktorsku funkciju na tri mesta – dva u Srbiji i na trećem u Hrvatskoj. U Rijeci (CAS UNIRI), u Beogradu CELAP i IFDT (iz knjige Kontrainstitucija, IFDT, 2019). (Po članu 56 Zakona o nauci, direktor je u radnom odnosu u Institutu, s punim radnim vremenom.)
Za vreme njegovog direktorovanja otišlo je osam naučnika (zašto?), troje je dobilo otkaz, a dovedeni su profesori španskog jezika i književnosti, engleskog jezika i književnosti, kriminolozi, informatičari, istoričari, istoričari umetnosti itd. U ovom naučnom institutu defiluju članovi Helsinškog odbora za ljudska prava, Žena u crnom, Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Da bi se u potpunosti razumela anomija koju proizvodi IFDT, važno je znati da nijedan član UO nije želeo, niti tražio da bude u tom organu uprave gde se, i to treba reći, posao obavlja bez honorara i materijalne nadoknade. Prihvatili smo predlog dela kolega iz filozofskih i socioloških krugova, u nameri da odbranimo vrednost pravne države, vladavinu zakona, i profesionalnost naučnog poziva. Zapravo, prihvatili smo dužnost zbog naučne i javne odgovornosti. A kada smo prihvatili ovu ulogu, usledilo je sve što je napred opisano. Usledile su odvratne klevete, uvrede i laži na naš račun. Od koga? Od onih koji u naučnom i moralnom pogledu stoje na velikoj udaljenosti od nas.
Da zaključimo, kakva je prava namera opstrukcije Vlade od strane dela zaposlenih u IFDT? To je plan da se formiraju upravni organi Instituta po svojoj volji a ne po volji osnivača. To je zapravo privatno svojinsko delovanje. Ili pretvaranje državnog prava u privatno.
Kako nameravaju da ostvare svoj cilj? Tako što će uvesti u svoju „borbu“ kriterijum „moralno-političke podobnosti“ po svojoj meri. Drugim rečima, na osnovu političke diskriminacije izabraće i svoje i Vladine članove UO.

MOĆ OTVARA „POLJE BIZNISA“ Zašto planiraju da ovladaju Institutom protivno važećim zakonima? Zašto? Zbog osvajanje male moći u Institutu. Osamostaljena moć otvara polje raznih biznisa. Institut se povezuje sa NVO u kome rade i neki saradnici Instituta, sa inostranim projektima. Evo jednog primera: Skup pod nazivom „Otuđene ili ’otete’ institucije u Srbiji“ realizuju IFDT, Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP) u kome je direktor P. B. i član G. P. D.; Fond za otvoreno društvo (mart, 2020).
Novac se sliva iz više izvora, a sve se pokriva novcem iz budžeta. Kadrovska kontrola: upošljavaju se raznoliki stručni profili po volji glavnog vladara- direktora. Pri tome mala moć nema kontrolu od strane legalnog osnivača. Dakle, reč je grupno-interesnoj a delom i političkoj instrumentalizaciji naučne ustanove.
Iskustvo IFDT pokreće diskusiju o praksi ličnog upravljanja državnim institutom. O odnosu finansiranja i rezultata. O projektima i rezultatima. O inostranim projektima u okviru državnog finansiranja. Ali šta se dobija za državne finansije? Svaka institucija ima svog osnivača, način finansiranja i funkcije upravljanja a sve se to normativno, odnosno zakonski uređuje. To važi i za naučne institute. Ali u praksi je šarenilo. Ima dobrih ali i očajnih primera.
Nije samo ovaj institut kamen u cipeli Vladi i Ministarstvu. Ima još priličan broj primera da se grupni interesi krijumčare pod opštim. Ima, neko će reći, i krupnijih pokušaja stvaranja anomije u Srbiji. Tačno. Ali ne zna se u šta će se razviti mala ili velika pretnja vladavini zakona. U oba ova slučaja, pravna država mora da deluje efikasno, odlučno i brzo. U suprotnom bezakonje počinje da vlada malim i velikim institucijama i društvenim grupama. A kako živeti i raditi u okolnostima razaranja institucija?