Фантом и/или Фигаро и/или Гроф Данило – Васа Стајкић

Укротити оперски глас и прилагодити га ансамблу, али да ипак буде свој и посебан, то је уметност коју је Васа Стајкић савршено освојио, па његова улога носи мјузикл Фантом из опере Позоришта на Теразијама

Добитник награде Музика класика, коју од 2010. додељује наша једина ревија класичне музике као признање домаћим уметницима који су у оквиру календарске године оставили најзначајнији траг на домаћој музичкој сцени, у категорији мушки извођач за 2019. јесте млади баритон Васа Стајкић. Од 2001. године је стални члан Опере Српског народног позоришта, где је за своје интерпретације већ добио три награде – 2009. за улогу Дон Ђованија у истоименој Моцартовој опери, 2014. за лик Симона Боканегре у истоименој опери Ђузепеа Вердија, као и 2016. за улогу Кнеза Иве на концертном извођењу опере Кнез Иво од Семберије Исидора Бајића. Овог младог баритона не издваја само глас већ и лакоћа с којом прелази из жанра у жанр, те је једнако успешан у опери, оперети (Лехарова Весела удовица у Мадлениануму) и мјузиклу (Фантом из опере).
Опера и оперета често имају сличне певачке захтеве, док се у мјузиклу ретко опробају оперски певачи, као што су ретки они који могу да на прави начин певају народне и староградске песме, осим легендарног Живана Сарамандића. Као што је обичај у свету, у Фантому из опере Позоришта на Теразијама наступају глумци који певају, са изузетком примадоне Снежане Савичић Секулић (Карлота) и Васе Стајкића (Фантом), оперских солиста првака у Београду и Новом Саду. Укротити оперски глас и прилагодити га ансамблу, али да ипак буде свој и посебан, то је уметност коју је Васа Стајкић савршено освојио, па његова улога носи овај мјузикл. Стасом и гласом који има изједначене лаге у висинама и дубинама, лепу боју, уз савршену дикцију и фразирање. Штета је што, осим шармантне и неодољиве Карлоте Снежане Савичић Секулић, он заправо нема правог партнера у овој представи, јер је Кристин Марте Хаџиманов ипак само бледа звучна слика, па је аутору овог текста било жао због смене примадона у комаду.
Шармантни Фигаро, разиграни Гроф Данило у оперети, мрачни Фантом, улоге су којима се Стајкић представља не само као изврстан вокал него и као посвећен глумац на сцени. Мој избор је, иако није класична музика, Фантом, несрећни мрачњак који воли оперу и малу солисткињу. После гледања концерта Три тенора на којем је први пут чуо арију Канија из Пајаца где је, како је рекао у једном интервјуу, плакао као мало дете, наш баритон је одлучио да озбиљно учи певање. Желео је да буде тенор! Није постао тенор него баритон, али као сваки расни музичар тада је схватио да музика мора да расплаче, као и да орасположи, јер у противном није права и не служи ничему.
Такође, као прави професионалац, Стајкић сматра да се певање усавршава целог живота, да су потребни огромно стрпљење и дисциплина и да певач цео живот учи да пева, што је предуслов да се даље развија. Певање је тешко, али и изузетно занимљиво и динамично. Ту су године и године рада на себи пре него што се уопште закорачи на сцену, уз сва одрицања која иду уз такву физички и психички напорну каријеру. Признања понекад награде тај труд, понекад не, Васу Стајкића су препознали и овенчали. Поздрављамо нове снаге које подмлађују и обогаћују нашу оперску сцену, а било је и време.