Bitka za život

Srbija ovog puta, poput nekih evropskih zemalja, nije sledila postepene i spore mere u pristupu opasnoj zarazi koja je napala ceo svet već je pribegla rigidnim i konsekventnim merama koje bi trebalo da daju i adekvatne rezultate

Srbi i Srbija su po ko zna koji put u istoriji pred velikim izazovom u kojem se nanovo preispituje poznata krilatica da su u muci najsložniji. Sada nisu u pitanju rat, uobičajenije prirodne pošasti poput zemljotresa i poplava, već nevidljivi neprijatelj koji je napao čitav svet. Bilo je samo pitanje vremena kada će virus korona, sa svojim izdankom COVID-19 koji trenutno hara planetom, stići i kod nas i staviti celo društvo pred dosad nepoznata iskušenja od kojih zavisi naše biti ili ne biti. U trenutku smo kada moramo da se vežbamo i navikavamo na ponašanje u skladu s pretnjom, dok je rizik još uvek manji nego što uskoro može biti, jer ne radi se o nekoj vrsti gripa koji je u Kini, a bogami i našoj bližoj i daljoj okolini, odneo ili još uvek odnosi živote mnogih pa i čitavih porodica.

VANREDNO STANJE A „ko-ga zmija ujede i guštera se plaši“, s tim što je ovaj put ta zmija žestoko ujela druge, a Srbija reagovala oprezno i preventivno. U nedelju uveče, 15. marta 2020. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u našoj zemlji proglasio vanredno stanje zbog epidemije virusa korona.
„Borba koja je pred nama je borba za one koji su stvarali ovu zemlju, za naše roditelje, za naše starije, ali i za budućnost naše Srbije. Naši roditelji, oni su izgradili naše gradove, sela, puteve i pruge, napravili sve što u našoj zemlji imamo. Danas su oni napadnuti pre svega i moramo da uradimo sve što možemo da tim divnim ljudima pomognemo… Posle iskustava, ali i svega što smo zajednički prošli, nedovoljne discipline u razumevanju poruka koje smo slali, na osnovu pisma koju su Vladi i meni, a na osnovu Ustava koju je uputio ministar odbrane i u skladu sa odredbama člana 200, proglašavam vanredno stanje na teritoriji čitave zemlje. Ovu odluku nismo doneli lako“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Podsetimo, predsednik je u subotu uveče primio procenu Ministarstva odbrane da rizici i pretnje povodom pandemije virusa korona zahtevaju donošenje hitnih mera iz nadležnosti predsednika Srbije.
Prema članu 200 Ustava Srbije, kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, Narodna skupština proglašava vanredno stanje. Ustav, u članu 105, propisuje da Skupština donosi odluke, među kojima je i proglašavanje i ukidanje vanrednog stanja, većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.
Kad Skupština nije u mogućnosti da se sastane (kao u ovom slučaju, jer je već bilo zabranjeno okupljanje u obimu većem od 100 ljudi), odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.
Ukoliko Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane (a nije), mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.
Po Ustavu Srbije, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili Vlada važe najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.
Član 202 Ustava Srbije propisuje i da su po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja dozvoljena odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno.

SITUACIJA I KRITIKE Nije bilo teško predvideti da će odluka o vanrednom stanju naići i na određene kritike, naročito od strane opozicije, odnosno da je pre razmišljanja o uvođenju vanrednog stanja već trebalo proglasiti vanrednu situaciju na teritoriji cele države i angažovati Republički štab za vanredne situacije sa odgovarajućim stručno-operativnim timovima, kako je to naveo potpredsednik Narodne stranke i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš.
Mnogi mešaju vanrednu situaciju i vanredno stanje. Vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili nastale posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada. Vanredno stanje je stanje javne opasnosti u kojem je ugrožen opstanak države ili građana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti. Ova dva pojma su propisana različitim zakonima.

ZAKASNELE REAKCIJE Elem, ako se osvrnemo na primere zemalja u kojima je širenjem virusa COVID-19 došlo do katastrofalnih razmera epidemije, poput Italije, Španije, Francuske, lako se da zaključiti da je do toga došlo zbog izostanka oštrih i sveobuhvatnih mera, odnosno da je vanredno stanje uvedeno dosta (isuviše) kasno.
Tako u Italiji, uprkos preventivnim merama zaštite od epidemije izazvane virusom korona koje su iz osnove promenile navike i svakodnevni život Italijana, rezultati su poprimili alarmantne razmere jer se virus vrtoglavo raširio: 5. marta registrovano je 3.296 obolelih, 6. marta 3.916, 7. marta 5.883, a 8. marta postignut je rekord: 1.500 novih zaraženih i 133 smrtna slučaja. Do 17. marta, kad nastaje ovaj tekst, broj se popeo na čak 27.980 zaraženih, uz 2.158 smrtnih slučajeva do sada.

EPIDEMIJA U SRBIJI Prvi slučaj u Srbiji pojavio se tačno pre dve nedelje u Subotici (6. marta), a već posle 72 sata Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je registrovan i drugi zaraženi pacijent – kineski državljanin. Uskoro su otkrivena još dva slučaja, da bi, u trenutku zaključenja ovog broja „Pečata“, obolelih bilo 65.
I kod nas su u početku, u skladu s pojavom i širenjem virusa, preduzimane mere koje su se ogledale u preporukama za zaštitu od infekcije, odlaganju đačkih ekskurzija, uvođenju ograničenja za ulazak lica u Srbiju iz ugroženih područja… Nastava nije prekidana. Bilo je i nesnalaženja, nemuštih i komičnih izjava i svega što prati prvo sučeljavanje s nepoznatom opasnošću. To je, na neki način, predupredilo paniku i omogućilo da se zdravstveni radnici pripreme za uslove rada u posebnim okolnostima.
Doduše, bilo je pojedinačnih slučajeva izazivanja panike, poput nepoznatog lica iz Novog Sada i njegove tvrdnje da je, umesto preventivnog karantina učenika zbog kontakta sa osobama koje su zaražene virusom korona, zabeleženo čak devet novih slučajeva u Medicinskoj školi u Novom Sadu.
Srbija na dobar način drži stvari u vezi s virusom korona pod kontrolom, reći će predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naglašavajući da se sve odluke usmerene na borbu protiv virusa korona donose na osnovu stavova najstručnijih ljudi, a ne političara.
Ubrzo su formirana i dva krizna štaba – jedan za suzbijanje novog virusa korona, s premijerkom Anom Brnabić na čelu, i drugi za otklanjanje posledica po privredu koji će voditi predsednik Vučić.
Dodatno je uvedena zabrana javnih okupljanja u zatvorenim prostorima, pojačan nadzor na graničnim prelazima uz veći angažman sanitarnih inspektora na terenu, a doneta je i odluka o privremenom zatvaranju 44 manja granična prelaza.
Kao podstrek i stimulacija zdravstvenim radnicima, na koje pada i najveći teret sadašnje krize, odlučeno je da im se plata poveća 10 odsto od 1. aprila, te da će se infektivne klinike u Beogradu, Nišu i Novom Sadu baviti samo lečenjem obolelih od novog virusa korona. Ujedno je penzionerima, kao najugroženijoj populaciji virusom korona, određena jednokratna pomoć od najmanje 4.000 dinara za kupovinu dodatnih dezinfekcionih sredstava.

SUSPENZIJA PREDIZBORNIH AKTIVNOSTI Srbija se našla u specifičnoj situaciji, jer su se zdravstveni problemi zbog virusa korona poklopili s početkom predizborne kampanje, što je bio razlog da većina stranaka obustavi predizborne aktivnosti.
Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) tako je saopštila da otkazuje sve predizborne skupove do 1. aprila, kako bi se izbeglo širenje virusa korona.
Opozicioni Savez za Srbiju (SZS) takođe je obavestio javnost da su sve političke organizacije koje ga čine donele odluku da do daljeg otkažu sve skupove planirane u kampanji bojkota. Pokret slobodnih građana (PSG) saopštio je da neće učestvovati u javnim okupljanjima, protestima i sličnim dešavanjima dok traje opasnost od daljeg širenja virusa korona u Srbiji. To podrazumeva tribine, proteste i ostale javne aktivnosti u okviru samostalne kampanje PSG po Srbiji.
Mimo ovih razumnih odluka, na društvenim mrežama je ipak bilo neodgovornih komentara lidera SzS i njihovih simpatizera da bi bilo dobro da se u Srbiji raširi virus korona i da niko ne izađe na izbore. Podaleko je otišao i predsednik „Dveri“ i jedan od lidera Saveza za Srbiju Boško Obradović. On je na tviteru ustvrdio da su na Avali postavljeni šatori za obolele od virusa korona, pošto se, navodno, očekuje nagli skok broja bolesnika. Ubrzo je, međutim, utvrđeno da to nije tačno i da fotografija koju je postavio nije napravljena u Srbiji već u Italiji.
Iako raspisani izbori mogu biti odloženi zbog proglašenja vanrednog stanje, predsednik Vučić nije odustao od zakazanog sastanka s predstavnicima stranaka koje učestvuju na izborima. Taj sastanak teško da će biti posvećen detaljima vezanim za izbore, već najverovatnije njihovom odlaganju za vreme po prestanku vanrednog stanja, što će mnoge obradovati.

POOŠTRENE MERE Ako se vratimo vanrednom stanju, uostalom i proglašenom zato što se, očigledno, niz dotadašnjih mera i preporuka nisu pokazali kao adekvatni i dovoljni, te da se sutra ne bismo učili na vlastitim greškama kada već imamo toliko stranih primera koji upozoravaju, čak ni odluka o vanrednom stanju sama po sebi nije rešila sve probleme jer se u startu nije najozbiljnije shvatila. Najpre u kršenju discipline građana, te je štab Vlade Srbije bio prinuđen da uvede i rigorozne mere koje će pratiti novčane ali i zatvorske kazne. To se, pre svega, odnosi na potpunu zabranu kretanje starijih od 65 godina koji su širom Srbije opsedali banke, šaltere i prodavnice.
Zato je uvedena zabrana rada svih šaltera javnih službi, dodatno ograničen broj ljudi po kafićima i javnom prostorima, za mnoge naložen rad kod kuće, odložena obavezna plaćanja komunalija, ograničena kupovina maski i rukavica, zabranjen izvoz svih lekova u narednih 30 dana…

MANJAK SOLIDARNOSTI Obelodanjene su i neke činjenice o pitanju zalihe medicinskih sredstva, pre svega respiratora za disanje, maski i druge opreme. Iako ih za trenutne potrebe ima dovoljno (1008 + 500 + nabavka novih količina respiratora), kao šok je delovalo saopštenje predsednika Vučića da je Brisel odlučio da zabrani izvoz medicinske opreme van Evropske unije, uz njegov zaključak da u ovom trenutku ne postoji velika međunarodna niti evropska solidarnost, nazvavši to bajkom na papiru. Vadiće se Brisel naknadno da nije mislio ono što je rekao, ali bezuspešno.
Ništa čudno, s obzirom na to da ni u samoj EU solidarnost nije aktuelna reč. Najpre su to osetili Italijani kada su za 4. mart zahtevali hitnu vanrednu sednica EU parlamenta i Evrogrupe kako bi se dozvolilo da vlada premijera Đuzepea Kontea prekorači dozvoljeni EU limit javne potrošnje zbog vanredne situacije. Iz Brisela su dobili odgovor koji su s nevericom dočekali čak i najveći evroentuzijasti: italijanski zahtev se odbija jer je u agendi evropske vrhuške 4. marta zakazano gostovanje Grete Tunberg i debata o ekologiji (o ovome je u prošlom broju „Pečat“ opširno pisao).
Ako tome dodamo na „Sputnjiku“ već prezentovani tvit kolumnistkinje Vašington posta i magazina Atlantik En Eplbaum – „Kina je na pojavu virusa korona u Italiji odreagovala odašiljanjem pomoći. SAD su reagovale suspenzijom letova“ – dolazimo do zaključka o krahu fame o superiornosti zapadne liberalne demokratije koja, navodno, počiva na individualnim pravima i humanosti.
Vlada Srbije javnost umiruje da su sredstva kojima država raspolaže za sada dovoljna da podmire potrebe stanovništva, mada su posledice po ekonomiju očigledno neminovne, samo je pitanje kolike mogu biti. Tu je pozicija države vrlo osetljiva, jer u slučaju krize, kada padne privredna aktivnost, padaju i poreski prihodi države, a njene potrebe se povećavaju. Kako kažu stručnjaci, mi nemamo mehanizme koje imaju moćne zemlje pa se, stoga, i naše mere mogu kretati u razumnim razmerama. Ipak, naglašavaju da je struktura privrede mnogo bolja nego u vreme ekonomske krize 2008. godine, mada su pred Srbijom mnogi novi izazovi poput trgovinskih ratova, poremećaja na tržištu nafte, slabosti evropskog bankarskog sistema…
Pomoć je zatražena od, kako je to predsednik Vučić naveo, bratskog kineskog naroda i – upravo stiže, kako u materijalnim sredstvima, tako u ljudstvu. Naravno, u meri u kojoj se to pokaže neophodnim. To deluje umirujuće, u nadi da će u dogledno vreme i naši lekari početi da skidaju maske, kao kineski koji su se izborili s najvećom dosadašnjom pošasti 21. veka…