Прворазредни тријумф другоразредне награде

Златни глобус 2020

Најзначајнији утисак је да би без остварења која су настала у продукцији ХБО-а и „Нетфликса“, дакле телевизијских, овогодишњи турнус избора лауреата „Златног глобуса“, било филмских, било телевизијских, био потпуно излишан, бесмислен, могуће је и неизводљив

Додела „другоразредно најважнијих“ (одмах иза Оскара) награда шоу-бизнис индустрије, присутних и активних од 1944. године и познатих као „Златни глобус“, одржана је у уобичајеном светлу и форми, али ипак нешто другачијег значаја и атмосфере. Наиме, отворивши већ у том смислу одшкринута врата, ово признање, о којем одлучује Холивудско удружење страних новинара, тело састављено од у Холивуду акредитованих новинара-критичара из ове бранше, напало је наизглед недодирљиви ореол нај-нај награда из света филмске уметности и забаве, онај који собом у вечност носи Оскар, тиме што његов дијапазон лауреата има осим филмског и, доскоро пежоративни, фокус у погледу на оно што је у претходној години донела телевизијска продукција. И док се арогантни Холивуд дичио тиме да су његовим делима једино достојни Оскари као ултимативно мерило значаја и вредности, „Глобус“ је постојао најпре као нека врста најаве за Оскара, али и утеха за оне којима је промакао. Сада, међутим, више није и не може бити тако иако је Холивуд и даље опседнут собом и својом (оправдано изгубљеном) важношћу. Јер све што је креативно, уметнички, па и комерцијално значајно, иновативно и важно побегло је из Холивуда у ТВ одељак шоу-бизниса и то не онај из државног окриља већ онај који су створиле тзв. онлајн-компаније, стриминг или кабловски емитери. Отуда је „Златни глобус“ са телевизијским сегментом препознавања годишњих вредности у продукцији постао заправо значајнији центар за вредновање успеха у продукцији оба сегмента шоу-бизниса. Наравно да ће Оскар и даље бити шоу број један на планети, али ће се преко њега, као што се увелико обављало последњих година, љигаво и цинично пласирати сви могући системи нових вредновања наше (не)цивилизације, а најмање ће се бавити филмовима и њиховим творцима.

Огледало промена индустрије забаве Од сасвим смишљено ниподаштаване награде, коју су намерно деградирајуће звали најавом Оскара, „Златни глобус“ се потпуно без своје кривице и настојања, као огледало промена унутар индустрије забаве, уздигао до врло важне институције, ако не и једине тог ранга, институције која се заиста бави препознавањем годишњег учинка филмских и телевизијских радника. Дакле, фокус је на уметности, а не на лиферовању политички коректних памфлета и наметању заштите свега чему заштита не треба, нити је заслужује. Дакле, усудили су се да барем донекле испрате праве вредности. Има тврдњи, међутим, да је ове године концепт по коме су биране номинације доказ умишљајног потенцирања „оних за које сви мисле да морају да победе“. Отуда су номиновани у свакој од категорија постављани у таквом међусобно безнадежно конкурентском односу, да је махом, како се каже, из авиона било јасно ко је освајач награде, те да није ни требало да се спроводи гласање. Наводна борба око главних награда вођена је између ратног спектакла „1917“ Сема Мендеса и „Џокера“ Тода Филипса, филмова који су изразити миљеници медија, добрим делом и публике, а посебно оног одлучујућег сегмента критике. Није било никакве шансе да, рецимо, било ко други освоји награду за главну мушку улогу осим истински надахнутог за насловни лик „Џокера“ Хоакина Феникса, као што није било никакве могућности да у категорији драме, у коју је смештен поменути Мендесов спектакл, „Златни глобус“ не освоји „1917“, као филм године.
Апсурд је да још увек постоје посебне категорије за филмове и телевизијске продукте пошто се та разлика потпуно избрисала. Филмове који равноправно учествују на светским фестивалима увелико, и може се рећи продукцијски доминантно, производе телевизијске стриминг и кабловске компаније. Ове је године та чињеница, која драстично мења правиле игре, највидљивија. На листи освајача „Глобуса“ и у филмском и ТВ одељку су телевизијски производи. Отуд су уз „1917“ чак три од четири конкурента за најбољи филм били заправо телевизијски производи: „Ирац“, „Брачна прича“ и „Двојица папа“, а само је „Џокер“ настао у окриљу класичне холивудске продукције. Исто је и у осталим категоријама. „Нетфликсови“ и ХБО-ови наслови, из одељка њихове филмске или ТВ продукције, доминирају. Мада је врло необично да у огранку најбоље серије нису имали ниједан двобој, пошто међу пет номинованих није било ниједне „Нетфликсове“ серије! Али чак три су из продукције ХБО-а, а победила је друга сезона „Наследника“, типичног ХБО изданка који се дичи бављењем екстремима у сликању покварености људске душе.

КРАЈНОСТ У огромној конкуренцији када је реч о баратању корумпираним душама, модерно читање „Краља Лира“ у ХБО-овим „Наследницима“ је отишло у драстични екстрем који је, чини се, немогуће надмашити. Отуда, ваљда, и дична награда. Нико се није тако силно потрудио да успешно експлоатише погану људску нарав као аутори „Наследника“. Победили су чак и политички изузетно актуелну и помодну тему о наводном сексуалном искоришћавању жена у шоу-бизнису што је тема серије „Јутарњи шоу“, почистили су помпезну трећу сезону о младалачко-средовечним авантурама актуелне енглеске краљице у „Круни“, па и једнако злокобну (о питању изопачености карактера) серију „Убити Ив“. Нико од конкурената није био тако успешно и екстремно наопак као јунаци „Наследника“. ХБО је надмашио и победио самог себе. Главна звезда „Наследника“, времешни острвски глумац Брајан Кокс, као ултрапогани патер фамилијас на челу најпоквареније породице која је икада представљена телевизијској публици, лауреат је „Глобуса“ у категорији најбољег глумца у драмској серији. Протагонисткиња поменуте „Круне“, такође Острвљанка, Оливија Колман добила је признање као најбоља глумица у истој категорији. Британска продукција је тријумфовала и у категорији комичне серије пошто је друга сезона „Вреће бува“ победила ривале међу којима је била и изузетна друга сезона мини-серија из продукције ХБО-а „Комински метод“ са бриљантним сценаријем и једнако упечатљивим ветеранима Мајклом Дагласом и Аланом Аркином. Овакав избор је вероватно и највећа неправда овогодишњег издања „Златног глобуса“. Иако су скоро све поменуте серије пре својом структуром у окриљу такозваних мини-серија, некако је успешно одвојена и ова категорија па је у њој за најбољу протекле године, такође из продукције ХБО-а, проглашена сигурно медијски највише коментарисана серија „Чернобиљ“. До те мере је њен наводни значај истицан на све стране од када се појавила у понуди да никакав други исход осим освајања награде није био могућ.

Свеприсутни западни политички активизам Серија „Најјачи глас“, такође из огранка помодног жигосања мушких силоватеља у америчком шоу-бизнису (у овом случају ТВ новинарству), донела је признање њеном главном глумцу – Расел Кроу се није појавио на додели јер је код куће, у Аустралији, водио битку са страшним пожаром који му је угрозио кућу, а публици је послао тугаљиво писмо тим поводом уневши у овогодишњу манифестацију „Златног глобуса“ непланирани елемент заштите животне средине и уопште природе, пошто је за текуће аустралијске пожаре окривио државе које не желе да се прикључе борби за излечење тешко оболеле и оштећене Земље. Тим његовим можда спонтаним, а можда и добро припремљеним чином овогодишње издање „Златног глобуса“, чији је водитељ био уобичајено блазирани и саркастични британски комичар Рики Џервејз (овога пута пословично одвратна особа препуна отрова, провокација и тешких увреда на рачун колега), заокружило је све важне теме о којима се наводно брине западни политички активизам добро углављен у окриље забаве. Ипак, далеко је значајнији утисак да би без остварења која су настала у продукцији ХБО-а и „Нетфликса“, дакле телевизијских, овогодишњи турнус избора лауреата „Златног глобуса“ био потпуно излишан, бесмислен, могуће је и неизводљив.