Prvorazredni trijumf drugorazredne nagrade

Zlatni globus 2020

Najznačajniji utisak je da bi bez ostvarenja koja su nastala u produkciji HBO-a i „Netfliksa“, dakle televizijskih, ovogodišnji turnus izbora laureata „Zlatnog globusa“, bilo filmskih, bilo televizijskih, bio potpuno izlišan, besmislen, moguće je i neizvodljiv

Dodela „drugorazredno najvažnijih“ (odmah iza Oskara) nagrada šou-biznis industrije, prisutnih i aktivnih od 1944. godine i poznatih kao „Zlatni globus“, održana je u uobičajenom svetlu i formi, ali ipak nešto drugačijeg značaja i atmosfere. Naime, otvorivši već u tom smislu odškrinuta vrata, ovo priznanje, o kojem odlučuje Holivudsko udruženje stranih novinara, telo sastavljeno od u Holivudu akreditovanih novinara-kritičara iz ove branše, napalo je naizgled nedodirljivi oreol naj-naj nagrada iz sveta filmske umetnosti i zabave, onaj koji sobom u večnost nosi Oskar, time što njegov dijapazon laureata ima osim filmskog i, doskoro pežorativni, fokus u pogledu na ono što je u prethodnoj godini donela televizijska produkcija. I dok se arogantni Holivud dičio time da su njegovim delima jedino dostojni Oskari kao ultimativno merilo značaja i vrednosti, „Globus“ je postojao najpre kao neka vrsta najave za Oskara, ali i uteha za one kojima je promakao. Sada, međutim, više nije i ne može biti tako iako je Holivud i dalje opsednut sobom i svojom (opravdano izgubljenom) važnošću. Jer sve što je kreativno, umetnički, pa i komercijalno značajno, inovativno i važno pobeglo je iz Holivuda u TV odeljak šou-biznisa i to ne onaj iz državnog okrilja već onaj koji su stvorile tzv. onlajn-kompanije, striming ili kablovski emiteri. Otuda je „Zlatni globus“ sa televizijskim segmentom prepoznavanja godišnjih vrednosti u produkciji postao zapravo značajniji centar za vrednovanje uspeha u produkciji oba segmenta šou-biznisa. Naravno da će Oskar i dalje biti šou broj jedan na planeti, ali će se preko njega, kao što se uveliko obavljalo poslednjih godina, ljigavo i cinično plasirati svi mogući sistemi novih vrednovanja naše (ne)civilizacije, a najmanje će se baviti filmovima i njihovim tvorcima.

Ogledalo promena industrije zabave Od sasvim smišljeno nipodaštavane nagrade, koju su namerno degradirajuće zvali najavom Oskara, „Zlatni globus“ se potpuno bez svoje krivice i nastojanja, kao ogledalo promena unutar industrije zabave, uzdigao do vrlo važne institucije, ako ne i jedine tog ranga, institucije koja se zaista bavi prepoznavanjem godišnjeg učinka filmskih i televizijskih radnika. Dakle, fokus je na umetnosti, a ne na liferovanju politički korektnih pamfleta i nametanju zaštite svega čemu zaštita ne treba, niti je zaslužuje. Dakle, usudili su se da barem donekle isprate prave vrednosti. Ima tvrdnji, međutim, da je ove godine koncept po kome su birane nominacije dokaz umišljajnog potenciranja „onih za koje svi misle da moraju da pobede“. Otuda su nominovani u svakoj od kategorija postavljani u takvom međusobno beznadežno konkurentskom odnosu, da je mahom, kako se kaže, iz aviona bilo jasno ko je osvajač nagrade, te da nije ni trebalo da se sprovodi glasanje. Navodna borba oko glavnih nagrada vođena je između ratnog spektakla „1917“ Sema Mendesa i „Džokera“ Toda Filipsa, filmova koji su izraziti miljenici medija, dobrim delom i publike, a posebno onog odlučujućeg segmenta kritike. Nije bilo nikakve šanse da, recimo, bilo ko drugi osvoji nagradu za glavnu mušku ulogu osim istinski nadahnutog za naslovni lik „Džokera“ Hoakina Feniksa, kao što nije bilo nikakve mogućnosti da u kategoriji drame, u koju je smešten pomenuti Mendesov spektakl, „Zlatni globus“ ne osvoji „1917“, kao film godine.
Apsurd je da još uvek postoje posebne kategorije za filmove i televizijske produkte pošto se ta razlika potpuno izbrisala. Filmove koji ravnopravno učestvuju na svetskim festivalima uveliko, i može se reći produkcijski dominantno, proizvode televizijske striming i kablovske kompanije. Ove je godine ta činjenica, koja drastično menja pravile igre, najvidljivija. Na listi osvajača „Globusa“ i u filmskom i TV odeljku su televizijski proizvodi. Otud su uz „1917“ čak tri od četiri konkurenta za najbolji film bili zapravo televizijski proizvodi: „Irac“, „Bračna priča“ i „Dvojica papa“, a samo je „Džoker“ nastao u okrilju klasične holivudske produkcije. Isto je i u ostalim kategorijama. „Netfliksovi“ i HBO-ovi naslovi, iz odeljka njihove filmske ili TV produkcije, dominiraju. Mada je vrlo neobično da u ogranku najbolje serije nisu imali nijedan dvoboj, pošto među pet nominovanih nije bilo nijedne „Netfliksove“ serije! Ali čak tri su iz produkcije HBO-a, a pobedila je druga sezona „Naslednika“, tipičnog HBO izdanka koji se diči bavljenjem ekstremima u slikanju pokvarenosti ljudske duše.

KRAJNOST U ogromnoj konkurenciji kada je reč o baratanju korumpiranim dušama, moderno čitanje „Kralja Lira“ u HBO-ovim „Naslednicima“ je otišlo u drastični ekstrem koji je, čini se, nemoguće nadmašiti. Otuda, valjda, i dična nagrada. Niko se nije tako silno potrudio da uspešno eksploatiše poganu ljudsku narav kao autori „Naslednika“. Pobedili su čak i politički izuzetno aktuelnu i pomodnu temu o navodnom seksualnom iskorišćavanju žena u šou-biznisu što je tema serije „Jutarnji šou“, počistili su pompeznu treću sezonu o mladalačko-sredovečnim avanturama aktuelne engleske kraljice u „Kruni“, pa i jednako zlokobnu (o pitanju izopačenosti karaktera) seriju „Ubiti Iv“. Niko od konkurenata nije bio tako uspešno i ekstremno naopak kao junaci „Naslednika“. HBO je nadmašio i pobedio samog sebe. Glavna zvezda „Naslednika“, vremešni ostrvski glumac Brajan Koks, kao ultrapogani pater familijas na čelu najpokvarenije porodice koja je ikada predstavljena televizijskoj publici, laureat je „Globusa“ u kategoriji najboljeg glumca u dramskoj seriji. Protagonistkinja pomenute „Krune“, takođe Ostrvljanka, Olivija Kolman dobila je priznanje kao najbolja glumica u istoj kategoriji. Britanska produkcija je trijumfovala i u kategoriji komične serije pošto je druga sezona „Vreće buva“ pobedila rivale među kojima je bila i izuzetna druga sezona mini-serija iz produkcije HBO-a „Kominski metod“ sa briljantnim scenarijem i jednako upečatljivim veteranima Majklom Daglasom i Alanom Arkinom. Ovakav izbor je verovatno i najveća nepravda ovogodišnjeg izdanja „Zlatnog globusa“. Iako su skoro sve pomenute serije pre svojom strukturom u okrilju takozvanih mini-serija, nekako je uspešno odvojena i ova kategorija pa je u njoj za najbolju protekle godine, takođe iz produkcije HBO-a, proglašena sigurno medijski najviše komentarisana serija „Černobilj“. Do te mere je njen navodni značaj istican na sve strane od kada se pojavila u ponudi da nikakav drugi ishod osim osvajanja nagrade nije bio moguć.

Sveprisutni zapadni politički aktivizam Serija „Najjači glas“, takođe iz ogranka pomodnog žigosanja muških silovatelja u američkom šou-biznisu (u ovom slučaju TV novinarstvu), donela je priznanje njenom glavnom glumcu – Rasel Krou se nije pojavio na dodeli jer je kod kuće, u Australiji, vodio bitku sa strašnim požarom koji mu je ugrozio kuću, a publici je poslao tugaljivo pismo tim povodom unevši u ovogodišnju manifestaciju „Zlatnog globusa“ neplanirani element zaštite životne sredine i uopšte prirode, pošto je za tekuće australijske požare okrivio države koje ne žele da se priključe borbi za izlečenje teško obolele i oštećene Zemlje. Tim njegovim možda spontanim, a možda i dobro pripremljenim činom ovogodišnje izdanje „Zlatnog globusa“, čiji je voditelj bio uobičajeno blazirani i sarkastični britanski komičar Riki Džervejz (ovoga puta poslovično odvratna osoba prepuna otrova, provokacija i teških uvreda na račun kolega), zaokružilo je sve važne teme o kojima se navodno brine zapadni politički aktivizam dobro uglavljen u okrilje zabave. Ipak, daleko je značajniji utisak da bi bez ostvarenja koja su nastala u produkciji HBO-a i „Netfliksa“, dakle televizijskih, ovogodišnji turnus izbora laureata „Zlatnog globusa“ bio potpuno izlišan, besmislen, moguće je i neizvodljiv.