Pečat nedelje

Hapšenje u „Železnici“

Policija je prošle subote, zbog sumnje da je primio mito – spominju se iznosi od oko 800 hiljada evra – uhapsila Miroljuba Jevtića, direktora Javnog preduzeća „Infrastruktura železnice Srbije“ koje je u ingerenciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, kao i trojicu njegovih (navodnih) saradnika u ovim koruptivnim poslovima, člana Nadzornog odbora Privrednog društva „Ratko Mitrović“ iz Novog Sada Dragoslava Brzanovića i dvojicu advokata, Zorana Stojanovića i Vladislava Kostića.
Osumnjičenima se, kako prenose mediji, na teret stavlja isplata ekstremno visokih honorara, koji su potom deljeni među njima, za postupke eksproprijacije zemljišta na trasi planirane izgradnje brze pruge.
Najveću pažnju javnosti izazvale su tvrdnje tabloida da je uhapšeni Jevtić policiji rekao da je samo manji deo novca zadržavao za sebe, dok je veći deo isplaćivao nevenčanom suprugu ministarke Mihajlović, biznismenu Vladimiru Atanackoviću. O tome je, kako se navodi, sačinjena i službena beleška. Međutim, piše „Informer“, „na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal Jevtić je u potpunosti negirao krivicu i naprasno ’zaboravio’ sve što je rekao policajcima“.
„Ni na koji način nisam učestvovala i nemam nikakve veze sa optužbama zbog kojih je uhapšen v. d. generalnog direktora ’Infrastrukture železnice Srbije’ Miroljub Jevtić… Pozdravljam rad državnih organa u rasvetljavanju svih činjenica u vezi sa ovim slučajem“, reagovala je ministarka Mihajlović na Jevtićevo hapšenje.
Čitav slučaj, očigledno, ima dve dimenzije. Prva se odnosi na samu njegovu sadržinu – da li su Jevtić i ostala trojica krivi za ono za šta se terete, i da li njihova eventualna krivica obuhvata i širi i politički osetljiviji krug ljudi – dok se druga dimenzija odnosi na medijski tretman čitave priče u kojoj je u prvi plan istaknuta ministarka Zorana Mihajlović.
I dok će prva dimenzija možda biti rasvetljena tokom dalje istrage, obrisi one druge, medijske, kudikamo su intrigantniji za pokušaj tumačenja.
Ministarku Mihajlović, naime, u prvi plan nisu istakli opozicioni mediji – „Danas“ ili TV N1, na primer – već tabloidi koji s mnoštvom dobrih razloga slove za bliske aktuelnoj vlasti. Ili nekom njenom delu. Što navodi na utisak da je u toku nekakav zakulisni obračun unutar same vlasti, i uz to nagoveštava mogućnost da će u relativno bliskoj budućnosti uslediti i kontraudar.

Vidovdan u Australiji

U finalu ATP kupa u Sidneju teniska reprezentacija Srbije, predvođena Novakom Đokovićem koji je trijumfovao nad Rafaelom Nadalom, savladala je Španiju s 2:1 u pobedama i tako postala prvi pobednik ovog takmičenja.
„Podrška navijača je bila ključ za pobedu. Nikada nisam osetio tenisku atmosferu na meču kao ovu u Australiji. Navijači su nas definitivno nosili do pobede, dugujemo im veliko hvala“, istakao je Novak Đoković, a društvenim mrežama raširili su se snimci slavlja naših tenisera koji su svoju tenisku pobedu proslavili, i ulepšali, pevajući „Marš na Drinu“ i „Vidovdan“, kao da su sve nas želeli da podsete da niko ne može da mi otme iz moje duše Kosovo…

Odlikovanja

U simboličkom gestu podrške našim sunarodnicima u Crnoj Gori, država Srbija odlikovala je Andriju Mandića, predsednika Nove srpske demokratije i jednog od lidera crnogorskog Demokratskog fronta, i njegovog prijatelja i saborca iz 1999. godine Danila Lekovića za „doprinos sistemu odbrane Republike Srbije“.
Na svečanosti u Velikoj ratnoj sali Generalštaba odlikovanja i sablje s motom „Ne vadi me bez ponosa, ne vraćaj me bez časti“ Mandiću i Lekoviću je uručio ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin.
Ministar Vulin je, kako je objavljeno na sajtu Ministarstva odbrane Srbije, nakon uručivanja priznanja istakao da svi koji su branili Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine zaslužuju podjednaku pažnju i poštovanje, bez obzira da li su državljani Srbije ili Crne Gore: „Svako ko je te 1999. godine bio uz svoj narod i uz svoju zemlju, zaslužuje naše poštovanje i zaslužuje da mu se i na ovaj način odužimo.“
„Ovo je veliko priznanje za bateriju kojom sam komandovao, veliko priznanje za sve rezerviste u Crnoj Gori, a bilo ih je ogroman broj 1999. godine, koji znaju i koji se ponose što su se odazvali na poziv otadžbine i što su branili svoju otadžbinu onako kako su to radili naši slavni preci. Dvadeset godina je proteklo i mnogi su se u Crnoj Gori trudili, isti oni koji su pozivali na dezerterstvo 1999. godine, koji su radili za NATO 1999. godine, da ljudi treba da se stide toga što su pripadali Vojsci Jugoslavije“, istakao je Andrija Mandić.