Индустрија осигурања стабилна, резерве и премије расту

Трећи Српски дани осигурања окупили више од 300 стручњака из земље и иностранства

Осигуравајућа друштва која послују у Србији остварила су за првих девет месеци ове године позитиван резултат у пословању у износу од 9,3 милијарде динара, односно 79 милиона евра. То је у односу на исти период прошле године раст од 33,2%, изјавио је на свечаном отварању Српских дана осигурања вицегувернер Народне банке Србије Жељко Јовић. Председник УО Удружења осигуравача Србије Мирко Петровић додао је да се из године у годину повећава бруто премија тржишта и да је индустрија осигурања у прошлој години решила 6,7 милиона полиса и исплатила око 385 милиона евра клијентима. Техничке резерве српске индустрије осигурања, према Петровићевим речима, износе 1,7 милијарди евра и гарант су стабилности и сигурности исплате штета.
Српски дани осигурања, које сада већ традиционално организује Удружење осигуравача Србије, окупили су ове године више од 300 представника осигуравајућих кућа, државних званичника, као и домаћих, регионалних и стручњака из иностранства. Конференција се организује у циљу опште едукације. С једне стране, како каже генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић, то су грађани којима осигурање треба представити као савезника у невољи и појаснити им да осигурање није трошак већ инвестиција у сигурније сутра. С друге, то су запослени у сектору, којима треба омогућити праћење и прилагођавање модерним трендовима, каже Јовановић. „Српски дани осигурања нам дају могућност да заједно са стручњацима из иностранства разменимо информације и чујемо искуство других у прилагођавању тржишта новим правилима и трендовима, што је за нас од непроцењивог значаја“, изјавио је Јовановић.
И ове године једна од тема на Конференција била је осигурање у пољопривреди. Ресорни министар у Влади Републике Србије Бранислав Недимовић нагласио је да је катастрофалан податак да је свега око 12% пољопривредних површина у Србији осигурано и да то треба унапредити. Према његовим речима, лагано расте број осигураника у биљној производњи, али је знатно смањен у сектору сточарске производње. Министар Недимовић је најавио да ће следећи велики пројекат Министарства пољопривреде, у области осигурања, бити изградња аутоматских противградних станица на Букуљи, Фрушкој гори и у Ужицу.
Током два дана Конференције покренуто је доста занимљивих тема. Једна од оних које су изазвале значајну пажњу односи се на катастрофалне незгоде, које су због климатских промена све више заступљене на територији Републике Србије. Генерални секретар УОС Душко Јовановић најавио је да ће осигуравачи покушати да заједно с државом договоре неку врсту обавезног осигурања имовине или да грађанима обезбеде одређене повољности у осигурању имовине. Тиме желимо да обезбедимо сигурност грађана и њихове имовине, али и да растеретимо буџет, због евентуалних будућих катастрофалних непогода, додао је Јовановић.
Сумирајући Конференцију, члан Управног одбора УОС Зоран Благојевић нагласио је да су пред осигуравачима изазовна времена, у којима ће морати да одговоре на питања која се односе на регулативу, дигитализацију, прилагођавање пословања како би клијент и његове потребе били у фокусу. Не треба заборавити ни дигитализицију, која је велики изазов за осигураваче, али ни рад на налажењу адекватних решења за осигурање од катастрофалних ризика, што је дефинитивно неопходно српском тржишту, закључио је Благојевић.

Ђорђевић: Ускоро Закон о осигурању од повреда на раду

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић најавио је за пролеће усвајање новог Закона о осигурању од повреда на раду, који ће обавезати сваког послодавца да осигура раднике. „Новим законом желимо да обезбедимо обавезу осигурања радника, као и да уведемо механизам да ова обавеза буде пропраћена и казненим одредбама. Предвиђено је да сви послодавци морају да осигурају све своје запослене, без обзира којим послом се баве“, рекао је Ђорђевић. Он је оценио и да ће нови закон донети одређено оптерећење привредницима који до сада нису осигуравали своје запослене, али ће, када се буду дешавале повреде на раду, исплата штете бити велико растерећење.