Godina dodatnog zapleta

Potvrđujući da smo osuđeni na život u interesantnim vremenima, godina za nama nije nas dovela do mirnog epiloga nijednog od ključnih procesa koji su u toku već uveliko, ali je zato dodatno zamrsila sve ono što nam se događa, kako u našoj zemlji, tako i svetu, čija globalizovanost neminovno ostavlja posledice i po Srbiju.
Izostali su onako veliki potresi kakvi su, primera radi, obeležili 2016. godinu referendumom o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije i izborom Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, ali se zato neprestano trese svuda oko nas. Počev, eto, baš od Velike Britanije koja još nije izašla iz EU, i Donalda Trampa zaglavljenog negde između impičmenta i reizbora 2020. godine.
Srbija je doživela krah svojih nada u iole skoro priključenje Evropskoj uniji nakon što joj je, kao i ostatku Zapadnog Balkana, francuski predsednik Emanuel Makron poručio da od toga nema ništa sve dok se sama Evropska unija ne reformiše, a niko još ne zna ni kako ta reforma treba da izgleda, ni kako će se sprovesti, ni ko će je sprovesti. Bez obzira na ove neprijatne okolnosti po proces EU integracija, niko se još nije usudio da ih i formalno proglasi mrtvim, ali je zato lansirana ideja nekakvog mini Šengena na Zapadnom Balkanu. Za koji se, opet, ne zna da li jeste ili nije svojevrsna kompenzacija za neulazak u EU, čemu zapravo treba da posluži i ko će sve na kraju tu biti okupljen.
Dijalog Beograda i Prištine ostao je zamrznut uprkos proklamovanim namerama Zapada da ga odmrzne srpskim priznanjem samoproglašene nezavisnosti svoje južne pokrajine, koju inače priznaje sve manje država u svetu. Istovremeno, Rusija i Kina učvrstile su svoj stav da je rešenje moguće samo u okvirima Rezolucije 1244. A u Srbiji, koja se uveliko priprema za parlamentarne izbore iduće godine, teško će se naći iko da se tome otvoreno suprotstavi.
Na međunarodnom planu, Rusija i Kina nastavile su da učvršćuju svoju neformalnu alijansu i alternativu Zapadu koji je – priznaje Makron – dočekao smrt svoje hegemonije. Evropska unija ophrvana je sopstvenim nevoljama i problemima koje joj stvara njen stariji brat s one strane Atlantika, Amerika pak zabavljena unutrašnjom borbom na život i smrt koja traje još od Trampovog izbora, a istovremeno i sve agresivnija prema svima koji njen interes ne stavljaju na prvo mesto, bili to saveznici ili suparnici.
Sva je ova dinamika međunarodnih odnosa, kakvu svet odavno nije iskusio, možda i prirodna manifestacija nestanka unipolarnog momenta i stvaranja multicentričnog svetskog projekta. Ali to je proces dužeg trajanja koji se kalendarom od 365 dana ne može ograničiti. Što nam obećava da će i naredna, 2020. godina biti barem podjednako interesantna…