Pečat nedelje

Zašto, igumane?

Da li je vaseljenski patrijarh uspeo u svom naumu da obezbedi svojevrsno priznanje Svete Gore da je tomos o autokefalnosti tzv. UPC kanonski valjan, te o čemu svedoče događaji koji su neposredno prethodili ovoj poseti?

U manastiru Ksenofontu, u kojem su kaligrafi ispisali tomos koji je patrijarh Vartolomej za Božić darivao nekanonskoj raskolničkoj tvorevini pod nazivom UPC, carigradski prvojerarh je prvi put na liturgiji u jednom svetogorskom hramu pomenuo ime Epifanija Dumenka.
Učešće igumana svetogorskih manastira na pomenutoj liturgiji trebalo je da bude znak svojevrsnog priznanja da je tomos o autokefalnosti tzv. UPC kanonski valjan, a samim tim i da je Epifanije Dumenko zakoniti prvojerarh ove tvorevine. Da li je vaseljenski patrijarh uspeo u svom naumu, te o čemu svedoče događaji koji su neposredno prethodili ovoj poseti?

NEPOŽELJAN Nekoliko dana pre upriličene liturgije u manastiru Ksenofontu generalni konzul SAD iz Soluna, izvestila je grčka agencija „Romfeo“, posetio je Kareju, administrativni centar Svete Gore. Šta se dešavalo iza zatvorenih vrata i kako je tekao razgovor sa članovima Protata, sveštene uprave Svete Gore, nije poznato, ali pretpostavlja se da je glavna tema i razlog posete bilo pitanje priznanja i statusa tzv. Ukrajinske pravoslavne crkve. Istog dana, 17. oktobra, na sajtu Saveza pravoslavnih novinara izašle su fotografije grafita koji su uoči posete patrijarha Vartolomeja Svetoj Gori osvanuli ispred manastira Ivirona. Rečiti grafiti, dakako. Na njima se moglo pročitati „Antihriste Vartolomeju, Sveta Gora te neće i ne priznaje“, „Napolje sa Svete Gore“. I nisu samo ovi napisi govorili o tome da je carigradski patrijarh nepoželjan u Bogorodičinom vrtu. Da je tako potvrda je stigla i tri dana kasnije, kada je od 20 igumana svetogorskih manastira samo njih osam prisustvovalo liturgiji na kojoj je patrijarh Vartolomej prvi put na Svetoj Gori pomenuo nekanonskog mitropolita tzv. UPC. U manastiru Ksenofontu nisu bili igumani jednog bugarskog, jednog ruskog i deset grčkih manastira.

SA ZNANJEM SINODA? TEŠKO Nastojatelj nemanjićke i Savine zadužbine, iguman Hilandara Metodije – jeste. Sa znanjem Sinoda SPC? Teško, ako se pažljivo iščitaju redovi koje je povodom služenja zajedničke liturgije patrijarha carigradskog Vartolomeja i arhiepiskopa atinskog Jeronima, uz sasluženje više episkopa i klirika, u drevnom hramu Nerukotvorenog obraza Hristovog u Solunu, napisao vladika bački Irinej.
„Tom prilikom“, piše vladika bački, „arhiepiskop atinski je u svojstvu predsednika Svetog Sinoda u Atini (pošto Grčka Crkva nema Predstojatelja jer joj Carigrad nikad nije ni priznao pravu i punu autokefaliju) praktično priznao takozvanu Pravoslavnu Crkvu Ukrajine, sklepanu od ukrajinskih raskolničkih grupacija, bez konsultacija sa kanonskom Crkvom sa mitropolitom Onufrijem na čelu, time što je lažni mitropolit ’kijevski i sve Ukrajine’ Epifanije Dumenko pominjan na svetoj Liturgiji kao jedan od poglavara autokefalnih Pravoslavnih Crkava, odnosno njegovo ime je uneto u diptihe Grčke Pravoslavne Crkve.“
„Ovaj postupak“, napominje, „poslednji je korak pred ambisom još dubljeg i opasnijeg raskola u vaseljenskom Pravoslavlju. Jer, kao što je Sveti Sinod Moskovske Patrijaršije već zvanično saopštio, priznavanje ukrajinskih raskolnika kao Crkve od strane Atine imaće za posledicu brisanje imena Arhiepiskopa atinskog iz diptiha Ruske Pravoslavne Crkve i prekid opštenja sa svim arhijerejima Grčke Pravoslavne Crkve koji usvoje Arhiepiskopov stav i budu sasluživali sa raskolnicima iz Ukrajine koji u stvari nemaju nikakav svešteni čin niti uopšte pripadaju Pravoslavnoj Crkvi.“

TEŽINA PRESTUPA „Potpisnik ovih redaka, znajući koliko odgovornosti, trezvenosti, rasuđivanja i strpljenja Moskovska Patrijaršija pokazuje otkako je suočena sa ovim strašnim izazovom, pretpostavlja da ona svoju – načelno donetu i javno saopštenu – odluku neće primeniti sve dotle dok Arhiepiskop atinski Jeronim ne dozvoli sebi sasluživanje sa g. Dumenkom, lažnim mitropolitom kijevskim. I inače raskol nije izazvala Ruska Pravoslavna Crkva nego isključivo Carigradska Patrijaršija, a za njegovo eventualno produbljivanje i produžavanje odgovornost će snositi i Jeladska Pravoslavna Crkva kao dosad jedina koja je, posle dužeg opiranja, ’legla na rudu’ i postupila po instrukcijama Fanara, Vašingtona i Bog zna koga sve još“, stoji u saopštenju.
Stav Srpske pravoslavne crkve, saborski formulisan, ostaje neizmenjen, nepokolebiv je vladika bački: „Nepokajane ukrajinske raskolnike“, kaže, „ne priznajemo ni za pripadnike Crkve, a kamoli za normalnu autokefalnu Pravoslavnu Crkvu.“
Ne priznaju je ni ostale pomesne pravoslavne crkve. Ne priznaju je ni svi monasi i igumani Svete Gore koja je zvanično pod jurisdikcijom Carigrada. Oni su svesni težine kanonskog prestupa i dubokih i nesagledivih posledica koje ovaj čin nosi, a koje će trajati duže od ideje stvaranja nove osovine NATO pravoslavlja. Zašto, onda, igumane Metodije?