Артисти и модели

Преговори власти и опозиције

Пристајући да им странци „кроје преговарачко одело“, и власт и опозиција показују непомирљиве крајности које штете и политичкој атмосфери и националним интересима Србије

Дијалог је у Србији, изгледа, мислена именица, бар када је политика у питању. Скоро да је немогуће да две супротстављене стране саме седну за сто и разговарају о ономе о чему се никако не слажу, а да ту не буде укључен неки медијатор или посредник. Иако се посредници, као трећа страна, најчешће појављују у међународним преговорима, у Србији се, нажалост, то чини и на унутрашњем плану – у преговорима власти и опозиције.

Прво је велики успех био што је до разговора две непомирљиве стране на тему изборних услова уопште дошло, мада не треба искључити утицај Запада и његову жељу да се дијалог реализује. Треба се само присетити својевремене посете Србији Метјуа Палмера, званичника Стејт департмента, и његовог „широког спектра саговорника“ од Александра Вучића до представника Савеза за Србију које је предводио Драган Ђилас.

Све ове спекулације су, у ствари, везане за косовски чвор и његово „хитно расплитање“ како се он не би нашао у рукама Русије, чије се балканско ангажовање на Западу доживљава као „малигни утицај“ који треба отклонити по сваку цену. Отуд и потреба да стварна опозиција, а не глумљена, седи у парламенту када се буде гласало о споразуму за Косово, с тим да није битно како гласају, већ само да гласају како би се створио легитимитет. На том трагу су и тврдње да одржани затворени састанак иде у прилог и СНС-у, који се суочава с вишемесечним протестима и најавом бојкота избора Савеза за Србију (СзС), који пак изборе не жели због драматично лошег изборног рејтинга.
[restrict]

ТЕАТРАЛНОСТ УМЕСТО СУШТИНЕ Додуше, и у првим састанцима тежиште је било на театралности начина преговора уместо на њиховој суштини. Српска јавност је тако сазнала за „Чатам хаус правила“, настала на затвореним преговорима у истоименој кући у Лондону, а која су коришћена као џентлменско неписано правило да учесници могу за медије да говоре оно што су сами рекли, али не и оно што су говорили други учесници. Како би дискреција разговора власти и опозиције у Србији добила какав-такав дигнитет, али и медијатори на важности, разговори су вођени по том „Чатам хаус правилу“, дакле без присуства медија. На њега су се позивали представници власти и опозиције и после првог (30. јул) и после другог састанка (9. август), користећи га заправо да не би открили шта се на скупу дешавало.

Па ипак, скоро да делује смешна изјава Милана Антонијевића из Сорошевог Фонда за отворено друштво, иначе медијатора на Факултету политичких наука у Београду, да су преговори пропали зато што су „Чатам хаус правила“ прекршили неки учесници и једне и друге стране. Да иронија буде већа, Антонијевић је као „кривце“ прозвао посланика Нове странке Зорана Живковића и члана Председништва Српске напредне странке Горана Весића, два некадашња висока функционера Демократске странке и два петооктобарска званичника ДОС-а. Штавише, Горан Весић је две године – од 2001. до 2003 – био саветник Зорану Живковићу, тада савезном министру унутрашњих послова.

Очигледно да домаћи медијатори из две фондације са заједничким кореном – Београдски фонд за политичку изузетност и Фонд за отворено друштво, тј. Сорошев фонд (Соња Лихт је некада била покретач и дугогодишњи челник ФОД-а у Србији), чији задаци су били и остали да кроз атрибуте „цивилног друштва“ утичу на радикалне промене у транзицијом захваћеним земљама, углавном, у складу за жељама и потребама Запада – нису уродили плодом па су се појавили наизглед већи и јачи, из Европског парламента.

Нови разговори о изборним условима на политичку сцену су донели и нове термине, као што је „Жан Моне“ модел, по којем би се водила октобарска сезона разговора у Народној скупштини, уз посредовање изасланика ЕП.

Овај модел предвиђа да ће се преговарати далеко од очију јавности и медија све док се не постигне договор или се констатује да договора нема. Све партије учествују под једнаким условима, а ниједан сегмент се неће сматрати договореним, док се све у целини не договори. Тек тад се са информацијама излази пред грађане. Моне, иначе познати произвођач коњака, из трговине у дипломатију је пренео правило да се ништа не открива док се посао не заврши.

План шефа Спољнополитичког одбора и известиоца Европског парламента за Србију Дејвида Мекалистера о посредовању ЕП у преговорима власти и опозиције о изборним условима подразумева вођење дијалога у Народној скупштини „у две фазе“, наводи се у писму које је Мекалистер недавно послао председници парламента Маји Гојковић, а јавности га предочио београдски „Данас“. Овим планом предвиђено је да се до краја године одрже три међупартијска дијалога која ће се искључиво бавити изборним условима за парламентарне изборе 2020. године. Мекалистер је позвао све политичке групе да усвоје „практичан и отворен“ приступ када је реч о међупартијском дијалогу о изборним условима у Србији. „Сматрамо да ће међупартијски дијалог бити најкориснији уколико све политичке групе усвоје приступ практичан и отворен за изградњу снажног консензуса када су у питању приоритети неопходни за побољшање изборне средине“, поручио је Мекалистер у позивном писму. Серија округлих столова била би организована у парламенту, а у писму се напомиње да „треба укључити све парламентарне странке које изразе спремност да учествују“. У том контексту, Мекалистер предлаже да се у својству копредседавајућих нађу Маја Гојковић и неко од представника ЕП, док би учествовали „лидери парламентарних странака и група, плус један посланик и један члан особља“. Не искључује се ни могућност учешћа стручњака, уз напомену „уколико је потребно“, а као пример наведено је укључивање представника ОЕБС-а приликом разговора о изборним реформама. Овде је занимљиво помињање „помоћи“ ОЕБС-а, Организације за европску безбедност, која је одбила да врши контролу ванредних избора на Косову и Метохији, где се, изгледа, управо спрема већа манипулација с њиховим резултатима, бар када је Српска листа у питању.

ОПОЗИЦИОНО НЕСАГЛАСЈЕ Тако су у Скупштини Србије 9. октобра почели преговори представника власти и дела опозиције уз посредовање Европског парламента, односно бивших посланика ЕП Едуарда Кукана и Кнута Флекенштајна. На састанак су дошли представници власти, док из опозиције није било партија из Савеза за Србију, као ни ДСС и СРС. А лидер СДС Борис Тадић после прве сесије напустио је скуп и поручио да је дошао да би представницима ЕУ рекао да је „дијалог немогућ без свих представника опозиције и да у Србији нема околности за нормалан политички живот“. Елем, у опозицији не само да нису сагласни око тога да ли треба изборе бојкотовати или не (СПАС Александра Шапића учествоваће на парламентарним изборима следеће године, а у великој дилеми је и ПСГ Сергеја Трифуновића) већ не могу да се усагласе ни око преговора под патронатом Европског парламента.

Председник Демократске странке Србије Милош Јовановић изјавио је да та странка неће учествовати у разговорима власти и опозиције уз посредство европских парламентараца и да сматрају да Србија сама у оквиру својих институција треба да решава проблеме. Ту посебно треба нагласити сукоб у Демократској странци, баш око преговора.

Врх ДС-а одлучио је да не иде на преговоре власти и опозиције, насупрот захтеву посланичког клуба ове странке. Ова одлука још више ће продубити поделе између лидера демократа Зорана Лутовца и посланика ДС у парламенту, који су се прошле недеље изјаснили да на преговоре иду, и као своје представнике чак делегирали страначког шефа и Балшу Божовића. Чврст став Лутовца о бојкоту и неучествовању на преговорима под покровитељством ЕУ део ДС, окупљен око посланичког клуба ове странке у републичком парламенту, приписује утицају Драгана Ђиласа.

Запажајући овај сукоб и нејединство у опозицији, цинични посматрачи наше политичке стварности одмах су предложили да европски посредници, кад су већ ту, прво организују преговоре у оквиру опозиције, па тек по њиховом усаглашавању пређу на ове – изборне.

У таквој атмосфери одржана је и прва рунда међупартијског дијалога. Пред Флекенштајном и амбасадором ЕУ у Београду Семом Фабрицијем говорили су два пута по пет минута о процени ситуације у кључним питањима унапређења услова за одржавање избора 2020. и медијима и улози РЕМ-а и РТС-а, по абецедном редоследу назива странке на енглеском језику. Предност су имале парламентарне партије, а затим су говорили они који немају посланике у Скупштини. Углавном су се чули већ познати ставови с дијалога са Факултета политичких наука. Власт је тврдила да су отворени за сарадњу и набрајали које је акте Влада већ донела, а опозиција је највише критиковала рад РЕМ-а. Представници радне групе Владе говорили су о предузетим мерама за побољшање услова које се односе на забрану државним службеницима да користе јавне ресурсе у кампањи, уређеност бирачког списка, планирану обуку „контролора“ на биралиштима, као и регулисање улоге посматрача.

Посредник Флекенштајн подсетио је учеснике на извештај Европске комисије и ОДИХР у којима се наводи да постоји потреба за свеобухватном ревизијом правног оквира о изборима. У закључцима се наводи и да независним регулаторним телима треба да буде омогућено да улогу праћења изборног процеса обављају делотворно и да се реши неуравнотежена медијска покривеност.

Усвајањем закључака – да сви учесници на изборима морају да имају исте услове и да партијске функције стриктно треба раздвојити од државних – у Скупштини Србије завршена је прва рунда међустраначког дијалога о изборним условима, под покровитељством ЕУ. Најављено је да ће се разговори наставити половином новембра, када ће теме бити измене Пословника о раду парламента и даља ревизија изборних оквира. У закључку се углавном уочавају глаголи морати и требати што, у ствари, значи да модел „Жан Моне“ перфектно функционише. Ништа није саопштено, јер ништа није ни договорено.         

[/restrict]