Artisti i modeli

Pregovori vlasti i opozicije

Pristajući da im stranci „kroje pregovaračko odelo“, i vlast i opozicija pokazuju nepomirljive krajnosti koje štete i političkoj atmosferi i nacionalnim interesima Srbije

Dijalog je u Srbiji, izgleda, mislena imenica, bar kada je politika u pitanju. Skoro da je nemoguće da dve suprotstavljene strane same sednu za sto i razgovaraju o onome o čemu se nikako ne slažu, a da tu ne bude uključen neki medijator ili posrednik. Iako se posrednici, kao treća strana, najčešće pojavljuju u međunarodnim pregovorima, u Srbiji se, nažalost, to čini i na unutrašnjem planu – u pregovorima vlasti i opozicije.

Prvo je veliki uspeh bio što je do razgovora dve nepomirljive strane na temu izbornih uslova uopšte došlo, mada ne treba isključiti uticaj Zapada i njegovu želju da se dijalog realizuje. Treba se samo prisetiti svojevremene posete Srbiji Metjua Palmera, zvaničnika Stejt departmenta, i njegovog „širokog spektra sagovornika“ od Aleksandra Vučića do predstavnika Saveza za Srbiju koje je predvodio Dragan Đilas.

Sve ove spekulacije su, u stvari, vezane za kosovski čvor i njegovo „hitno rasplitanje“ kako se on ne bi našao u rukama Rusije, čije se balkansko angažovanje na Zapadu doživljava kao „maligni uticaj“ koji treba otkloniti po svaku cenu. Otud i potreba da stvarna opozicija, a ne glumljena, sedi u parlamentu kada se bude glasalo o sporazumu za Kosovo, s tim da nije bitno kako glasaju, već samo da glasaju kako bi se stvorio legitimitet. Na tom tragu su i tvrdnje da održani zatvoreni sastanak ide u prilog i SNS-u, koji se suočava s višemesečnim protestima i najavom bojkota izbora Saveza za Srbiju (SzS), koji pak izbore ne želi zbog dramatično lošeg izbornog rejtinga.
[restrict]

TEATRALNOST UMESTO SUŠTINE Doduše, i u prvim sastancima težište je bilo na teatralnosti načina pregovora umesto na njihovoj suštini. Srpska javnost je tako saznala za „Čatam haus pravila“, nastala na zatvorenim pregovorima u istoimenoj kući u Londonu, a koja su korišćena kao džentlmensko nepisano pravilo da učesnici mogu za medije da govore ono što su sami rekli, ali ne i ono što su govorili drugi učesnici. Kako bi diskrecija razgovora vlasti i opozicije u Srbiji dobila kakav-takav dignitet, ali i medijatori na važnosti, razgovori su vođeni po tom „Čatam haus pravilu“, dakle bez prisustva medija. Na njega su se pozivali predstavnici vlasti i opozicije i posle prvog (30. jul) i posle drugog sastanka (9. avgust), koristeći ga zapravo da ne bi otkrili šta se na skupu dešavalo.

Pa ipak, skoro da deluje smešna izjava Milana Antonijevića iz Soroševog Fonda za otvoreno društvo, inače medijatora na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, da su pregovori propali zato što su „Čatam haus pravila“ prekršili neki učesnici i jedne i druge strane. Da ironija bude veća, Antonijević je kao „krivce“ prozvao poslanika Nove stranke Zorana Živkovića i člana Predsedništva Srpske napredne stranke Gorana Vesića, dva nekadašnja visoka funkcionera Demokratske stranke i dva petooktobarska zvaničnika DOS-a. Štaviše, Goran Vesić je dve godine – od 2001. do 2003 – bio savetnik Zoranu Živkoviću, tada saveznom ministru unutrašnjih poslova.

Očigledno da domaći medijatori iz dve fondacije sa zajedničkim korenom – Beogradski fond za političku izuzetnost i Fond za otvoreno društvo, tj. Sorošev fond (Sonja Liht je nekada bila pokretač i dugogodišnji čelnik FOD-a u Srbiji), čiji zadaci su bili i ostali da kroz atribute „civilnog društva“ utiču na radikalne promene u tranzicijom zahvaćenim zemljama, uglavnom, u skladu za željama i potrebama Zapada – nisu urodili plodom pa su se pojavili naizgled veći i jači, iz Evropskog parlamenta.

Novi razgovori o izbornim uslovima na političku scenu su doneli i nove termine, kao što je „Žan Mone“ model, po kojem bi se vodila oktobarska sezona razgovora u Narodnoj skupštini, uz posredovanje izaslanika EP.

Ovaj model predviđa da će se pregovarati daleko od očiju javnosti i medija sve dok se ne postigne dogovor ili se konstatuje da dogovora nema. Sve partije učestvuju pod jednakim uslovima, a nijedan segment se neće smatrati dogovorenim, dok se sve u celini ne dogovori. Tek tad se sa informacijama izlazi pred građane. Mone, inače poznati proizvođač konjaka, iz trgovine u diplomatiju je preneo pravilo da se ništa ne otkriva dok se posao ne završi.

Plan šefa Spoljnopolitičkog odbora i izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera o posredovanju EP u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima podrazumeva vođenje dijaloga u Narodnoj skupštini „u dve faze“, navodi se u pismu koje je Mekalister nedavno poslao predsednici parlamenta Maji Gojković, a javnosti ga predočio beogradski „Danas“. Ovim planom predviđeno je da se do kraja godine održe tri međupartijska dijaloga koja će se isključivo baviti izbornim uslovima za parlamentarne izbore 2020. godine. Mekalister je pozvao sve političke grupe da usvoje „praktičan i otvoren“ pristup kada je reč o međupartijskom dijalogu o izbornim uslovima u Srbiji. „Smatramo da će međupartijski dijalog biti najkorisniji ukoliko sve političke grupe usvoje pristup praktičan i otvoren za izgradnju snažnog konsenzusa kada su u pitanju prioriteti neophodni za poboljšanje izborne sredine“, poručio je Mekalister u pozivnom pismu. Serija okruglih stolova bila bi organizovana u parlamentu, a u pismu se napominje da „treba uključiti sve parlamentarne stranke koje izraze spremnost da učestvuju“. U tom kontekstu, Mekalister predlaže da se u svojstvu kopredsedavajućih nađu Maja Gojković i neko od predstavnika EP, dok bi učestvovali „lideri parlamentarnih stranaka i grupa, plus jedan poslanik i jedan član osoblja“. Ne isključuje se ni mogućnost učešća stručnjaka, uz napomenu „ukoliko je potrebno“, a kao primer navedeno je uključivanje predstavnika OEBS-a prilikom razgovora o izbornim reformama. Ovde je zanimljivo pominjanje „pomoći“ OEBS-a, Organizacije za evropsku bezbednost, koja je odbila da vrši kontrolu vanrednih izbora na Kosovu i Metohiji, gde se, izgleda, upravo sprema veća manipulacija s njihovim rezultatima, bar kada je Srpska lista u pitanju.

OPOZICIONO NESAGLASJE Tako su u Skupštini Srbije 9. oktobra počeli pregovori predstavnika vlasti i dela opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta, odnosno bivših poslanika EP Eduarda Kukana i Knuta Flekenštajna. Na sastanak su došli predstavnici vlasti, dok iz opozicije nije bilo partija iz Saveza za Srbiju, kao ni DSS i SRS. A lider SDS Boris Tadić posle prve sesije napustio je skup i poručio da je došao da bi predstavnicima EU rekao da je „dijalog nemoguć bez svih predstavnika opozicije i da u Srbiji nema okolnosti za normalan politički život“. Elem, u opoziciji ne samo da nisu saglasni oko toga da li treba izbore bojkotovati ili ne (SPAS Aleksandra Šapića učestvovaće na parlamentarnim izborima sledeće godine, a u velikoj dilemi je i PSG Sergeja Trifunovića) već ne mogu da se usaglase ni oko pregovora pod patronatom Evropskog parlamenta.

Predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović izjavio je da ta stranka neće učestvovati u razgovorima vlasti i opozicije uz posredstvo evropskih parlamentaraca i da smatraju da Srbija sama u okviru svojih institucija treba da rešava probleme. Tu posebno treba naglasiti sukob u Demokratskoj stranci, baš oko pregovora.

Vrh DS-a odlučio je da ne ide na pregovore vlasti i opozicije, nasuprot zahtevu poslaničkog kluba ove stranke. Ova odluka još više će produbiti podele između lidera demokrata Zorana Lutovca i poslanika DS u parlamentu, koji su se prošle nedelje izjasnili da na pregovore idu, i kao svoje predstavnike čak delegirali stranačkog šefa i Balšu Božovića. Čvrst stav Lutovca o bojkotu i neučestvovanju na pregovorima pod pokroviteljstvom EU deo DS, okupljen oko poslaničkog kluba ove stranke u republičkom parlamentu, pripisuje uticaju Dragana Đilasa.

Zapažajući ovaj sukob i nejedinstvo u opoziciji, cinični posmatrači naše političke stvarnosti odmah su predložili da evropski posrednici, kad su već tu, prvo organizuju pregovore u okviru opozicije, pa tek po njihovom usaglašavanju pređu na ove – izborne.

U takvoj atmosferi održana je i prva runda međupartijskog dijaloga. Pred Flekenštajnom i ambasadorom EU u Beogradu Semom Fabricijem govorili su dva puta po pet minuta o proceni situacije u ključnim pitanjima unapređenja uslova za održavanje izbora 2020. i medijima i ulozi REM-a i RTS-a, po abecednom redosledu naziva stranke na engleskom jeziku. Prednost su imale parlamentarne partije, a zatim su govorili oni koji nemaju poslanike u Skupštini. Uglavnom su se čuli već poznati stavovi s dijaloga sa Fakulteta političkih nauka. Vlast je tvrdila da su otvoreni za saradnju i nabrajali koje je akte Vlada već donela, a opozicija je najviše kritikovala rad REM-a. Predstavnici radne grupe Vlade govorili su o preduzetim merama za poboljšanje uslova koje se odnose na zabranu državnim službenicima da koriste javne resurse u kampanji, uređenost biračkog spiska, planiranu obuku „kontrolora“ na biralištima, kao i regulisanje uloge posmatrača.

Posrednik Flekenštajn podsetio je učesnike na izveštaj Evropske komisije i ODIHR u kojima se navodi da postoji potreba za sveobuhvatnom revizijom pravnog okvira o izborima. U zaključcima se navodi i da nezavisnim regulatornim telima treba da bude omogućeno da ulogu praćenja izbornog procesa obavljaju delotvorno i da se reši neuravnotežena medijska pokrivenost.

Usvajanjem zaključaka – da svi učesnici na izborima moraju da imaju iste uslove i da partijske funkcije striktno treba razdvojiti od državnih – u Skupštini Srbije završena je prva runda međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, pod pokroviteljstvom EU. Najavljeno je da će se razgovori nastaviti polovinom novembra, kada će teme biti izmene Poslovnika o radu parlamenta i dalja revizija izbornih okvira. U zaključku se uglavnom uočavaju glagoli morati i trebati što, u stvari, znači da model „Žan Mone“ perfektno funkcioniše. Ništa nije saopšteno, jer ništa nije ni dogovoreno.         

[/restrict]