Pečat nedelje

NEPOŽELJNI NA IST RIVERU

Sjedinjene Države odbile su da daju vize određenim članovima ruske delegacije, uključujući šefa Komiteta Saveta Federacije Rusije za međunarodne poslove Konstantina Kosačova, koji je trebalo da učestvuju u radu godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, saopštio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, dodajući da je Vašington time prekršio svoje međunarodne obaveze.
Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova je američko nepoštovanje članova svetske organizacije ocenila kao nedopustivo. „Još jedan čin zanemarivanja prava suverenih država i međunarodnih organizacija i nemogućnost da se na neki način pristojno realizuju sopstvene međunarodno-pravne obaveze biće centralna tema razgovora Lavrova i (američkog državnog sekretara Majka) Pompea u Njujorku“, rekla je Zaharova. Američka strana se pozvala na tehničke poteškoće i kritikovala je ruske zvaničnike da nisu na vreme podneli dokumenta, ali je Zaharova to negirala.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio je da će Moskva oštro reagovati zbog ovog „zabrinjavajućeg i nedopustivog“ poteza koji predstavlja „direktno kršenje međunarodnih obaveza Vašingtona, jer se ne radi o bilateralnoj poseti već o poseti ruske delegacije Generalnoj skupštini UN“.

GUGL JAČI OD BRISELA

Gugl je pobedio u glavnom procesu koji je protiv njega povela administracija Evropske unije, pošto je presuđeno da američka kompanija ne mora da na svoje pretraživače širom sveta proširi evropske propise o „pravu na zaboravljanje“. Evropski sud pravde presudio je da „prema zakonu EU ne postoji obaveza pretraživača“ da van teritorija zemalja članica EU primenjuje odluku suda iz 2014. godine prema kojoj ljudi imaju pravo da kontrolišu šta će se pojaviti kada neko ukuca njihovo ime na internetu.
Slučaj se zasnivao na presudi suda iz 2014. godine da ljudi imaju pravo da kontrolišu ono što se pojavljuje kada se njihovo ime pretraži na mreži, zbog čega je „Gugl“ prisiljen da izbriše veze koje vode do zastarelih ili sramotnih ličnih podataka koji su se pojavili u pretragama unutar EU. Godinu dana kasnije Francuska je tražila od kompanije da ukloni rezultate na svim svojim pretraživačima, a ne samo na evropskim veb-lokacijama.

NEPOŽELJNI U BUDVI

Šovinistička organizacija Crnogorski pokret podnela je krivičnu prijavu protiv organizatora obeležavanja 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve zakazanu za 27. i 28. septembar u Budvi, i od vlasti u Podgorici zatražila da zabrane ulazak patrijarhu Irineju u Crnu Goru. Zabranu ulaska patrijarha u Crnu Goru traže zbog izjave od 24. jula prošle godine, da je „u Crnoj Gori crkvi gore nego pod Osmanlijama, a Srbima nego u NDH“. Ova organizacija, koja je na skupu održanom 2017. u Podgorici kao jedan od svojih zahteva postavila da se „sva javna i privatna lica, političke partije, nevladine organizacije, vjerske, kulturne i naučne institucije koje ugrožavaju crnogorski nacionalni integritet i državni suverenitet podvrgnu zakonskim sankcijama, i zabrani im se, ili ograniči delovanje“, smatra da je patrijarh Irinej „zlonamernim interpretiranjem činjenica raspirio anticrnogorske strasti kod crnogorskih Srba, sa ciljem da ih naoruža mržnjom protiv sopstvene domovine“. Na čelu tuženog Organizacionog odbora nalazi se, kako navode u ovom udruženju, „čelnik cetinjske filijale SPC (mitropolit) Amfilohije. Odbor je tužen zbog „više krivičnih dela koja se odnose na delovanje protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, do devastacije i prisvajanja kulturnog dobra“. Mitropolit Amfilohije je, kako navode, „inspirator, inicijator, organizator i rukovodilac svih organizacija kojima je cilj rušenje ustavnog poretka i aneksija Crne Gore Srbiji i to po svaku cenu i bez obzira na žrtve“. Takođe, SPC je „u Crnoj Gori duboko anticrnogorska i antievropska institucija u funkciji velikodržavnih interesa Srbije, koja protiv ove zemlje vodi neobjavljeni rat još od 1989“.

VUČIĆ NA SEDNICI GS UN

Nemačka kancelarka Angela Merkel uložiće svu svoju energiju, trud i snagu da se očuvaju mir i stabilnost u Evropi i zato će tražiti da se razgovara sve dok se ne pronađe rešenje za pitanje Kosova i Metohije, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić posle razgovora s Merkelovom, na marginama godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku. „Razgovarati i razgovarati, sve dok se ne nađe neko rešenje“, poruka je kancelarke Angele Merkel, preneo je Vučić novinarima.
„Razgovor sa Merkelovom bio je ne samo korektan već i dobar i konkretan o tome kakav je ’hodogram‘ i kako sve treba da izgleda od decembra kada se formira nova vlada u Prištini“, naveo je on, dodajući da nema nikakve sumnje da Evropa želi rešavanje problema na Zapadnom Balkanu i da Nemačka kao vodeća evropska sila to želi i da će na tome insistirati.
Tokom trodnevnog boravka na Ist Riveru planirani su susreti Vučića s brojnim ličnostima među kojima su generalni sekretar UN Antonio Gutereš, vršilac dužnosti pomoćnika sekretara za evropske i evroazijske poslove u Stejt departmentu Filip Riker, predsednik Gvatemale Džimi Morales, predsednik Vlade Irske Leo Varadkaro, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini. Pred povratak u zemlju u četvrtak, 26. septembra, planirano je da se Vučić obrati Generalnoj skupštini UN.

Srpski tumor

U hrvatskoj javnosti nastavljena je antisrpska histerija kojoj je već neko vreme na meti politički predstavnik preostalih Srba u toj zemlji Milorad Pupovac.
Pupovac je, optužio ga je Josip Periša, predsednik Glavnog odbora udruženja veterana rata (HVIDRA), „zloćudni tumor na najosetljivijem delu tela republike“.
„Vežući se za ćirilicu, za ugroženost Srba u Hrvatskoj – način na koji se on obraća i na koji osuđuje Hrvatsku vani, smatramo da to nije primereno i za nas je to neprihvatljivo“, rekao je Periša povodom Pupovčevog intervjua ljubljanskom „Delu“.
Verbalni delikt za koji je sad javno optužen Milorad Pupovac, kako prenose mediji, sastoji se u njegovoj oceni da je „retrogradni proces u Hrvatskoj počeo da se razvija nakon oslobađajuće presude“ Anti Gotovini i Mladenu Markaču u Hagu 2012. godine, „a ojačao je posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju“, dok je ovaj proces „dostigao vrhunac“ protestima u Vukovaru zbog postavljanja tabli ispisanih ćirilicom.