НИШТА НОВО ПОД КАПОМ НЕБЕСКОМ

Данас се налазимо у времену владавине Ким Кардашијан културног обрасца и ријалити вредносног система. Ваља се скрити од тих по здравље и ум опасних неподопштина. Нека вам при руци буде Ефемерис или друга књига. Нема боље одбране од пошасти Кардашијан културног доба

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ГРОЗДОБЕР Прође август и, како је од памтивека уобичајено, стиже септембар. Девети је по реду у календару, а Срби су га звали и гроздобер. Раније је септембар био први месец у години.
Хризостом Столић записао је: „Од 1701. године, сходно указу руског цара Петра Великог, примљено је у Цркви у Русији празновање Нове године – али само као административне – 1. јануара – а остао је у богослужбеној употреби дотадашњи 1. септембар, светкован у Византинаца, и у свих православних њихова круга. Потом је, овај ’руски обичај’ прешао и у остале православне земље“ (Јеромонах Хризостом Столић Хиландарац, Православни светачник, септембар–јун, Београд, 1988, стр. 238). Тако касније стиже и до Срба, јануарска Нова година.
Летњи месеци се приводе крају. Ко је успео да преживи одмор, да се не удави ако је био у Грчкој, или да га не пребију ако је противно разуму ишао у НДХ, може сматрати да ће му наредна 2020/7528. година бити успешна. Напрдна Држава Хрватска, скраћено НДХ, коју као в. д. председник предводи официр НАТО-а Колинда, летња пребијања Срба ће наставити и током јесени.
Nil admirari (Ничему се чудити), забележио је академик Дејан Медаковић узречицу професора Радослава М. Грујића. У знаменитом делу (Ефемерис – хроника једне породице, „Прометеј“, Нови Сад, 2007) Дејан Медаковић пише и о својим разговорима са проф. Грујићем. За вас сам, поштовани читаоци „Печата“, одабрао неколико реченица (трећи том, стр. 1002–1007). У питању су разговори проф. Грујића са Душком Бркићем, послератним потпредседником хрватске владе.
„За Хрвате може, за Србе не може. Једног дана, казивао ми је Грујић, Бакарић дође у кабинет код Бркића и замоли га да он као Србин среди питање обнове сењске катедрале која је оштећена у рату. Знаш Душко, рекао му је Бакарић, мислим да то треба учинити, малопре је код мене био сењски бискуп Виктор Бурић и замолио ме за помоћ. Обећао сам, али мислим да је згодније да ти то спроведеш, управо зато што си Србин. Душко је без речи пристао и бискуп је добио тражена средства. После извесног времена, посетио је Бркића прота из Плашког чији је син погинуо у партизанима… Знаш, Душко, усташе су у Лици порушиле скоро све цркве. Страдао је и наш владичански двор у Плашком. Послао ме народ код тебе да те замолим да нам помогнеш. Било би добро да онај свет види да нова власт није против цркве.

СТАВ ВЛАДИМИРА БАКАРИЋА „Душко Бркић му рече да не брине и нека дође код њега на ручак а дотле ће он све средити. Оде код Бакарића који је тад председник владе, да га замоли да овај пут, он као Хрват помогне српски народ. На Душково највеће изненађење, Бакарић га љутито погледа, а затим грубо рече: Нећу! Не дам! Ни говора о поправци српске владичанске резиденције у Плашком. Душко га је упитао за разлоге. Опет је добио груб: Нећу и не дам, и нема ту шта да објашњавам! На томе је и остало, и Бркић је за ручком црвенео пред старим протом чијег сина је познавао као оданог комунисту.
„Професор Грујић је наставио причу: Мени је одмах био јасан став Владимира Бакарића. Из њега је проговорио притајени франковац, праваш ако хоћеш. Јасно препознајем међу хрватским политичарима убеђене франковце када је реч о националном питању. И Крлежа је један од њих. Лепо је то и тачно осетио стари кнез Лујо Војновић, када је прочитао Крлежин предговор у каталогу париске изложбе. Писао ми је дубоко узбуђен и питао да ли бар неко у Београду, међу Србима, види сву ту хрватску Крлежину подвалу.“
Данас се налазимо у времену владавине Ким Кардашијан културног обрасца и ријалити вредносног система. Ваља се скрити од тих по здравље и ум опасних неподопштина. Нека вам при руци буде Ефемерис или друга књига. Нема боље одбране од пошасти Кардашијан културног доба.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Помозимо и ми његову фондацију. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.