NIŠTA NOVO POD KAPOM NEBESKOM

Danas se nalazimo u vremenu vladavine Kim Kardašijan kulturnog obrasca i rijaliti vrednosnog sistema. Valja se skriti od tih po zdravlje i um opasnih nepodopština. Neka vam pri ruci bude Efemeris ili druga knjiga. Nema bolje odbrane od pošasti Kardašijan kulturnog doba

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

GROZDOBER Prođe avgust i, kako je od pamtiveka uobičajeno, stiže septembar. Deveti je po redu u kalendaru, a Srbi su ga zvali i grozdober. Ranije je septembar bio prvi mesec u godini.
Hrizostom Stolić zapisao je: „Od 1701. godine, shodno ukazu ruskog cara Petra Velikog, primljeno je u Crkvi u Rusiji praznovanje Nove godine – ali samo kao administrativne – 1. januara – a ostao je u bogoslužbenoj upotrebi dotadašnji 1. septembar, svetkovan u Vizantinaca, i u svih pravoslavnih njihova kruga. Potom je, ovaj ’ruski običaj’ prešao i u ostale pravoslavne zemlje“ (Jeromonah Hrizostom Stolić Hilandarac, Pravoslavni svetačnik, septembar–jun, Beograd, 1988, str. 238). Tako kasnije stiže i do Srba, januarska Nova godina.
Letnji meseci se privode kraju. Ko je uspeo da preživi odmor, da se ne udavi ako je bio u Grčkoj, ili da ga ne prebiju ako je protivno razumu išao u NDH, može smatrati da će mu naredna 2020/7528. godina biti uspešna. Naprdna Država Hrvatska, skraćeno NDH, koju kao v. d. predsednik predvodi oficir NATO-a Kolinda, letnja prebijanja Srba će nastaviti i tokom jeseni.
Nil admirari (Ničemu se čuditi), zabeležio je akademik Dejan Medaković uzrečicu profesora Radoslava M. Grujića. U znamenitom delu (Efemeris – hronika jedne porodice, „Prometej“, Novi Sad, 2007) Dejan Medaković piše i o svojim razgovorima sa prof. Grujićem. Za vas sam, poštovani čitaoci „Pečata“, odabrao nekoliko rečenica (treći tom, str. 1002–1007). U pitanju su razgovori prof. Grujića sa Duškom Brkićem, posleratnim potpredsednikom hrvatske vlade.
„Za Hrvate može, za Srbe ne može. Jednog dana, kazivao mi je Grujić, Bakarić dođe u kabinet kod Brkića i zamoli ga da on kao Srbin sredi pitanje obnove senjske katedrale koja je oštećena u ratu. Znaš Duško, rekao mu je Bakarić, mislim da to treba učiniti, malopre je kod mene bio senjski biskup Viktor Burić i zamolio me za pomoć. Obećao sam, ali mislim da je zgodnije da ti to sprovedeš, upravo zato što si Srbin. Duško je bez reči pristao i biskup je dobio tražena sredstva. Posle izvesnog vremena, posetio je Brkića prota iz Plaškog čiji je sin poginuo u partizanima… Znaš, Duško, ustaše su u Lici porušile skoro sve crkve. Stradao je i naš vladičanski dvor u Plaškom. Poslao me narod kod tebe da te zamolim da nam pomogneš. Bilo bi dobro da onaj svet vidi da nova vlast nije protiv crkve.

STAV VLADIMIRA BAKARIĆA „Duško Brkić mu reče da ne brine i neka dođe kod njega na ručak a dotle će on sve srediti. Ode kod Bakarića koji je tad predsednik vlade, da ga zamoli da ovaj put, on kao Hrvat pomogne srpski narod. Na Duškovo najveće iznenađenje, Bakarić ga ljutito pogleda, a zatim grubo reče: Neću! Ne dam! Ni govora o popravci srpske vladičanske rezidencije u Plaškom. Duško ga je upitao za razloge. Opet je dobio grub: Neću i ne dam, i nema tu šta da objašnjavam! Na tome je i ostalo, i Brkić je za ručkom crveneo pred starim protom čijeg sina je poznavao kao odanog komunistu.
„Profesor Grujić je nastavio priču: Meni je odmah bio jasan stav Vladimira Bakarića. Iz njega je progovorio pritajeni frankovac, pravaš ako hoćeš. Jasno prepoznajem među hrvatskim političarima ubeđene frankovce kada je reč o nacionalnom pitanju. I Krleža je jedan od njih. Lepo je to i tačno osetio stari knez Lujo Vojnović, kada je pročitao Krležin predgovor u katalogu pariske izložbe. Pisao mi je duboko uzbuđen i pitao da li bar neko u Beogradu, među Srbima, vidi svu tu hrvatsku Krležinu podvalu.“
Danas se nalazimo u vremenu vladavine Kim Kardašijan kulturnog obrasca i rijaliti vrednosnog sistema. Valja se skriti od tih po zdravlje i um opasnih nepodopština. Neka vam pri ruci bude Efemeris ili druga knjiga. Nema bolje odbrane od pošasti Kardašijan kulturnog doba.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Molimo se za zdravlje Džulijana Asanža. Budimo na strani Arno Gujona koji pomaže našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji. Pomozimo i mi njegovu fondaciju. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.