Pečat nedelje

Hrvatska se ne odriče ustaštva

Insistiranjem na obeležavanju ustaškog „stradanja“ u Blajburgu, veličanjem ustaštva diljem Hrvatske i prekrajanjem zločinačke istorije ustaške države, današnja Hrvatska više drži do ustaške tradicije nego do Evrope, što se pokazalo i prilikom posete Angele Merkel

Uprkos dvomesečnom natezanju i otporu Austrije, i ove se godine u Blajburgu na centralnoj komemoraciji, koju organizuje takozvani Počasni blajburški vod, a pokrovitelj je Hrvatski sabor, okupilo oko 10.000 ljudi.

MERE BEZBEDNOSTI Komemoracija stradalim ustašama u Blajburgu održana je pod najjačim policijskim nadzorom dosad jer se o obezbeđivanju tog skupa brinulo čak 450 policajaca. Pored pripadnika policije o bezbednosti će brinuti pripadnici austrijskih specijalaca – Kobre, protiveksplozivni timovi, helikopteri i pripadnici Odeljenja za borbu protiv terorizma, kao i pripadnici hrvatske policije, najavljivao je uoči proslave za zagrebački „Večernji list“ Rajner Dionizio iz koruške policije.
Od prošle godine austrijska policija strogo kažnjava učesnike koji imaju ustaške i nacističke simbole, a od marta ove godine je na snazi i zabrana isticanja ustaških simbola. Austrijska policija je izdala i upozorenje da su pooštreni zakoni i da se neće tolerisati oznake vojske tzv. Nezavisne Države Hrvatske koje su izjednačene sa nacističkim oznakama iz Drugog svetskog rata. Predviđene su novčane, ali i kazne zatvora do 20 godina.
Tokom manifestacije uhapšena je samo jedna osoba koja je podigla ruku i pozdravila Hitlerovim pozdravom.

POKLONJENJE Za razliku od prethodnih godina, na komemoraciji nije bio prisutan niko iz hrvatskog državnog vrha, ali je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović ovo mesto obišla pre nekoliko dana, a dva dana uoči komemoracije pred spomenikom poginulim ustašama poklonio se i predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković.
Ovogodišnje okupljanje je održano u promenjenim okolnostima jer je nadležna biskupija odbila da izda odobrenje za održavanje biskupske mise, pa ovaj skup više ne potpada pod versku manifestaciju, već pod Zakon o okupljanju. Austrijski sveštenici smatraju da ta misa šteti ugledu Katoličke crkve zbog političkih konotacija. Koruška Katolička crkva odbila je molbu Hrvatske biskupske konferencije za održavanje mise na Lojbaškom polju pored Blajburga zbog toga što je, naveli su, ta misa „politički instrumentalizovana“ i predstavlja „deo političko-nacionalnog rituala koji služi selektivnom doživljavanju i tumačenju istorije“.

PACOVSKI KANALI Simptomatično je da se svakog maja u Hrvatskoj, ali i šire, vodi rasprava treba li i na koji način obeležavati događaje u Blajburgu, mestu u Austriji u kome su, navodno, partizanske snage u maju 1945. streljale pripadnike ustaškog pokreta.
Broj streljanih se naduvava od 1990-ih godina, odnosno, kako za „Sputnjik“ kaže istoričar Mile Bjelajac, duh iz boce je pušten devedesetih godina, a vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), koja je Hrvatskom vladala i tada, talac je novog mita o Blajburgu. Posebno užasavajuće je, kako kaže, to što čak i hrvatska opozicija, levica i druge manje stranke izjednačavaju Blajburg i Jasenovac. Za Bjelajca je nezamislivo da Nemačka danas održava komemoracije SS trupama koje su saveznici likvidirali pred nacistički poraz ili neposredno nakon njega.
Priča o Blajburgu krenula je, inače, upravo iz katoličkih krugova – građu o Blajburgu počeo je da sakuplja katolički sveštenik Krunoslav Draganović, čovek koji je neposredno posle kraja rata bio zadužen da „pacovskim kanalima“ iz Evrope prebaci ustaše u Argentinu. Draganović, koji se svojom voljom vratio u Jugoslaviju, još 1966. pripremio je za objavljivanje knjigu o Blajburgu i čak pokušao, uz pomoć Vatikana, da se pred UN sudi Jugoslaviji povodom Blajburga. Tada je ta akcija bila osujećena.

MERKELOVA I TOMPSON Nekako u isto vreme kada je održan skup u Blajburgu, u poseti Hrvatskoj boravila je nemačka kancelarka Angela Merkel kako bi dala podršku „umerenim“ konzervativnim kandidatima na predstojećim izborima za Evropski parlament. Tokom jedinog nastupa na nekom predizbornom skupu izvan Nemačke, Merkelova se ponadala da će dati podsticaj vladajućoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici, za koju se i očekuje da će dobiti najviše glasova na izborima 26. maja.
O prisustvu kancelarke Merkel u Zagrebu izvestili su i nemački mediji, međutim, akcenat su stavili na neplanirani, parapolitički aspekt uključivanja nemačke kancelarke u hrvatsku evropsku političku kampanju. „Tagesšpigel“, tako, piše da su njen nastup na predizbornom skupu HDZ-a zasenili upadljivi nacionalistički tonovi pesme „Lijepa li si“ Marka Perkovića Tompsona, koji veliča ustaštvo i čiji nastupi su u više navrata poslednjih godina bili zabranjeni i u Nemačkoj.
A takva Hrvatska je članica Evropske unije.