Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Dragan Stanić
Povodom događanja na beogradskom Filozofskom fakultetu – Odeljenje za istoriju, gde se otvorenim pretnjama najavljuje oduzimanje profesorskih zvanja i katedri ugrožavaju eminentni naučnici i univerzitetski poslenici – o čemu je „Pečat“ pisao u brojevima 561 i 562, objavljujemo komentar koji je našoj redakciji uputio prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske
Naučna, pedagoška i kulturna javnost je ovih dana sa zaprepašćenjem primila vest da postoji mogućnost da Miri Radojević, vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta u Beogradu i dopisnom članu SANU, bude uskraćeno zasluženo unapređenje u redovnog profesora, čime bi u pitanje bio doveden i njen dalji rad na matičnom fakultetu. Kao sjajan znalac i istraživač srpske i jugoslovenske istorije XX veka, Mira Radojević je objavila nekoliko dragocenih knjiga: Udružena opozicija 1935–1939, Beograd, 1994; Nauka i politika. Politička biografija Božidara V. Markovića 1874–1946, Beograd, 2007; Srbija u Velikom ratu 1914–1918. Kratka istorija (koautor Ljubodrag Dimić), Beograd, 2014; Milan Grol, Beograd, 2014; Jasenovac, Beograd, 2017 (koautor Vasilije Đ. Krestić); Srpski narod i jugoslovenska kraljevina 1918–1941, 1, Od jugoslovenske ideje do jugoslovenske države, SKZ, Beograd, 2019. Autor je i mnogobrojnih veoma važnih rasprava u naučnoj periodici. Uz to, ona izuzetno predano obavlja čitav niz naučno i društveno odgovornih obaveza, kao što su doprinosi radu Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije i Srpskog biografskog rečnika Matice srpske, Upravnog odbora Matice srpske, redakcije Zbornika Matice srpske za istoriju, žirija za nagradu Matice srpske za istoriografiju „Ilarion Ruvarac“, Upravnog odbora Arhiva Jugoslavije, Upravnog odbora Srpske književne zadruge itd.
Naučnikom takvoga profila ponosila bi se svaka visokoškolska ustanova koja odgovorno brine o sopstvenom naučnom, stručnom i moralnom dignitetu. Nezamislivo je da takva jedna ustanova (a njoj bi neizostavno morao pripadati, a i pripada, Filozofski fakultet u Beogradu) može odluku o daljem angažmanu prof. dr Mire Radojević prepustiti neizvesnosti uspostavljanja kvoruma na sednici Izbornog veća. Ukoliko se desi da naučnik takvog ranga bude udaljen iz univerzitetske zajednice (uprkos činjenici da je pokazao najviše naučne i pedagoške rezultate), to će predstavljati nesumnjivu štetu po naš visokoškolski sistem i baciti tešku ljagu na Filozofski fakultet u Beogradu, a posebno na njegovu upravu. S takvim mrljama neće moći da se izbori ni Fakultet, a kamoli prof. dr Miomir Despotović kao njegov dekan.
O tome nam ponešto govori i istorija Filozofskog fakulteta, dostojna poštovanja, ali i bremenita mnogim iskušenjima. Jedna velika mrlja pala je na Filozofski fakultet 1974. godine, kada su s njega izbačeni takvi filozofi i sociolozi kao što su profesori dr Mihailo Marković, dr Svetozar Stojanović, dr Dragoljub Mićunović, dr Zagorka Golubović, dr Ljubomir Tadić, dr Miladin Životić, dr Nebojša Popov, dr Trivo Inđić i dr. Zaposleni na Fakultetu su tada mogli da opravdanje potraže u činjenici da se živelo u političkom sistemu koji je svakog trenutka mogao da suspenduje kako pravnu regulativu, tako i načelo valjanog razloga i zdravoga razuma.
Danas Filozofski fakultet ne može da pribavi sličan alibi – da je neka viša politička sila naložila da se takva nepodopština učini. Naučna i akademska zajednica Srbije, a i šire, dobro zna da su svi instrumenti odlučivanja u rukama dekanata i Izbornog veća Filozofskog fakulteta. Ako taj fakultet bude zadesila nova sramota, koje će se stideti buduće generacije profesora i studenata, znaćemo ko je za nju „zaslužan“. Ako pak ona bude izbegnuta i donese se jedino ispravna i razumljiva odluka, tada sramota neće pogoditi ceo Filozofski fakultet nego isključivo grupaciju istoričara koja pokušava da se obračuna sa boljima od sebe. Dok još može da se bira, mudro je izabrati najbolje rešenje! Za početak, dovoljno je bar to da se, poštujući pravnu regulativu i autonomiju Univerziteta, ne udara na načelo valjanog razloga i zdravoga razuma!
Bolje da se niste oglasili. Sve što je navedeno ide u prilog grupi i dekanu da ne prihvate pritisak i izaberu profesorku.
Kakav je pritisak bio 1974. takav je i sada. Pritisak je pritisak sa bilo koje strane da dolazi. Tada su se izbačeni profesori borili za istinu, sada se akademici i autor bore za obmanu kao bismo i dalje prihvatali istorijska podmetanja o srpstvu.
Videćemo koliko je snažan i uticajan taj pritusak od spolja na filozofskom fakultetu, da se to uradi. Jer ipak je prof. Radojević stub srpske kulture.
Prof. Radojević je u zvanje dopisnog člana SANU izabrana u novembru 2018. a knjiga koja je kvalifikuje za redovnog profesora nosi, kako sam Stanić navodi, godinu izdanja 2019. Oni koji su proglašeni kreatorima nekakve “haške istorije” imaju primedbe na tu knjigu ali nemaju nikakvu ideju da prof. Radojević ne treba da bude izabrana u zvanje redovnog profesora, još manje da izgubi posao. Na sličan način pisali ste svojevremeno i o prof. Koviću, pa je isti “izbačen” tako što je za njegovo unapređenje glasalo preko 130 ljudi uz zanemariv broj suprotnih mišljenja, te je on danas tamo gde je mogao da bude i mnogo ranije, da rad fakulteta nije opstruirao godinama. Tako je i sada, zajedno sa pojedinim članovima UO Matice Srpske, “zaboravio” da dođe na sednicu na kojoj bi njegov glas, uz još dva, zajedno dali većinu za finalizaciju procedure oko prof. Radojević. Zašto je to činio i čini, pitajte njega. Zašto je vama potrebno da proizvodite ideološki sukob tamo gde je reč o tome ko je, koliko, i kada radio, znate vi.