Породична "деконтаминација"

Упознавати Аустрију, земљу на граници капитализма и социјализма у послератној ери, значи спознати њену подељеност и неодређеност између совјетског и европског утицаја, али и болно наслеђе из Другог светског рата

Награђивани аустријски писац Арно Гајгер код нас је познат само ужој читалачкој публици иако је његов први преведени роман на српски језик, Као стари краљ у изгнанству, изашао још 2012. године. Одсуство бестселерског потенцијала код оваквог и сличних аутора утиче на промотивну и маркетиншку (не)упорност издавача. Отуд је и могуће да, услед рекламне посвећености „траженим“ књигама ради максимизирања њихове тражње, издавачи свесно оставе по страни мање познате писце, препуштајући их читаоцима којима за одабир књига није потребна бучна реклама.

Мада не доноси неку посебну новину у поступку или теми, роман Добро нам иде упечатљиво преноси особености живљења аустријске породице кроз неколико генерација. Организујући нарацију кроз смењивање поглавља која тематизују савремени тренутак (април–јун 2001) и оних која осветљавају различите сегменте прошлости (1938–1989), Гајгер даје панорамски, а опет врло прецизан, преглед друштвених и политичких мена које су захватиле Аустрију у овом периоду (новије) историје с приказом њиховог одраза на једну (не)типичну аустријску породицу. Ситуaција главног, или савременог, јунака Филипа, који отвара од баке наслеђену напуштену и урушену породичну кућу на периферији Беча, на неки начин јесте биланс свих ломова које је његова породица претрпела. Филипова усамљеност и неамбициозност могу с једне стране указивати на проблем савременог доба и свеопште отуђености која посебно погађа младе људе у најбољим годинама. С друге стране, сломљеност овог јунака своје упориште има у болним, неразрешеним односима који се проносе кроз његову породицу у неколико генерација.

Као што је Филип типичан изданак свог времена, које нема идеологију и духа, али је као такво врло утицајно на младог појединца, тако и време његовог деде и оца, са израженом идеолошком премисом (нацизам, а касније социјализам), обликује, одређује и уцртава животну судбину ових јунака. Омеђивши сегменте радње из прошлости годинама 1938, када се нацизам устоличио, и 1989, када је комунизам пао, Гајгер у овом роману настоји да покаже трагичку немогућност одолевања политичко-идеолошким императивима из перспективе обичног човека.

Гајгерова усмереност на приказивање реперкусија друштвених улога и националних историјских догађаја на живот обичних људи, симболично, али пре свега иронично, приказана је називом друштвене игре „Упознај Аустрију“ коју је патентирао непословни хазардер Петер, Филипов отац. Упознати Аустрију, земљу на граници капитализма и социјализма у послератној ери, значило је упознати њену подељеност и неодређеност између совјетског и европског утицаја, али и болно наслеђе из Другог светског рата.

Покушај чишћења и деконтаминирања породичне куће од голубијих лешева на тавану, симболички се може разумети као покушај рашчишћавања недоречених трагедија из прошлости и поновног почетка. Неодређени и неизвесни јунаков одлазак у Украјину на свадбу свог физичког радника, показатељ је, међутим, немогућности успостављања те давно прекинуте породичне везе. Историја која је постепено разарала и кидала нити једне породице, у савременом тренутку, у Гајгеровој визији, претвара се у коначно отцепљење и отискивање у непознато. Раскидање тих веза које аутор смешта у 2001. годину могло би да значи и досезање пуне слободе, у свету који је раскинуо са двадесетовековним идеологијама.

 Мора се, на крају, ипак узети у обзир да је ауторова оптимистична визија будућности и неизвесног путовања у слободу, којом затвара свој роман, добрим делом мотивисана чињеницом да је он написан на самом почетку новог миленијума, када није могло на први поглед да буде јасно каква ће злокобна, неолиберална идеологије бити његова одређујућа особина.                займ ваши деньги онлайн заявказайм монейманзайм денег сургут