Pečat nedelje

Pobede i protesti

U nedelju 16. decembra u četiri opštine u Srbiji održani su lokalni izbori na kojima je, ubedljivo, trijumfovala vladajuća Srpska napredna stranka.

IZBORNE BROJKE U Lučanima, SNS predsednika Srbije Aleksandra Vučića osvojio je više od dve trećine glasova birača – 66,25 odsto – dok je opozicioni Savez za Srbiju dobio 9,57 odsto glasova, što je manje nego što su „Dveri“ tamo samostalno dobile pre četiri godine, kada su osvojile 11,53 odsto glasova (Nova Srbija Velje Ilića tada je dobila 14,69 odsto glasova, a SNS tik iznad 50 odsto).
U Kladovu, SNS je dobio 59 odsto glasova, u Kuli gotovo identičnih 59,68 odsto, dok je pobeda Vučićeve partije u Doljevcu bila još ubedljivija, sa osvojenih 83,4 odsto glasova birača.
U Lučanima i Doljevcu je, procentualno, Vučićeva lista sad dobila za oko pet odsto glasova više nego što je on sam dobio na predsedničkim izborima 2017. godine, u Kuli je više-manje ostao na istom, dok je pad, od 10 odsto, u odnosu na prošlogodišnje predsedničke izbore Vučićeva lista zabeležila u Kladovu.

DIJANA U LUČANIMA Najuzavrelije je bilo u Lučanima, jedinoj među ove četiri opštine u kojoj je na izborima učestvovao i Savez za Srbiju.
Izborni dan bio je obeležen brojnim pritužbama opozicije na račun (ne)regularnosti glasačkog procesa, okršajima koji su rezultirali privođenjem nekolicine opozicionih aktivista u policijsku stanicu, upadom opozicionih prvaka u stanicu u kojoj su se suočili sa državnom sekretarkom u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije Dijanom Hrkalović kojoj, kako su ustvrdili, tu nije bilo mesto a tamo je bila poslata, makar prema objašnjenju njenog šefa, ministra policije Nebojše Stefanovića, kako bi smirila situaciju… Kako god, dogodilo se suprotno.

BOJKOT IZBORA? Rezultat ove situacije sumirao je predsednik Narodne stranke i jedan od lidera Saveta za Srbiju Vuk Jeremić: „Mi na izborima za republički parlament pod ovakvim uslovima nećemo učestvovati.“
Ovoj je najavi bojkota eventualnih izbora, inače, prethodilo potpisivanje spiska Zajedničkih uslova opozicije za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora u čijem su sastavljanju, uz Savez za Srbiju, učestvovali i Demokratska stranka Srbije, Dosta je bilo, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Nova stranka, Ne davimo Beograd…
Među uslovima, koji su predstavljeni prošlog petka, ističu se zahtevi za ravnopravnim medijskim tretmanom vlasti i opozicije, za sprečavanje zloupotrebe biračkog spiska, za „doslednu zabranu iznošenja i popunjavanja biračkog materijala van biračkog mesta, tzv. ’bugarskog voza’“ i „doslednu zabranu upotrebe mobilnih telefona na biračkim mestima“, „krivične sankcije za lica koja (…) zloupotrebe javna sredstva i vrše dodelu humanitarne pomoći u ime državnih, odnosno javnih organa vlasti, u cilju uslovljavanja glasanja za jednu političku izbornu opciju“, traži se i poboljšana kontrola izbornog procesa i zabrana zloupotrebe javnih resursa, i na kraju poručuje: „Predstavnici opozicionih saveza, stranaka i pokreta saglasili su se da deluju ujedinjeno i sinhronizovano u obezbeđivanju svih navedenih uslova, kao i da o svojim aktivnostima redovno upoznaju domaću i međunarodnu javnost. Sve druge aktivnosti u ostvarivanju ovih uslova realizovaće se ujedinjeno i sinhronizovano, uključujući i predloge za izmenu izbornog zakonodavstva i druge parlamentarne i vanparlamentarne demokratske inicijative.“

PROTEST U BEOGRADU Uporedo s ovim događanjem opozicije i njenim ubedljivim porazom na jedinim izborima na kojima je odlučila da učestvuje, u Beogradu se u subotu uveče ponovo dogodio i narod, zapravo, jedan njegov deo čija je brojnost, po običaju, predmet sasvim različitih procena koje se kreću između hiljadu i po (tvrdnja aktuelne vlasti) i preko 20 hiljada (tvrdnja lidera opozicije).
Bio je to drugi po redu protest pod sloganom „Stop krvavim košuljama“ – zbog prebijanja lidera Levice Borka Stefanovića u Kruševcu – a naredne subote 22. decembra biće održan i treći, iako je prvobitno bilo najavljeno da će sledeće okupljanje biti organizovano tek 16. januara 2019, na godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici.
U svakom slučaju, budući skupovi će – a pre svega sa stanovišta njihove masovnosti, pošto su poruke uglavnom očekivane – pokazati da li se stvara kritična masa dovoljna za podsticanje promene, ili će se još jednom ispostaviti da stari lideri nove opozicije, uglavnom predstavnici bivše vlasti, nisu u stanju da probude energiju koja će preokrenuti onako ubedljive i serijske pobede SNS-a, sve i ako su one ostvarene zahvaljujući uslovima koje je ta stranka stvorila ugledajući se na svoje prethodnike.
Tek, dosadašnje višestranačko iskustvo pokazuje nam da je za promenu vlasti pre svega neophodno da aktuelna vlast narodu dozlogrdi potpuno. Tako je bilo 2000, tako je bilo 2008. i 2012…