Pečat nedelje

Za međeda skovana sjekira

Koliko je opasan predlog za razrešenje crkvenog pitanja u Ukrajini koji je izneo mitropolit Amfilohije, a predstavio ga kao ideju celog episkopata Srpske crkve

Još 1950. Sergije Troicki je u svom autorskom članku napisao da ukoliko bi zasedao neki novi Vaseljenski sabor, jedina tema kojom bi on trebalo da se bavi jeste osuda istočnog papizma. Da li bi nastavak Kritskog skupa, o čemu nas je kao o svom predlogu rešavanja situacije nastale nakon davanja tomosa ukrajinskim raskolnicima od strane Carigradske patrijaršije obavestio mitropolit crnogorsko-primorski, mogao da bude upravo suprotno – prihvatanje jeretičkih dokumenata u zamenu za rešavanje pitanja crkveno-pravne kontrole nad Ukrajinom? Posledice bi bile, nije teško pretpostaviti, nesagledive i sa nizom efekata od kojih bi najstrašniji bio unutarcrkveni rat u Rusiji – daleko razorniji od vidljivog davanja tomosa ukrajinskoj crkvi.

STAV NEVIĐENO OPASAN Naime, uoči održavanja vanrednog jesenjeg Sabora SPC (zasedanje je počelo 6. novembra), na kome je trebalo da bude otvorena i tema sukoba između Moskovske i Carigradske patrijaršije, a pre donošenja saborne odluke, mitropolit Amfilohije je na Cetinju izneo svoj stav u intervjuu datom dopisniku ruske agencije TASS. Razmatrajući pitanje davanja autokefalije ukrajinskim raskolnicima, mitropolit je predložio da bi ova tema trebalo da se razmotri u nastavku zasedanja Kritskog sabora.
„Što ranije bude sazvan, tim bolje. Mi ćemo to razmotriti 6. novembra na našem saboru, i mislim da će to biti i predlog Sabora da se nastavi Kritski sabor.“
Stav neviđeno opasan. Gotovo vatikanski.
Ocenjujući da bi trebalo nastaviti s radom Sabora, mitropolit dodaje da bi i četiri patrijaršije čije je prisustvo izostalo sa ovog skupa trebalo da donesu odluku u vezi sa saborom. Potrebno je da usvoje odluke Sabora pošto, kaže, „koliko ja znam one su sve bile preliminarno prihvaćene još u Ženevi 2009“.
Podsetimo da su zbog spornih saborskih dokumenata svoj dolazak na Krit otkazale Gruzijska, Bugarska, Antiohijska i Ruska pravoslavna crkva. Otuda je umesto velikog i pravoslavnog sabora ovo sabranje nazvano tek skupom. Pojedini crkveni velikodostojnici ukazali su tada na činjenicu da način na koji su formulisana predsaborska dokumenta, dogmatskog karaktera, izaziva sumnju da je ovaj sabor imao za cilj da inoslavnima prizna crkvenost i proširi kanonske i harizmatske granice Crkve.

NA UDARU KRITIKE Predlog za razrešenje crkvenog pitanja u Ukrajini koji je u intervjuu TASS-u izneo mitropolit Amfilohije, predstavivši ga samoinicijativno pre početka zasedanja SA Sabora kao ideju celog episkopata Srpske crkve, po mišljenju pravnog istoričara Zorana Čvorovića neuporedivo je opasniji za jedinstvo Ruske crkve i vaseljenskog pravoslavlja od svih dosadašnjih i najavljenih nekanonskih odluka Carigradske patrijaršije i njenog prvojerarha.
„Od Ruske crkve, suočene sa nekanonskim i raskolničkim delovanjem Carigradske patrijaršije najpre se traži da prihvati dokumenta Kritskog sabora, koji je delo stogodišnjeg rada Carigradske patrijaršije, iako su upravo ova dokumenta zbog svog izrazitog nekanonskog i jeretičkog sadržaja bila 2016. godine razlog da četiri pomesne pravoslavne crkve, među njima i RPC, odbiju da pošalju predstavnike na Krit. Tek posle naknadnog ozakonjenja Kritskog sabora od strane RPC, čime bi njegovi inicijatori dobili mogućnost da ga i formalno predstave kao VIII Vaseljenski sabor, RPC bi, prema predlogu mitropolita Amfilohija, dobila mogućnost da u nastavku saborskog rada predloži ukidanje odluke Fanara o davanju autokefalije ukrajinskim raskolnicima. Tada bi se RPC sasvim opravdano našla na udaru kritike celokupne pravoslavne javnosti da je žrtvovala čistotu pravoslavnog učenja zarad dobijanja od nevlasnika saglasnosti da vrši jurisdikciju nad svojom kanonskom teritorijom“, ističe Čvorović.
Predlog mitropolita iznet u intervjuu nije zvanični stav SPC. Ukoliko bi bio usvojen od strane našeg episkopata i episkopata ostalih pravoslavnih pomesnih crkava, nema sumnje da bi koristio svim neprijateljima ruskog nacionalnog i svepravoslavnog jedinstva.

KO JE DIKTIRAO DNEVNI RED SABORA NA KRITU?

U kakvoj su vezi odluke Fanara sa namerama SAD da oslabe Rusiju objasnio je u emisiji „Ideokratija“ (emitovana 1. oktobra 2018) Konstantin Malofejev, vlasnik ruske TV „Carigrad“. Istakao je da je više nego očigledno da političko rezonovanje Fanara zavisi od SAD iako su razlozi u najvećoj meri banalni i prosti.
„Kako dobija novac od SAD, Fanar je u stalnoj komunikaciji sa državnim sekretarijatom, CIA i ambasadama. Oni su diktirali i dnevni red Kritskog sabora. Koja je uloga na ovom skupu bila namenjena FBI objasnio je naš novinar koji je pratio rad ovog tela. Ta informacija nikada nije demantovana. Tamo je sprovođena operacija vezana za davanje autokefalnosti ukrajinskim raskolnicima kako bi se izvršio pritisak na svetsko pravoslavlje. Time se bavi i američki ambasador Pijet koji je iz Kijeva prebačen u Atinu.“