Pečat nedelje

Promene u Vojsci Srbije

Bez mnogo prethodnih najava, prošlog petka uveče promenjen je gotovo čitav dosadašnji vrh Vojske Srbije.
Na mesto načelnika Generalštaba VS, umesto generala Ljubiše Dikovića koji je podneo zahtev za penzionisanje pošto je u maju ove godine ispunio zakonske uslove za odlazak u penziju (navršenih 58 godina života i 45 godina beneficiranog radnog staža), postavljen je general potpukovnik Milan Mojsilović, dosadašnji pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane.
Na zadugo upražnjenu funkciju zamenika načelnika Generalštaba VS postavljen je general major Petar Cvetković, dosadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije, na čije mesto dolazi pukovnik Đuro Jovanić koji je u Kabinetu ministra odbrane bio načelnik Odeljenja bezbednosti.
Brigadni general Zoran Stojković novi je direktor Vojnoobaveštajne agencije, general major Mile Jelić došao je na mesto direktora Inspektorata odbrane, general major Bojan Zrnić novi je načelnik Vojno-medicinske akademije (VMA), njegov kolega po činu Goran Radovanović postavljen je za rektora Univerziteta odbrane, Mladen Furuna biće načelnik Uprave za odbrambene tehnologije, Načelnik uprave za telekomunikacije i informatiku Generalštaba Vojske Srbije biće pukovnik Ljubiša Đolović, pukovnik Miroslav Talijan novi je komandant specijalne brigade, dok će pukovnik Slađan Stamenković biti komandant Treće brigade Kopnene vojske.
Novi načelnik Generalštaba VS, general potpukovnik Milan Mojsilović, rođen je 1967. godine u Kosovskoj Mitrovici u oficirskoj porodici, a interesantan je podatak da je deo detinjstva proveo u Moskvi gde mu je otac bio naš vojni ataše.
Milan Mojsilović obavljao je funkciju komandanta Kopnene vojske, posle čega je između 2013. i 2017. bio šef vojnog predstavništva u srpskoj misiji pri NATO-u.
S tim u vezi, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić, prenosi „Blic“, „vidi imenovanje Mojsilovića (…) kao gest političke dobre volje ka zemljama članicama NATO-a“, dok, s druge strane, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je „neozbiljno tvrditi da je postavljanje Mojsilovića usluga NATO zemljama“, te da je Mojsilovićev izbor „bio nagoveštavan još 2011. godine, kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac“. Ministar odbrane Aleksandar Vulin pak kaže da je novi načelnik Generalštaba VS „izuzetan vojnik, čovek od velikog iskustva, ratnog i diplomatskog pre svega. On je čovek koji voli svoju zemlju i svoju vojsku i prošao je sve komandne dužnosti“.

Transformacija bez podrške

Vlada takozvanog Kosova usvojila je prošlog petka tri predloga zakona koji bi trebalo da omoguće transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage Kosova, to jest vojsku. Ovom se potezu ne protive samo Srbi nego, na prvi pogled neočekivano, i predsednik „Kosova“ Hašim Tači i Sjedinjene Američke Države i NATO.
Formalno-pravno gledano, prištinske vlasti na ovaj su pokušaj pronalaženja rupe u zakonu (i njihovom ustavu) prinuđene zbog toga što ne mogu da promene ustav kako bi formirale kosovsku vojsku, budući da je za to neophodna dvostruka dvotrećinska većina, dakle, i čitavog parlamenta i među poslanicima manjina. Zahvaljujući tome su Srbi do sada i uspevali da blokiraju formiranje vojske tzv. Kosova.
Da li će srpska blokada sada biti uspešno zaobiđena? Kako trenutno stvari stoje, to je (još) daleko od izvesnog.
Pre svega, Hašim Tači se tome protivi u ovom trenutku, a njegova je poslednja jer kao predsednik on potpisuje zakone koji tek onda stupaju na snagu.
„Imamo li pravo na to, imamo pravo, treba li da to uradimo, treba, treba li da krenemo sa tim, treba, ali u potpuno koordinisanom procesu sa SAD i NATO“, rekao je Tači posle odluke vlade o promenama zakona, dodavši da „svaki drugi potez može da donese konfuziju, izazove nepotrebnu političku zabunu i da ima negativne međunarodne implikacije na budućnost vojske Kosova“.
A odluka vlade Ramuša Haradinaja – koja je s Tačijem u otvorenom sukobu, a na strani sopstvene opozicije, otkako je Tači počeo da govori o korekcijama granice s centralnom Srbijom – doneta je bez koordinacije s tvorcima navodne kosovske nezavisnosti, sa SAD i NATO.
To je, više-manje otvoreno, i saopšteno iz ambasade SAD u Prištini i iz NATO centrale u Briselu.
„Sjedinjene Države su oduvek podržavale suvereno pravo Kosova na vojsku i blisko sarađivale sa Kosovom o tome kako to postići. Savetovali smo oprezan pristup koji drži Kosovo u dogovoru sa našim NATO saveznicima o ovom važnom pitanju. Nismo bili konsultovani o vremenu ove objave i moraćemo da analiziramo nacrte zakona kako bismo razumeli njihovu svrhu i efekat“, saopšteno je iz ambasade SA u Prištini.
I iz NATO-a je medijima poručeno da „nije bilo konsultacija“ u vezi sa zakonskim izmenama koje bi omogućile formiranje vojske Kosova. Štaviše, američkom Radiju Slobodna Evropa rečeno je i da, „ukoliko mandat Bezbednosnih snaga Kosova bude evoluirao, Severnoatlantski savez će razmotriti nivo angažovanja NATO-a na Kosovu“: „Svaka promena u strukturi, mandatu i misiji Bezbednosnih snaga Kosova će morati da se rešava u skladu sa Ustavom Kosova i zahtevaće ustavne amandmane.“
Ovo evidentno pomanjkanje koordinacije između Prištine i Brisela i Vašingtona, kao glavnih pokrovitelja kosovske državolikosti, treba da obraduje svakoga ko joj se protivi. Ipak, u ove šumove na vezama, makar u ovom trenutku, ne treba učitavati višak značenja i u tome pronalaziti dokaz da Kosovo gubi podršku svojih tvoraca. Naime, izvesnija je pretpostavka da Haradinajeva vlada nije ni računala na podršku SAD i NATO-a za ovaj svoj potez, niti da uopšte ozbiljno planira da sada i na ovakav način formira vojsku Kosova, već da je pre svega reč o još jednom potezu namenjenom unutrašnjim razračunavanjima u kojima se očekuje da će najbolje proći onaj koji se pokaže kao najradikalniji.