Британска обавештајна игра на Балкану

Српска размишљања о реномеу и могућностима британских обавештајних служби изнуђена су бригом за сопствену безбедност

Својевремено смо се питали шта је разлог и шта се крије иза изненадне посете Србији директора британске МИ6 Алекса Јангера, у фебруару ове године. То се из кратких саопштења за јавност није могло закључити, али временом је постало јасно да из неких разлога Британци испред НАТО-а преузимају водећу улогу у обавештајном покривању Балкана, као и управљање неким обавештајним службама балканских држава, како чланица алијансе, тако и оних које томе теже. То не значи да су се Американци искључили, него се ради о новој расподели прљавог посла.

МАЛИГНИ РУСКИ УТИЦАЈ Британци, оптерећени измишљеним руским претњама, одредили су циљ и тежиште свог обавештајног рада – циљ је елиминација „малигног“ руског утицаја, а тежиште обавештајних дејстава су водеће политичке гарнитуре у Србији и Републици Српској. Сметају им братски односи Србије и РС, као и њихове јаке везе с Москвом. Највећа опасност на Балкану је, како то они виде, троугао Додик–Вучић–Путин, и то је веза која се перфидним и подривачким деловањем мора покидати. Русија се показала као изузетно тврд терен за подривачке обавештајне продоре, па су се Британци одлучили за посредно деловање – преко Балкана, где се у суштини све своди на антисрпске акције. Срби су свесни да британске службе још увек представљају једну од светских обавештајних сила с великим деструктивним могућностима према малим земљама, па није чудо што су забринути око нове британске улоге и повећаног присуства у региону.

[restrict]

МИ6 И ОБА Ако се нешто променило у односу на амерички обавештајни приступ, то је све јаснија британска идеја да се пре Србије сломи и потчини Република Српска. У тој операцији ослонили су се на Обавештајно-безбедносну агенцију (ОБА) БиХ, преко које незаконитим прислушкивањем српских лидера и применом других прљавих метода траже најосетљивије сегменте за рушење Додика на изборима 7. октобра изазивањем нереда и сукоба, али истовремено користе сваку могућност да отежају ситуацију Србији у вези с Косовом. Поново је МИ6 направила грешку, што је у њиховом обавештајном деловању постала редовна појава – очито нису информисани да РС има ванредно квалитетне безбедносне кадрове који су њихове намере и планове потпуно разоткрили и објавили.
Иако немају обавештајну службу, безбедњаци РС су сазнали не само суштину него и детаље британско-бошњачких деструктивних планова, као што је име оперативца МИ6 који води обавештајну акцију, кодни назив акције, како ће се реализовати, каква је веза и ослонац на унутрашње деструктивне снаге, незакониту улогу министарства безбедности БиХ, као и све врсте других злоупотреба и кршења закона. Зато и не чуди најава да би РС могла да изађе из споразума о оснивању заједничке Обавештајно-безбедносне агенције (ОБА) БиХ. Није логично да финансирају агенцију којој је основни и малтене једини посао деловање против РС и Србије, као и њених лидера, него је логично да РС оснује своју обавештајну службу у интересу сопствене безбедности.

НАРУШАВАЊЕ УГЛЕДА Тешко је и помислити а камоли јавно изнети мишљење да с реномеом британских обавештајних служби нешто није у реду. Британци фигурирају за нацију која је измислила и осмислила модеран обавештајни рад и која је обавештајне активности сместила у озбиљне и веома важне државне институције. За контролу колонија и супарничких колонијалних сила била је неопходна добро организована обавештајна машинерија. Сви су учили од њих, па се такав процес по инерцији одвија и данас. Међутим, чини се да је томе дошао крај.
Њихов неприкосновени углед подигла је традиција, али још више успешан обрачун с противничким обавештајним и контраобавештајним службама током Другог светског рата. Ако је Црвена армија прихватила највећи терет сламања војне моћи Трећег рајха, Британци су носили терет обавештајних обрачуна који су несумњиво утицали на време трајања а можда и на коначни исход рата. Довољно је споменути успешне британске обавештајне акције којима су пореметили Хитлерове планове за производњу тешке воде, и коначно, атомске бомбе.
Из рата су британске службе изашле прекаљене и очврсле у конспиративном смислу јер им је обрачун с веома јаким обавештајним и контраобавештајним службама фашистичке Немачке то императивно захтевао баш у свакој акцији. Грешке у логичким поставкама обавештајних операција скупо су се плаћале, не само ликвидацијама обавештајаца и губљењем обавештајних позиција него и губицима на фронту. Временом, тај истанчани осећај и врхунски професионализам се изгубио и Британци више нису оно што су били. Морални кодекс се изгубио по завршетку Другог светског рата. Многи мисле да је смешно говорити о томе када су у питању обавештајна сучељавања, али неке моралне норме и те како морају да постоје, ради светског угледа па и угледа код сопственог становништва. У последње време углед им руше и актуелне катастрофално лоше осмишљене акције, и ружна прошлост која тек ових дана долази до пуног изражаја.
Неке највеће обавештајне активности из далеке прошлости сада показују њихову срамну улогу приликом завршних обрачуна са фашизмом, где су великим обавештајним операцијама настојали, и успели у томе, да огроман број фашистичких злочинаца заштите и упрегну у своју обавештајну машинерију. Те неморалне одлуке омогућиле су им да ефикасно покривају цео свет, а врхунска тајност била је део професионализма, али и чувар националног угледа који би сигурно био нарушен да се у то време сазнало у ком обиму шурују са фашистима.
Нас Срба се посебно тиче њихова полувековна срамна улога (заједно са обавештајним службама САД) у заштити, организовању и опремању злочиначког усташког покрета и њихових главешина. Циљ и епилог видимо последњих деценија кроз стварање нове независне Хрватске, с проусташким режимом, као једне од најпоузданијих и најпослушнијих НАТО држава. Тек данас смо успели да докучимо и потпуно схватимо њихове тадашње планове, јер у то време нико није могао ни да посумња да би неко са угледом борца против фашизма могао прихватити неке његове најпрљавије формације (као што су усташке) као легитимну политичку снагу.

ОБАВЕШТАЈНИ ЋОРСОКАК Британске обавештајне службе одавно нису највеће и најмоћније на свету, али све време фигурирају као најпрофесионалније и најорганизованије.
Па ипак, тешко је у овом тренутку схватити британску логику и њихове обавештајне приоритете. Било би нормално да у време док им терористи изводе велике терористичке акције у центру Лондона, планирају обавештајни продор у врх терористичких организација где се доносе одлуке које угрожавају њихову земљу. Уместо тога они планирају акције деструкције према малим народима као што је српски и малим државама као што је Србија, а који за њих не представљају баш никакву опасност. При томе су толико упорни и тврдоглави, као да им управо од Срба зависи судбина британског острва и британских стратешких интереса. Уосталом, док им једна група терориста убија Британце у престоници, они са сличним групама у Сирији шурују и праве акције намештаљки и подметања према Русима.
Време је да се и код нас схвати у какав обавештајни ћорсокак су упали Британци и да се наше оперативно размишљање прочисти од њиховог утицаја. Наше обавештајно-безбедносне школе, од којих зависи креативност наших оперативаца и стручњака, морају бити оригиналне, растерећене извиканих британских штива а оптерећене моралним кодексима по којима се разликујемо од оних којима су сарадња са злочинцима и терористима и прљави послови суштина обавештајног деловања.

[/restrict]