Britanska obaveštajna igra na Balkanu

Srpska razmišljanja o renomeu i mogućnostima britanskih obaveštajnih službi iznuđena su brigom za sopstvenu bezbednost

Svojevremeno smo se pitali šta je razlog i šta se krije iza iznenadne posete Srbiji direktora britanske MI6 Aleksa Jangera, u februaru ove godine. To se iz kratkih saopštenja za javnost nije moglo zaključiti, ali vremenom je postalo jasno da iz nekih razloga Britanci ispred NATO-a preuzimaju vodeću ulogu u obaveštajnom pokrivanju Balkana, kao i upravljanje nekim obaveštajnim službama balkanskih država, kako članica alijanse, tako i onih koje tome teže. To ne znači da su se Amerikanci isključili, nego se radi o novoj raspodeli prljavog posla.

MALIGNI RUSKI UTICAJ Britanci, opterećeni izmišljenim ruskim pretnjama, odredili su cilj i težište svog obaveštajnog rada – cilj je eliminacija „malignog“ ruskog uticaja, a težište obaveštajnih dejstava su vodeće političke garniture u Srbiji i Republici Srpskoj. Smetaju im bratski odnosi Srbije i RS, kao i njihove jake veze s Moskvom. Najveća opasnost na Balkanu je, kako to oni vide, trougao Dodik–Vučić–Putin, i to je veza koja se perfidnim i podrivačkim delovanjem mora pokidati. Rusija se pokazala kao izuzetno tvrd teren za podrivačke obaveštajne prodore, pa su se Britanci odlučili za posredno delovanje – preko Balkana, gde se u suštini sve svodi na antisrpske akcije. Srbi su svesni da britanske službe još uvek predstavljaju jednu od svetskih obaveštajnih sila s velikim destruktivnim mogućnostima prema malim zemljama, pa nije čudo što su zabrinuti oko nove britanske uloge i povećanog prisustva u regionu.

[restrict]

MI6 I OBA Ako se nešto promenilo u odnosu na američki obaveštajni pristup, to je sve jasnija britanska ideja da se pre Srbije slomi i potčini Republika Srpska. U toj operaciji oslonili su se na Obaveštajno-bezbednosnu agenciju (OBA) BiH, preko koje nezakonitim prisluškivanjem srpskih lidera i primenom drugih prljavih metoda traže najosetljivije segmente za rušenje Dodika na izborima 7. oktobra izazivanjem nereda i sukoba, ali istovremeno koriste svaku mogućnost da otežaju situaciju Srbiji u vezi s Kosovom. Ponovo je MI6 napravila grešku, što je u njihovom obaveštajnom delovanju postala redovna pojava – očito nisu informisani da RS ima vanredno kvalitetne bezbednosne kadrove koji su njihove namere i planove potpuno razotkrili i objavili.
Iako nemaju obaveštajnu službu, bezbednjaci RS su saznali ne samo suštinu nego i detalje britansko-bošnjačkih destruktivnih planova, kao što je ime operativca MI6 koji vodi obaveštajnu akciju, kodni naziv akcije, kako će se realizovati, kakva je veza i oslonac na unutrašnje destruktivne snage, nezakonitu ulogu ministarstva bezbednosti BiH, kao i sve vrste drugih zloupotreba i kršenja zakona. Zato i ne čudi najava da bi RS mogla da izađe iz sporazuma o osnivanju zajedničke Obaveštajno-bezbednosne agencije (OBA) BiH. Nije logično da finansiraju agenciju kojoj je osnovni i maltene jedini posao delovanje protiv RS i Srbije, kao i njenih lidera, nego je logično da RS osnuje svoju obaveštajnu službu u interesu sopstvene bezbednosti.

NARUŠAVANJE UGLEDA Teško je i pomisliti a kamoli javno izneti mišljenje da s renomeom britanskih obaveštajnih službi nešto nije u redu. Britanci figuriraju za naciju koja je izmislila i osmislila moderan obaveštajni rad i koja je obaveštajne aktivnosti smestila u ozbiljne i veoma važne državne institucije. Za kontrolu kolonija i suparničkih kolonijalnih sila bila je neophodna dobro organizovana obaveštajna mašinerija. Svi su učili od njih, pa se takav proces po inerciji odvija i danas. Međutim, čini se da je tome došao kraj.
Njihov neprikosnoveni ugled podigla je tradicija, ali još više uspešan obračun s protivničkim obaveštajnim i kontraobaveštajnim službama tokom Drugog svetskog rata. Ako je Crvena armija prihvatila najveći teret slamanja vojne moći Trećeg rajha, Britanci su nosili teret obaveštajnih obračuna koji su nesumnjivo uticali na vreme trajanja a možda i na konačni ishod rata. Dovoljno je spomenuti uspešne britanske obaveštajne akcije kojima su poremetili Hitlerove planove za proizvodnju teške vode, i konačno, atomske bombe.
Iz rata su britanske službe izašle prekaljene i očvrsle u konspirativnom smislu jer im je obračun s veoma jakim obaveštajnim i kontraobaveštajnim službama fašističke Nemačke to imperativno zahtevao baš u svakoj akciji. Greške u logičkim postavkama obaveštajnih operacija skupo su se plaćale, ne samo likvidacijama obaveštajaca i gubljenjem obaveštajnih pozicija nego i gubicima na frontu. Vremenom, taj istančani osećaj i vrhunski profesionalizam se izgubio i Britanci više nisu ono što su bili. Moralni kodeks se izgubio po završetku Drugog svetskog rata. Mnogi misle da je smešno govoriti o tome kada su u pitanju obaveštajna sučeljavanja, ali neke moralne norme i te kako moraju da postoje, radi svetskog ugleda pa i ugleda kod sopstvenog stanovništva. U poslednje vreme ugled im ruše i aktuelne katastrofalno loše osmišljene akcije, i ružna prošlost koja tek ovih dana dolazi do punog izražaja.
Neke najveće obaveštajne aktivnosti iz daleke prošlosti sada pokazuju njihovu sramnu ulogu prilikom završnih obračuna sa fašizmom, gde su velikim obaveštajnim operacijama nastojali, i uspeli u tome, da ogroman broj fašističkih zločinaca zaštite i upregnu u svoju obaveštajnu mašineriju. Te nemoralne odluke omogućile su im da efikasno pokrivaju ceo svet, a vrhunska tajnost bila je deo profesionalizma, ali i čuvar nacionalnog ugleda koji bi sigurno bio narušen da se u to vreme saznalo u kom obimu šuruju sa fašistima.
Nas Srba se posebno tiče njihova poluvekovna sramna uloga (zajedno sa obaveštajnim službama SAD) u zaštiti, organizovanju i opremanju zločinačkog ustaškog pokreta i njihovih glavešina. Cilj i epilog vidimo poslednjih decenija kroz stvaranje nove nezavisne Hrvatske, s proustaškim režimom, kao jedne od najpouzdanijih i najposlušnijih NATO država. Tek danas smo uspeli da dokučimo i potpuno shvatimo njihove tadašnje planove, jer u to vreme niko nije mogao ni da posumnja da bi neko sa ugledom borca protiv fašizma mogao prihvatiti neke njegove najprljavije formacije (kao što su ustaške) kao legitimnu političku snagu.

OBAVEŠTAJNI ĆORSOKAK Britanske obaveštajne službe odavno nisu najveće i najmoćnije na svetu, ali sve vreme figuriraju kao najprofesionalnije i najorganizovanije.
Pa ipak, teško je u ovom trenutku shvatiti britansku logiku i njihove obaveštajne prioritete. Bilo bi normalno da u vreme dok im teroristi izvode velike terorističke akcije u centru Londona, planiraju obaveštajni prodor u vrh terorističkih organizacija gde se donose odluke koje ugrožavaju njihovu zemlju. Umesto toga oni planiraju akcije destrukcije prema malim narodima kao što je srpski i malim državama kao što je Srbija, a koji za njih ne predstavljaju baš nikakvu opasnost. Pri tome su toliko uporni i tvrdoglavi, kao da im upravo od Srba zavisi sudbina britanskog ostrva i britanskih strateških interesa. Uostalom, dok im jedna grupa terorista ubija Britance u prestonici, oni sa sličnim grupama u Siriji šuruju i prave akcije nameštaljki i podmetanja prema Rusima.
Vreme je da se i kod nas shvati u kakav obaveštajni ćorsokak su upali Britanci i da se naše operativno razmišljanje pročisti od njihovog uticaja. Naše obaveštajno-bezbednosne škole, od kojih zavisi kreativnost naših operativaca i stručnjaka, moraju biti originalne, rasterećene izvikanih britanskih štiva a opterećene moralnim kodeksima po kojima se razlikujemo od onih kojima su saradnja sa zločincima i teroristima i prljavi poslovi suština obaveštajnog delovanja.

[/restrict]