БОРБА ЗА НИГЕРИЈСКИ „ЖУТИ КОЛАЧ“

Међу планинским превојима и пешчаним динама северне Нигерије воде се борбе; заједнице номадских племена Туарег тврде да богатства што леже испод њихове земље отима влада. То је нови фронт старог рата за контролу огромних природних богатстава Африке

У рано јутро 4. октобра 2017. колона нигеријских и америчких војника специјалне намене, на осам борбених возила, напустила је село Тонго-Тонго. Док су пролазили поред глинених кућа, смештених испод великих стена, напале су их стотине бораца. Специјалци су побегли остављајући иза себе неколико борбених возила и деветоро мртвих (пет Нигеријаца и четири Американца). Ова борба доспела је до медија у САД тек када је дошло до конфликта између рођака једног погинулог америчког специјалца и председника САД Доналда Трампа, који је послао неуобичајени телеграм саучешћа супрузи страдалог Американца. Пошто је породица о томе обавестила медије, већина Американаца сазнала је за војно присуство своје државе у Нигерији.
Северне нигеријске пустиње једно су од највећих налазишта уранијума за којим се потражња због глобалног загревања и јачања интереса за нуклеаркама нагло повећава. Земље у развоју попут Кине и Индије трагају за рудом коју многи називају и „жути колач“, а западњаци настоје да је задрже за себе, односно да продају готов производ из ове руде. Велике француске рударске компаније граде највеће светске руднике уранијума на северу Нигерије, а и кинеска државна компанија у њиховој близини гради свој рудник, што је повод нетрпељивости Запада према новом играчу на тржишту уранијума.

[restrict]

ФРАНЦУСКА ВЕЗА Енергетски систем Француске заснован је на коришћењу енергије из нуклеарних централа, а нигеријски уранијум обезбеђује 20 одсто горива за њих. Године 2009. Нигерија је потписала уговор с Француском (председник је био Никола Саркози) о отварању новог рудника уранијума вредности 1,2 милијарди долара. Међутим, 2011. десила се хаварија у јапанској нуклеарној електрани у Фукушими, што је оборило цене уранијума. Француска компанија „Арева“, поптисник уговора о новом руднику, одбила је да га изврши, што је довело до економске кризе у земљи и доласка Кинеза у Нигерију, који су закупили рудник уранијума.
Профит од уранијума могао би да помогне Нигерији да се смањи сиромаштво – најугроженија су деца од којих многа не доживе ни пет година. С друге стране, разоран рат може Нигерију учинити сиромашнијом него што је сада. Минерална богатства вековима изазивају многе конфликте на афричким подручјима. Јачање потражње за уранијумом у Сахари дало је нови повод непријатељствима и борбама за земљу и моћ. А нова побуна је засенила локалне притужбе етничких мањина, које сада тврде да им корумпирана влада отима целокупна богатства.
Схема коју примењује Запад је већ позната. На власт доведе своје, прозападне политичаре, рашире корупцију и додељује награде истима за демократију. Ово је препознато и у Нигерији и власт у овој земљи носи етикету „лакеји Запада“. Да би обезбедио своје позиције, Запад је у највећој тајности послао војнике у Нигерију. Тако су се у овој земљи нашли војници САД, Француске, Италије и Немачке.
САД је само једна од западних држава која је током последњих неколико година ојачала везе с Нигеријом. Француска је своју војску увела у ову земљу 2013 – током рата у Малију. Године 2015. Француска је отворила нови колонијални фронт близу граница с Либијом, што је било немогуће док је Гадафи био жив. Немачка је послала своју војску у Нигерију под маском миротворства, а 2017. немачки канцелар је посетио Нигерију. Италија је саопштила да шаље 470 војника у француску базу на север Нигерије „ради борбе са превозницима миграната“, а потом и отворила амбасаду у овој афричкој земљи у јануару 2018.

АМЕРИЧКО ПРИСУСТВО Снаге специјалних јединица САД у Нигерији налазе се од 2013. у неколико војних база. Сукоб у селу Тонго-Тонго само је једна у низу борби које дестабилишу Нигерију, а чиме се баве амерички специјалци с домаћим сарадницима. Највећа војна база беспилотних летелица у Нигерији кошта 110 милиона долара и налази се североисточно од Ниамениа у граду Агадес, који је неколико векова био трговачки центар на јужној граници Сахаре (недалеко од Малија и Алжира, Либије и Чада). Интересантно је да се борбе воде управо на местима америчких инвестиција.
Америчка база је довољно велика да у њу могу слетати авиони С-17 и беспилотне летелице MQ-9 Reaper. База се наводно користи „за праћење бораца терористичких група попут Ал Каиде у исламском Магребу, затим Ал Мурабитуном – покретом за јединство и џихад у Западној Африци и локалним организацијама Исламске државе, укључујући Боко Харам, који делује у граничним рејонима“.
Америчке специјалне јединице „Зелене беретке“ делују ван базе беспилотних летелица и потчињене су Војноваздухопловним снагама САД. Поред посебних задатака „беретке“ (борбе са различитим непријатељима у земљи) баве се и обуком специјалаца Нигерије. У суштини, амерички специјалци обезбеђују транспортну проходност између Нигерије и Либије и Дифа на југоистоку државе са Чадом.
Америчка база у Нигерији представља велику државну и војну тајну и сталну тему медија и јавности, јер према Уставу Нигерије (66. и 169. члан) све државне војне договоре одобрава парламент. Такође, према Уставу одбраном Нигерије се бави само армија ове земље. Базе су отворене без знања парламента. Но западне војне базе у Нигерији су повезане с влашћу и новцем (који добијају да обезбеђују њихово присуство). На пример, генерал Махамаду Абу Тарка има зета који је постављен за начелника Генералштаба и који руководи председничким „Фондом мира“ на северу државе, а који располаже са 600 милиона долара (аргумената) којима „брани“ јавност од оних који тврде „да су Американци окупирали Нигерију“.
Треба нагласити да је и јавно мњење Нигерије уверено да Американци не доносе безбедност (у шта их уверава влада) већ страх и борбу за злато, уранијум и нафту (којима је богата ова афричка земља). Бели војници раздражују нигеријску јавност и подривају стабилност земље, јер осим асоцијације на колонијализам бели војници, под маском обуке локалних војника, спроводе војне операције против оних који нису за то да буду у њиховој земљи (именујући их нарко-трговцима или терористима), а заправо желе да наплате богатства која отима Запад. Нигерија је извојевала самосталност 1960. од Француске, а сећање на колонијални период је још живо. Но „бели човек“ није оставио на миру Нигерију, у којој је од стицања независности било четири државна преврата, иза којих је углавном стајала Француска. Због тога многи становници ове државе мисле да су им државу окупирали белци. „Наша независност постоји само на папиру“, „Американци не командују нашим генералима, већ нашим војницима“, наводи председник Асоцијације за људска права Нигерије Џибрил Абараш.
Доноси ли америчка окупација безбедност Нигеријцима? На ово питање Нигеријци сумњичаво врте главом и наводе аргументе. „Имамо америчке, француске и друге војне базе, а Боко Харам нас и даље убија.“ У последње време повећао се број напада око границе Малија и Нигерије, само у току једног месеца ове године Боко Харам је убио седам и ранио 25 нигеријских граничара. Америчка војна команда АФРИКОМ каже да „војска САД у Нигерији ради са нигеријским партнерима како би их оспособила да обезбеде стабилност и безбедност“. Да ли је тако?
До битке у селу Тонго-Тонго АФРИКОМ је говорио о обуци партнера, потом о заједничким војним вежбама (што је наводно и била акција у поменутом селу). Борба у селу Тонго-Тонго је поучна, јер су нигеријски војници почели да говоре да су амерички војници неовлашћено преузели командовање и нису слушали савете Нигеријаца. Резултат је познат, уз једну новину. Власти Нигерије дозволиле су Американцима употребу беспилотних летелица на целој територији државе. А познато је да амерички оператери беспилотних летелица не разликују обичне трговачке караване у пустињи од криминалаца. Плус амерички војници не одговарају пред домаћим законодавством. Нигерију су, дакле, у тишини окупирале армије Италије, Немачке, Француске и САД и нико због тога у Европи или на Западу не протестује. Али довољна ће бити једна грешка, на пример, оператера беспилотних летелица, да у Нигерији, која има око 186 милиона становника, ескалира велики сукоб.

[/restrict]